kultura-odmor
Haštag - žive slike u karantinskoj realnosti - To sam ja

Haštag – žive slike u karantinskoj realnosti

Bio je dovoljan izazov preko mreže da kreativci u izolaciji pomoću toalet-papira, pidžame i krevetskih čaršava rekonstruišu slike velikih slikarskih majstora

Teško je utvrditi od koga je potekla ideja o izazovima na društvenim mrežama, ali sada kad se pandemija (ili barem njen prvi talas) primiče kraju, izgleda da oni lagano postaju nova umetnička forma. Pažnju globalne internet populacije prva je skrenula fotografija mladića u pozi Karavađove slike Dečak sa korpom voća, samo što je umesto voća u korpi bila gomila rolni toalet-papira. Ispostavilo se da je to samo jedan od brojnih priloga prispelih na izazov upućen preko Instagrama, a ovo delo imalo je više verzija iz karantina.

Pažnju globalne internet populacije prva je skrenula fotografija mladića u pozi Karavađove slike Dečak sa korpom voća

Zahtev je bio da učesnici, pomoću onoga što imaju u svom domu, od sebe kreiraju likove ili kompozicije sa poznatih dela svetskog slikarstva. Aneloe Oficije tvrdi da je ona bila prva koja je iz svog doma u Amsterdamu pokrenula ovakav izazov.

Uloga rolne i pidžame u savremenoj umetnosti

Praveći spoj umetnosti i svoje karantinske realnosti, ljudi su koristili već legendarni toalet-papir, zelenu salatu, krevetske čaršave, pidžame, čaše, šminku i bižuteriju. Naravno, bilo je potrebno i poznavanje umetnosti da bi učesnici stvorili žive slike koje su i samu izazivačicu iznenadili dosetljivošću.

Učesnici su, pomoću onoga što imaju u svom domu, kreirali od sebe likove ili kompozicije sa poznatih dela svetskog slikarstva

Aneloe nije bila manje iznenađena ni brojem prispelih radova. Za mesec dana stiglo joj je 26 000 fotografija na Instagram profil #tussenkunstenquarantaine (što je referenca na emisiju holandske televizije Između umetnosti i kiča).

Ubrzo su se pojavili i drugi haštagovi sa istim zahtevom. U akciju se uključilo i osoblje zatvorenih muzeja, Metropolitena, Luvra, Ermitaža i drugih. Stizali su radovi profesionalnih slikara, kao i remek-dela talentovanih amatera, predstavljajući živu arhivu iz izolacije. Neki su zaista izuzetni.

Praveći spoj umetnosti i svoje karantinske realnosti, ljudi su koristili već legendarni toalet-papir, zelenu salatu, krevetske čaršave, pidžame, čaše, šminku i bižuteriju

Iz perspektive Karavađa i Muhe

Neki od kreativnih učesnika otkrii su medijima svoj identitet. Mladić sa korpom toalet-papira zove se Frančesko De Gracija, on je 25-godišnji Sicilijanac koji svira klasičnu gitaru. Pošto su mu otkazani apsolutno svi koncerti i muzički događaji kojima se nadao, ostao je zatvoren u karantinu. „Preostala nam je jedino mogućnost da koristimo oruđa sa mreže dok čekamo da noćna mora prođe”, kaže on. „Nadam se da sam uspeo da bar nekoga nasmejem.”

Kristal Filep, 36-godišnjakinja koja se bavi planiranjem urbanih sredina, živi u Velingtonu na Novom Zelandu. Odlučila je da se priključi projektu jer ju je majka podstakla da prihvati izazov. Zauzela je pozu modela sa slike Alfonsa Muhe. „Provodila sam nezdrave količine vremena pred ekranom u virtuelnim susretima, nad mejlovima, spredšitovima”, objašnjava Kristal, kojoj je učešće u ovoj kreativnoj vežbi „pomoglo da osvetli stvari i da ih sagleda u perspektivi”.

Zajedničko uživanje

Svi učesnici u izazovu – među kojima i jedan japanski glumac koji živi u Londonu i jedan socijalni radnik iz Azerbejdžana – ističu osećaj lakoće koji su imali dok su glumili da su na trenutak neko drugi. Većina njih je govorila o svojoj ljubavi prema umetnosti i muzejima, ali i o tome kako im nedostaje kvalitetan kulturni čin kakav je posmatranje umetničkih dela u društvu drugih ljudi. Za sada, moraju da se zadovolje virtuelnim turama kroz galerije.