Investitori
Svet se, izgleda, zauvek promenio, i ništa od onoga što smo znali i u šta smo verovali, više ne važi. Najluđe je što više čak ni prividi ne važe.
Demokratija, glasanje, referendumi, volja naroda, sve su to već danas „relikti prošlosti”. Sile mraka i bezumlja otvoreno pokazuju svoju moć i obest. Feudalizam se vratio na velika vrata!
S pravom, svako ko ima iole mozga, može ovih dana da preformuliše prvu rečenicu Marksovog i Engelsovog Manifesta komunističke partije – „Jedan bauk kruži Evropom – bauk korporativizma”.
Da budemo precizniji – korporativni feudalni kolonijalizam je ono šta sada bez ikakve šminke možemo da vidimo na delu, i to usred Evrope.
Albanski premijer Edi Rama dospeo je protekle nedelje u žižu svetske javnosti zbog prodaje ostrva Sazan, i to Trampovom zetu Džaredu Kušneru i investicionom fondu koji stoji iza njega. Građani Albanije su s pravom poludeli i napravili neviđene masovne demonstracije, pokušavajući da spreče prodaju svoje zemlje, nazivajući Ramu izdajnikom i tražeći njegovu smenu.
Da stvar bude neobičnija, početkom šezdesetih godina prošlog veka Nikita Hruščov je posetio ovo ostrvo, i tada je rekao Enveru Hodži: „Sa ovog mesta se kontroliše Otrant, i ceo Mediteran”, pa je izgleda ta ideja rodila potonju mrežu tunela, bunkera i vojnih skloništa koji se nalaze ispod površine ovog ostrva, sada prodatog da se na njemu i u zaštićenoj laguni preko puta sagradi „ekskluzivno letovalište za elitu”.
Iako politički analitičari nemaju dilemu oko toga da je Rama prodao strateški važnu tačku Albanije državi Izrael (!), i iako mnogi tvrde da je ostrvo Sazan novo „Epstajnovo ostrvo”, teško je poverovati da će išta moći da se promeni. Kocka je bačena, i pare su legle.
Edi Rama se nije mnogo potresao, nego je u stilu svih evropskih autokrata požurio da da intervju američkoj TV u kome je ne trepnuvši obavestio građane svoje zemlje, ali i ceo svet, o tome kako stvari stoje: „Ta zemlja ne pripada Albaniji, nego investitorima.”
Novo premeravanje sveta, i novo osvajanje sveta, više ne mora da se radi isključivo dronovima, tenkovima i bombama. Radi se potpisima. Pečatima. I drskim stavljanjem javnosti pred svršen čin.
Iako je albanski narod pokazao zadivljujući otpor, samovolja njihovog premijera, i ćutanje „investitora”, ulivaju strah u kosti. Države, narodi, ljudi, to sve već sada pripada „investitorima” koji su mahali novčanicama pred gladnim očima, i ušli u zemlje da ih porobe, kolonijalizuju i unište. Privatne investitorske države niču na svakom koraku.
Svejedno da li ti otimaju parče ulice, kvart, reku, planinu ili ostrvo – krajnji cilj je da nam potpuno otmu slobodu.