Izložba portreta ženske hrabrosti
Nesvakidašnja izložba Portretisanje trudnoće prikazuje portrete trudnih žena od Holbajnovih ulja do fotografija Demi Mur i Bijonse
Trudnoća, kao stanje blaženstva, dobija mnoga opterećenja u situacijama ozbiljne opšte ugroženosti, a pandemija korona virusa to svakako jeste. Osećaj neizvesnosti i strah sa kojima se svi borimo, kod trudnica su udvostručeni. Pa ipak, i o ovoj novoj bolesti o kojoj se malo toga sa sigurnošću može reći, postoje neki ohrabrujući podaci koji ukazuju da i ako se zaraze, trudnice dobijaju blaže simptome bolesti.
Ambivalentnost osećanja oduvek je krasila lica trudnica, a samo retki umetnici umeli su da zabeleže simbiozu spokoja i neizvesnosti
Jer, osim telesnih, u trudnoći se odvijaju i neobične psihičke promene. Ambivalentnost osećanja oduvek je krasila lica trudnica, a samo retki umetnici umeli su da zabeleže simbiozu spokoja i neizvesnosti. Početkom ove godine, u londonskom Faundling muzeju, otvorena je izložba pod nazivom Portretisanje trudnoće, koju je kritičar Dejli telegrafa okarakterisao kao „potresan portret ženske hrabrosti”.
Oskudna istorija
Kroz portrete trudnih žena, ova izložba otkriva predstave „drugog stanja” u umetnosti „od Holbajna do društvenih mreža” i prikazuje kako se od 15. veka do danas menjala ne samo odeća trudnica, već i načini na koje se trudnoća pokazivala ili skrivala. Ne treba zaboraviti da u celokupnoj svetskoj baštini ima srazmerno malo portreta trudnih žena, naročito ako se ima u vidu da je sve do 20. veka većina žena tokom celog svog reproduktivnog perioda išla iz jedne trudnoće u drugu. Uz to, porođaj je bio veoma opasan i za bebu i za majku.
Kuriozitet londonske izložbe predstavlja portret princeze Šarlot u trudničkoj haljini. Slikar Džordž Dou delo je uradio 1817, a Šarot je iste godine umrla na porođaju. Tu sliku, koja je inače vlasništvo Kraljevske kolekcije, ustupila je sadašnja kraljica Elizabeta II. Iz iste kolekcije potiče i Holbajnov portret ćerke Tomasa Mora, Sesili Heron, a vrh svetskog slikarstva predstavlja i kompozicija Vilijama Hogarta Marš Gardena Finčli iz 1750, u čijem središtu je naslikana žena u poodmakloj trudnoći.
Portret dame, za koju se sa sigurnošću zna da je bila u poodmakloj trudnoći kad je pozirala, ali se to na portretu ne vidi, svedoči o periodu kada je smatrano da je trudnoća sramota koju treba sakrivati. Na drugoj strani skale istog 18. veka stoji portret slavne glumice Sare Sidons, prikazane kako u poslednjim nedeljama trudnoće igra naslovnu ulogu u drami Magbet.
Portret slavne glumice Sare Sidons, iz 18. veka, prikazuje je kakoigra naslovnu ulogu u drami Magbet, u poslednjim nedeljama trudnoće
Trudnoća u dvadesetom veku
Kustoskinja ove izložbe Karen Hern 20. vek je predstavila ne samo slikama, kakva je autoportret Gizlejn Hauard, na kome je umetnica sebe predstavila u poodmakloj trudnoći, već i serijom umetničkih fotografija. O revolucionarnom preokretu u odnosu prema ženskom telu u trudnoći svedoči rad fotografkinje Eni Libovic na kome je predstavljena trudna gola Demi Mur.
Ta fotografija objavljena je na naslovnoj strani magazina Veniti fer 1991. godine i izazvala ambivalentne reakcije. Nešto kasnije Eni je napravila i umetničku fotografiju trudne Serene Vilijams. Ovu dragocenu izložbu „trudnoće u umetnosti” završava fotografija sa instagrama, koja prikazuje Bijonse, trudnu sa blizancima.
Na ovaj način, kustoskinja je zaokružila i priču o tome kako se odnos prema trudnoći menjao tokom pet vekova. Sve to vreme, trudnoća je uvek bila praćena izazovima, od rizičnih akušerskih tehnika, preko osporavanja i stigmatizacije, do pandemije. I sve to vreme, trudnice su stajale na strani života. I upravo zbog toga, ova izložba o trudnoći s pravom je nazvana „potresnim portretom ženske hrabrosti”.