zdravi-i-lepi
Kako eliminisati faktore koji doprinose pojavi gojaznosti - To sam ja
voce i povrce

Kako eliminisati faktore koji doprinose pojavi gojaznosti

Čini se da je u većini slučajeva gojaznost multifaktorijalna, odnosno rezultat složenih interakcija mnogih gena i faktora sredine

Gojaznost je oboljenje koje karakteriše uvećanje masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja komplikacija. Ona je rezultat disbalansa između energetskog unosa i energetske potrošnje. Energija se troši na fizičku aktivnost, bazalni metabolizam i termogenezu, a povećava se unosom hrane koja sadrži puno masti i šećera, kao i nedovoljnim sprovođenjem fizičke aktivnosti i sedentarnim stilom života. Brojna istraživanja širom sveta ukazuju da su za promene u načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti odgovorne urbanizacija, globalizacija i poboljšanje materijalnog stanja stanovništva.

Prema načinu distribucije masnog tkiva može se razlikovati androidni tip gojaznosti (muški, „tip jabuke” ili centralni tip – gojaznost gornjih partija tela – nakupljanje masnog tkiva u predelu bokova, kukova i butina, uglavnom potkožno) i ginoidni (ženski, „tip kruške” ili periferni – gojaznost donjih partija tela – nakupljanje masnog tkiva oko trbuha i oko unutrašnjih organa u gornjim delovima tela).

Androidni tip gojaznosti izdvaja se kao nezavisni faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. On doprinosi nastanku insulinske rezistencije, hiperinsulinizma, hiperlipoproteinemije, dijabetesa tipa 2 i nekih malignih oboljenja. Ginoidni tip gojaznosti dovodi se u vezu sa mehaničkim komplikacijama u vidu otežanog kretanja, insuficijencijom periferne venske cirkulacije i respiratornom insuficijencijom.

Uticaj nasleđa na pojavu gojaznosti

Da li geni imaju ulogu u gojaznosti?

Genetske promene u humanoj populaciji javljaju se veoma sporo da bi bile odgovorne za epidemiju gojaznosti. Mnogi od hormonskih neurotransmiterskih faktora koji su uključeni u regulaciju telesne težine određeni su genetski, tako da male promene u njihovoj ekspresiji mogu dovesti do gojaznosti.

Retko se gojaznost javlja u porodicama prema jasnom naslednom obrascu izazvanom promenama u jednom genu. Gen koji je najčešće umešan je MC4R, koji kodira receptor melanokortin 4. Promene u MC4R koje umanjuju njegovu funkciju prisutne su kod malog broja (≤5%) gojaznih ljudi u različitim etničkim grupama. Deca koja su pogođena osećaju izuzetnu glad i postaju gojazna zbog stalnog prejedanja. Retke varijante u najmanje devet gena umešane su u monogenu gojaznost.

Prema načinu distribucije masnog tkiva tip gojaznosti može biti androidni (muški ili „tip jabuke”) i ginoidni (ženski ili „tip kruške”)

Od 2006. godine, studije su otkrile više od 50 gena povezanih sa gojaznošću; većina gena je sa vrlo malim efektima. Čini se da je u većini slučajeva gojaznost multifaktorijalna, odnosno rezultat složenih interakcija mnogih gena i faktora sredine.

Šta je sa porodičnom istorijom gojaznosti?

Pozitivna porodična anamneza za gojaznost ukazuje na efekte zajedničkih genetskih i faktora sredine među bliskim srodnicima. Porodice ne mogu da promene gene, ali mogu da podstaknu zdrave navike u ishrani i fizičku aktivnost.

Negenetski faktori

Godine starosti

Prevalencija gojaznosti raste sa godinama, a najveća je kod muškaraca između 45. i 64. godine i kod žena između 45. i 54. godine starosti.

Menopauza

U menopauzi, koja se obično javlja između 45. i 55. godine, većina žena dobija na težini. Razlog je u promeni nivoa ženskih hormona, što utiče na apetit i na način kako telo skladišti masti. Pošto je sve manje estrogena, neophodno je da masne ćelije proizvode estrogen.

Bračni status

Život u braku povezan je sa povećanjem telesne mase u odnosu na osobe drugih bračnih statusa. Kob i saradnici su utvrdili da je dva puta veći rizik od gojaznosti kod osoba čiji bračni partner postane gojazan. Takođe, osobe koje nisu u braku više su motivisane da budu mršave do stupanja u brak, a potom stupanjem u brak gube ovu motivaciju i može doći do povećanja telesne mase. Neki navode da veći rizik od gojaznosti imaju osobe bez socijalne podrške i one koje su izložene stresu.

Niži prihodi

U zemljama u razvoju gojaznost je češća kod bogatijih slojeva društva, a u razvijenim zemljama kod siromašnih. Siromašnim kategorijama stanovništva uglavnom je dostupna visokokalorijska ishrana, ishrana bogata mastima i šećerima, dok je nutritivno kvalitetnija hrana uglavnom dostupna bogatijim slojevima društva.

Niži stepen obrazovanja

Nivo obrazovanja je jedna od socioekonomskih odrednica zdravlja koja utiče i na učestalost javljanja gojaznosti. Obrazovanje povoljno deluje na zdravlje zbog veće sposobnosti korišćenja informacija u vezi sa zdravim stilovima života, jasnije percepcije rizika koje nose određene navike i bolje samokontrole.

Fizička neaktivnost

Nedovoljna fizička aktivnost značajan je prediktor gojaznosti, a kada gojaznost nastane, ona dalje dovodi do smanjenja fizičke aktivnosti, stvarajući na taj način „začarani krug”. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odraslima uzrasta 18 i više godina sprovođenje 150–300 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti, ili 75–150 minuta intezivne aerobne fizičke aktivnosti nedeljno, ili ekvivalentnu kombinaciju umerene i intezivne fizičke aktivnosti nedeljno, radi unapređenja zdravlja i prevencije hroničnih bolesti.

Kada nastane gojaznost, ona dalje dovodi do smanjenja fizičke aktivnosti, stvarajući na taj način „začarani krug”

Prema podacima SZO više od 1/4 svetske populacije je nedovoljno fizički aktivno, što je oko 1,4 milijarde ljudi. Svaka treća žena i svaki četvrti muškarac nedovoljno sprovode fizičku aktivnost da bi ostali zdravi. Učestalost fizički neaktivnih je dva puta veća u zemljama sa visokim nego sa niskim prihodima. U visokorazvijenim zemljama sveta, prevalencija nedovoljne fizičke aktivnosti porasla je sa 31,6 odsto u 2001. godini na 36,8 odsto u 2016. godini. Procenjuje se da 5 miliona smrtnih ishoda godišnje može biti spaseno većom fizičkom aktivnošću svetske populacije. Takođe, osobe sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću imaju 20–30 odsto veći rizik od smrti nego osobe koje su dovoljno fizički aktivne.

Nejednakosti u fizičkoj neaktivnosti nastaju kako zbog nivoa obrazovanja, tako i zbog finansijskih razloga, jer bavljenje sportom ili rekreacijom zahteva finansijska sredstva (za opremu ili članarinu). Međutim, neka istraživanja navode da je fizička aktivnost na poslu obrnuto povezana sa fizičkom aktivnošću u slobodno vreme.

Aktivni modeli transporta, u vidu hodanja ili vožnje bicikla do nekog mesta ili posla, doprinose ukupnoj fizičkoj aktivnosti i utiču na telesnu masu, jer povećavaju potrošnju energije. Sedentarni stil života podrazumeva sedenje na radnom mestu, kod kuće i u slobodno vreme. Gledanje televizije dva sata u toku dana povećava rizik za gojaznost za 25 odsto.

Neadekvatna ishrana

Danas postoje ubedljivi dokazi da povećan unos hrane velike energetske vrednosti, bogate mastima i šećerima, doprinosi nastanku gojaznosti. Posebno se sa gojaznošću povezuje konzumiranje brze hrane i prelazak na zapadnjački način ishrane.

Porodice ne mogu da promene gene, ali mogu da podstaknu zdrave navike u ishrani i fizičku aktivnost

Zdrava ishrana treba da sadrži dosta voća i povrća, integralnih žitarica i orašastih plodova. Smatra se da žitarice od celog zrna imaju značajnu ulogu u prevenciji gojaznosti zbog potencijalnog uticaja na sitost i unos hrane, zatim zbog male energetske gustine i usporavanja varenja (digestije) i apsorpcije hranljivih sastojaka. Unos mlečnih proizvoda može uticati na održavanje telesne mase, ali rezultati istraživanja nisu konzistentni.

Pozitivan uticaj mlečnih proizvoda na smanjivanje rizika za gojaznost pripisuje se kalcijumu, koji reguliše metabolizam lipida i razmenu energije između masnog i ostalih tkiva. Nekoliko studija preseka utvrdilo je povezanost preskakanja doručka i višeg ITM (indeks telesne mase) ili gojaznosti.

Prekomerno konzumiranje alkohola

Alkohol ima veliku kalorijsku vrednost, povećava apetit i stimuliše unos hrane. Unošenje alkohola u velikim količinama povećava energetski unos i na taj način narušava energetsku homeostazu i može dovesti do povećanja telesne mase. Međutim, zašto umereno konzumiranje alkohola doprinosi smanjivanju rizika od gojaznosti, još uvek nije razjašnjeno.

Pušenje

Najveći broj istraživanja pokazuje da je pušenje povezano sa smanjenjem indeksa telesne mase, a prestanak sa porastom. Do sada je poznato da nikotin utiče na povećanje potrošnje energije i smanjivanje apetita, ali vodi i povećanju rezistencije na insulin i povećava akumulaciju viscelarnog masnog tkiva, što vodi metaboličkom sindromu i dijabetesu. Usled prestanka pušenja može doći do povećanja energetskog unosa, snižavanja stope bazalnog metabolizma i smanjenja fizičke aktivnosti.

Ekonomski troškovi zbog gojaznosti

Gojaznost predstavlja veliki problem svake zemlje, zbog ogromnih troškova lečenja. Direktni troškovi lečenja gojaznosti odnose se na troškove primarne zdravstvene zaštite, hospitalizacije, lekove i sl., a indirektni na prevremeno umiranje, onesposobljenost, izostajanje sa posla i sl.

Prema podacima za SAD, gojazne osobe za zdravstvenu zaštitu godišnje potroše za oko 1400 dolara više (tj. oko 42 odsto više) od normalno uhranjenih osoba. Najveći deo ovih troškova je zbog lečenja posledica gojaznosti, a ne same gojaznosti.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odraslima uzrasta 18 i više godina sprovođenje najmanje 150 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti

Prevencija

Danas se preporučuje širok spektar strategija za smanjenje prevalencije gojaznosti, koji uključuje i: edukaciju o zdravim stilovima života; adekvatno snabdevanje hranom kako bi se olakšao dobar izbor; smanjenje prodaje deci energetski visokokalorijske i brze hrane i zaslađenih sokova; rad na unapređenju fizičke aktivnosti; povećanu komunikaciju o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti; poboljšane zdravstvene usluge za promociju dojenja i dobro upravljanje (menadžment) prekomernom težinom ili gojaznošću. Lečenje gojaznosti neophodno je pod nadzorom lekara.