Promena je suština života

Sa sigurnošću mogu da kažem da nam svima najteže pada promena.

Jedni žele da pokažu svoju intelektualnu nadmoć pa se ne menjaju, jedni smatraju promenu porazom, jedni su lenji, a svi su u pravu.

A život je živuljka kojoj je promena suština, ali mi nikako da savladamo tu lekciju. Imam utisak da nam je sve teško, lenji smo i tromi. Većina kao noj zabije glavu u pesak da sačeka da prođe.

Šetam mnogo i rado, ne samo što je parking u centru grada nemoguć ili ne samo zato što je saobraćaj u centru paralisan.

Sećate li se kako se znalo ko sedi u kom kafiću? Nekad su se imena kafića menjala, veoma retko, ali jesu, a društvo nikada. Znala sam, u mladosti, kad hoću nekoga slučajno da sretnem, u kom pravcu idem ili gde pijem sok.

Vidim, u mom kraju otvorilo se mnogo novih kafića, ljudi dolaze is svih krajeva grada u njih. Ispred nekoliko lokala viđam ljude iz inostranstva koji žive u Beogradu, a koji strpljivo čekaju u redu da im se oslobodi sto da popiju kafu. I njima je izgleda važno gde sede!?

Vidim žurke koje počinju vikendom u 11 sati pre podne u tim istim lokalima i vidim i domaće i strance dok se osmehuju i njišu uz muziku domaćih di-džejeva.

Ko želi da vidi promene na delu, male, ali meni tektonske, neka dođe. Beograd, stari grad, tkz. Gornji Dorćol. Čekamo vas svi mi… Dorćolci, Rusi, Ukrajinci, znatiželjni turisti i lokalni džukci. Tražimo od vas širok osmeh i strpljenje.

U Beogradu miriše lipa, pijaca je šarena, a deca nasmejana.

Meni ne treba ništa više.

Moraću neki ručak na brzinu danas. Zadržala me komšijska kafa u komšijskom kafiću.