Kad znaš većinu životnih tajni…

Mnogo je lakše kad shvatiš da nema pravog trenutka.

Samo mirno disanje kroz nos i vera da je svaki trenutak tvoj.

Lakše je kad ti koža postane zrela a ti je zoveš osetljiva a znaš da znaš većinu životnih tajni. A znaš i da ti je koža zrela a ne osetljiva ali se praviš luda ili se praviš Toša, što bi rekli u našem kraju.

Žute se ulice od velikog lišća a ja ga sa radošću gledam. Srećna sam jer je jesen u Beogradu najlepša a ja sam spremna da šetam besciljno ulicama grada u potrazi za tobom.

Ti si u listu, i u oblaku si. Ispred mene i iza mene. Ubrzavam korak da te stignem. Jedem žito sa šlagom odlučna da proslavljam svaki dan kao da je neki svetac.

Dok uvijam sarme i stavljam meso u svetlo roze kupus (recept baka Mare) i to po novom načinu, ređam uspravno sitne sarme u krug razmišljam kako zavolimo neke muškarce kao da su sveci. Zašto? Misli mi prolaze kroz glavu razne i osim što brinem kako će se skuvati ove sarme koje stoje uspravno u šerpi po prvi put u mojoj kući, pozivam svetog Luku.

Ti lekaru duše i tela pogledaj na nas koji ti se sa verom molimo.

Lakše mi je uz Šabana Barjamovića. Džez opus.