Da li gojaznost jednako utiče i na žene i na muškarce?
Osobine gojaznosti neposredno utiču na većinu vodećih uzroka smrti, ali neke karakteristike gojaznosti različito utiču na rizik od bolesti kod muškaraca i kod žena
Svetski podaci pokazuju da gojaznost raste u svim zemljama i da je povezana sa glavnim uzrocima smrti, poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Ipak, gojaznost, jedan od vodećih uzroka smrti, relativno je neistražena u okviru polova. Kako gojaznost utiče na muškarce, a kako na žene?
Gojaznost, jedan od vodećih uzroka smrti, relativno je neistražena u okviru polova
Da bi odgovorila na ovako složeno pitanje, urađena je studija u saradnji univerziteta iz četiri države (Velika Britanija, Holandija, Sjedinjene Države, Estonija). Upotrebili su Mendeljejevu randomizaciju, kao metod koji istražuje uzročne veze između osobina koristeći genetske podatke. Pomoću Mendeljejeve randomizacije istraženo je da li se efekti gojaznosti razlikuju između muškarca i žene. Mnogi će se možda setiti kako su nas učili u školi o Mendeljejevom sistemu koristeći grašak.
Razlike postoje
Potvrđeno je da gojaznost povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, hronične opstruktivne bolesti pluća, raka pluća, dijabetesa, bolesti bubrega, bezalkoholne masne jetre i hronične bolesti jetre.
Veći indeks telesne mase dovodi do većeg rizika od dijabetesa tipa 2 – češće kod žena nego kod muškaraca
Međutim, utvrđeno je da veći indeks telesne mase dovodi do većeg rizika od dijabetesa tipa 2 – češće kod žena nego kod muškaraca, dok veći obim struka i kukova povećava rizik od hronične opstruktivne bolesti pluća i hronične bolesti bubrega – više kod muškaraca nego kod žena.
Ukratko, osobine gojaznosti neposredno utiču na većinu vodećih uzroka smrti, ali neke karakteristike gojaznosti različito utiču na rizik od bolesti kod muškaraca i kod žena. Ovo je značajno za strategiju javne zdravstvene zaštite i potrebe da preventivne mere budu specifične za pol.
Veći obim struka i kukova povećava rizik od hronične opstruktivne bolesti pluća i hronične bolesti bubrega – više kod muškaraca nego kod žena
Grafikon Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da se dijabetes tipa 2 češće javlja kod žena, što je pomenuta grupa istraživača koja je radila Mendeljejevu randomizaciju dokazala, koristeći rezultate indeksa telesne mase i obim struka i kukova. Grafički je vidljivo da žene imaju veće kružiće samo kod dijabetesa, što ukazuje da se češće javlja kod njih nego kod muškaraca.
Prevencija dijabetesa tipa 2
Žene bi trebalo da obrate pažnju na preporuke Svetske zdravstvene organizacije za prevenciju dijabetesa tipa 2
Imajući sve ovo u vidu, žene bi trebalo da obrate pažnju na preporuke Svetske zdravstvene organizacije za prevenciju dijabetesa tipa 2:
- Održavanje optimalnog indeksa telesne mase (BMI) bliže donjem kraju normalnog opsega 21-23 kg/m2 i izbegavanje dobijanja na težini (> 5 kg) nakon adolescencije.
- Dobrovoljno smanjivanje telesne težine kod prekomerne težine ili gojaznosti, a kod smanjene tolerancije na glukozu
- Fizička aktivnost izdržljivosti na umerenom ili većem intenzitetu (npr. brzo hodanje), sat vremena ili više dnevno, najveći broj dana u nedelji.
- Osigurati da unos zasićenih masti ne prelazi 10 odsto ukupne energije, a za rizične grupe unos masti treba da bude <7 odsto ukupne energije.
- Postizanje odgovarajućih unosa vlakana redovnim unosom integralnih žitarica, mahunarki, voća i povrća. Preporučuje se dnevni unos od minimalno 20 g.