Očevi

Vreme fudbala, haos je za većinu žena. Teško im pada i sreda, poznata kao fudbalski dan, a šta tek reći kada dođe Svetsko prvenstvo i kada su svake večeri, danima, ne samo televizijski ekran, nego i oči i srca njihovih muževa ispunjena „zelenom travom zaborava”, „bubamarama”, jaucima i usklicima, a život izmrvljen između grickalica i piva, trijumfa i poraza, stvarnosti i koloseuma koji, otkako je sveta i veka, nudi zabavu miliona – hleba i igara.

Ne kaže se slučajno da nedovoljno pametne žene gunđaju, pametnije izađu sa drugaricama, a najpametnije sede pored svojih mužjaka i prave se da im je fudbal zanimljiv.

U svetu koji odavno više nije kakav je bio, u svetu u kome je sebičnost ispostavljena visoko na lestvici vrlina, a neodgovornost objašnjena kao „danak brzini života”, u civilizaciji u kojoj je razvod braka postao čest kao kijavica, i u kome milioni dece rastu bez očeva, koji su ih ostavili jer „nisu imali živaca” za svetu ideju „oca porodice”, jedna vest, koja je u vezi sa fudbalom, i sa ovim Svetskim prvenstvom, i sa očevima, potpuno me je oborila s nogu.

Naime, argentinsko Ministarstvo za brigu o porodici, navodno je poslalo FIFI spisak imena i ostalih podataka za petnaestak hiljada argentinskih očeva koji ne plaćaju alimentacije za svoju decu, tražeći da im se ne dozvoli ulazak na stadione u Americi, Meksiku i Kanadi. Da ih na ulasku na stadione dočeka iznenađenje života: „Ne možete da uđete, jer ste na crnoj listi neodgovornih očeva.”

Pogađate, vest je izazvala hiljade i hiljade oduševljenih komentara žena.

Pravda prema svoj toj zanemarenoj i ostavljenoj deci o kojima njihovi očevi ne brinu, bila bi bar malo zadovoljena, a njihove bivše žene bi bar na trenutak, osim osećanja likovanja, mogle i da odahnu.

Problem je u tome što je ova vest verovatno izmišljena, ali je mnoge žene navela da maštaju. Kako bi bilo fino i delotvorno primeniti ove sankcije za neodgovorne očeve i na druge životne teme – na primer, sprečiti ih da kupe nov automobil, ili da uplate skupo letovanje sebi i švalerki, ukoliko nisu izmirili obaveze prema svojoj deci.

Međutim, nije problem u tome što nema odgovarajućih sankcija, nego je problem u jednom opštem stavu da biti otac nije odavno ništa tako veličanstveno i divno, i obavezujuće, kao što je bilo nekada. A sve to zajedno navodi vodu na vodenicu onih koji žele da preoblikuju ovaj svet, u svet ne samo bez porodice nego u svet bez empatije, u svet u kome je jak muškarac oličen u veštačkoj inteligenciji, dakle u svet – u kome su očevi nepotrebni.

A tamo gde nema „prvi put s ocem na jutrenje”, tamo nema ničega.