Some picture

Lične mere zaštite – jedini pravi put do gašenja pandemije

Muškarci se nešto teže bore s virusom, najverovatnije jer češće pate od hroničnih bolesti i imaju slabiji imunološki sistem

Pandemija COVID-19 zahteva da budemo odgovorni i prema sebi, i prema drugima. Procenjena smrtnost među obolelima (letalitet) iznosi 3,4 odsto, što je više nego za sezonski grip (0,1 odsto).

Na više mesta u svetu radi se na pronalasku vakcine protiv COVID-19. Australijski naučnici tvrde da su pronašli vakcinu protiv korona virusa i da se ona trenutno testira na laboratorijskim miševima, a da bi do kraja juna mogla da se ispita na ljudima. Očekuje se da se vakcina pojavi u narednih godinu dana.

Na više mesta u svetu radi se na pronalasku vakcine protiv COVID-19, a australijski naučnici tvrde da su je našli i da bi do kraja juna mogla da se ispita na ljudima

Zašto stariji više obolevaju? 

Prema podacima kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 11.02.2020. čak 86,6 odsto obolelih od 44.672 potvrđenih COVID-19 slučajeva, činile su osobe od 30 do 79 godina. Međutim, kod tinejdžera i ljudi u dvadesetim godinama bolest se ređe javlja (8,1 odsto obolelih čine osobe od 20 do 29 godina, 1,2 odsto od 10 do19 godina, a 0,9 odsto mlađi od 10 godina).

Pretpostavlja se da veća ekspresija gena ACE (angiotenzin-konvertujući enzim II) može da bude povezana s većom osetljivošću za COVID-19. Neki ukazuju da se ekspresija ACE 2 u plućima povećava sa godinama, upotrebom duvana i s nekom antihipertenzivnom terapijom. Ova zapažanja mogla bi da objasne ranjivost starijih ljudi, pušača i onih sa hipertenzijom.

Deca ili odolevaju infekciji, ili nisu ozbiljno inficirana.To bi moglo da znači da imaju blaži oblik bolesti, odnosno simptome koji se ne pogoršavaju, zbog čega deca ne idu kod lekara, nisu hospitalizovana, i zbog toga nema prijavljenih obolelih u ovom uzrastu.

Prema podacima kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, 86,6 odsto obolelih ljudi bile su osobe od 30 do 79 godina

Rizik od teže forme bolesti

Starije osobe (preko 65 godina), muškarci, osobe sa hroničnim bolestima (srčani bolesnici, astmatičari, bubrežni bolesnici, dijabetičari) i osobe sa oslabljenim imunitetom (usled hemioterapije, imunosupresivne terapije) imaju težu formu bolesti sa zapaljenjem pluća i teškim akutnim respiratornim distres sindromom (ARDS).

U Kini, najveće umiranje među potvrđenim obolelima od COVID-19 bilo je kod starijih od 80 godina i iznosilo je 14,8 odsto, što može da se objasni prisustvom većeg broja komorbiditeta (pratećih bolesti), slabijim imunološkim sistemom i pogoršanjem ukupnog zdravlja starijih. U sedamdesetim godinama letalitet je bio 8 odsto, u šezdesetim 3,6 odsto, u pedesetim 1,3 odsto, u četrdesetim 0,4 odsto, a kod osoba uzrasta od 10 do 39 godina 0,2 odsto.

Smrtnost među svim obolelima veća je za muškarce (2,8 odsto) nego za žene (1,7 odsto), što se može objasniti češćim prisustvom pratećih bolesti kod muškaraca (pogotovo kardiovaskularnih bolesti, i to sve do ulaska žene u menopauzu, usled zaštitne uloge estrogena kod žena), ili faktora koji doprinose slabljenju imunološkog sistema (npr. muškarci su češće pušači, češće konzumiraju alkohol itd.).

Ako osoba ima neku prateću bolest, to ne znači da ima veću verovatnoću da bude zaražena novim korona virusom, ali je podložnija ozbiljnim posledicama.

Ako neko ima hroničnu bolest, to ne znači da je veća verovatnoća da bude zaražen novim korona virusom, ali je podložniji ozbiljnim posledicama

Kineski CDC analizirao je 44.672 pacijenta sa COVID-19 i uočeno je da je smrtnost kod pacijenata koji nisu prijavili prateće bolesti 0,9 odsto, a 10,5 odsto za one sa kardiovaskularnim obljenjem, 7,3 odsto za osobe sa dijabetesom, 6,3 odsto sa hroničnim respiratornim bolestima, poput hronične opstruktivne bolesti pluća, 6,0 odsto za osobe sa hipertenzijom i 5,6 odsto za obolele od raka.

Trudnoća i COVID-19

Na osnovu malog broja studija, čini se da Covid-19 ne dovodi do teške forme bolesti kod trudnica, što je iznenađujuće, jer je poznato da u trudnoći dolazi do slabljenja imuniteta. Trudnice su zato podložnije respiratornim patogenima. Ipak, u jednom istraživanju, nijedna od devet trudnica nije razvila tešku pneumoniju. Ne postoje dokazi o teškim štetnim ishodima kod novorođenčadi zbog zapaljenja pluća majki sa COVID-19, a virus nije nađen ni u mleku. Nema podataka da li se virus prenosi s majke na dete.

 Oboleli bez simptoma i znakova

Virus je otkriven kod osoba sa asimptomatskom infekcijom, odnosno kod osoba bez simptoma i znakova bolesti. U epidemiji koja se javila na kruzeru, na kome je većina putnika i osoblja testirana, bez obzira na simptome bolesti, kod 51 odsto laboratorijski potvrđenih slučajeva nije bilo simptoma i znakova bolesti u trenutku potvrde infekcije. U Italiji je 44 odsto laboratorijski potvrđenih slučajeva bilo asimptomatsko, a u Japanu 0,06 odsto. Međutim, ovi podaci su zasnovani na nacionalnom prijavljivanju slučajeva i najverovatnije odražavaju rezultate laboratorijskog testiranja, a ne istinite procene asimptomatskih infekcija.

Bez panike! Trudite se da s drugim ljudima budete na odstojanju od najmanje jednog metra i praktikujte sve higijenske preporuke

Prema izveštaju SZO do 75 odsto početno asimptomatskih slučajeva prelazi u klinički manifestnu bolest, čineći istinsku asimptomatsku infekciju prilično retkom (procenjuje se na 1–3 odsto).

Kako da se zaštitimo?

Bez panike! Pridržavajte se uputstava da biste se zaštitili od virusa. Prekrijte nos i usta maramicom ili rukavom (ne rukama) pri kijanju i kašljanju. Maramicu odmah bacite. Ne dirajte oči, nos ili usta prljavim rukama. Često perite ruke sapunom i vodom, najmanje 20 sekundi (može i dezinfekcioni gel).

Izbegavajte bliske kontakte s ljudima koji se ne osećaju dobro, najmanja udaljenost trebalo bi da bude jedan metar. Osobe sa hroničnim bolestima obavezno moraju da piju lekove koji su im prepisani.

Maske treba da nose zdravstveni radnici i oboleli.

Savetujte se sa epidemiološkom službom ako se pojave simptomi, ako dolazite iz područja gde je mnogo obolelih ili ste bili u kontaktu sa obolelima. Svi građani Srbije, a pre svega oni koji su boravili u rizičnim područjima, informacije mogu da dobiju na broj 064/8945-235.

Situacija u Srbiji može se pratiti na sajtu covid19.rs (podaci se ažuriraju dva puta dnevno, u 8 i u 18 sati).

Comments Icon 1

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


  1. Jelena Sijan kaže:

    Iscrpno objasnjenje! Hvala,biće mikorisno, s obzirom na moje godine ( 80 )
    Nazalost, ne verujem da ce mi volonteri pomoci, a zivim sama i nema ko da izađe mesto mene