Evropljani u riziku od majmunskih boginja: simptomi, putevi prenošenja, dijagnostika, lečenje, prevencija i suzbijanje ove bolesti

Evropa strahuje od novih slučajeva majmunskih boginja (mpoks – mpox)! Nakon ponovne epidemije u više zemalja u Africi, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nedavno je proglasila vanredno stanje za javno zdravlje od međunarodnog značaja, a posebno posle registrovanih slučajeva majmunskih boginja u Švedskoj i na Tajlandu, koji su uzrokovani opasnijom varijantom virusa majmunskih boginja.

U tekstu pročitajte kakva je epidemiološka situacija u svetu i Srbiji, kakva je klinička slika bolesti, koji su putevi prenošenja, rezervoari infekcije, način dijagnostikovanja ove bolesti, terapija, prevencija i suzbijanje virusa mpoks (mpox).

Najvažnije činjenice

Porast broja zaraženih virusom majmunskih boginja (mpox) u Demokratskoj Republici Kongo i u sve većem broju zemalja u Africi, uključujući Burundi, Keniju, Ruandu i Ugandu, doprineo je da, sredinom 2024. godine, SZO proglasi vanrednu situaciju za javno zdravlje od međunarodnog značaja. Opasnost od širenja majmunskih boginja u Evropi postoji, a prijavljen je jedan slučaj ove bolesti u Švedskoj. Mpoks (mpox) je zoonoza (tj. bolest koja se sa životinja prenosi na ljude), čiji uzročnik je virus majmunskih boginja koji pripada rodu Orthopoxvirus. Postoje dve različite klade (skupine) virusa: klada I i klada II. Težu formu bolesti daje klasa I. Procenjuje se da je letalitet različit u zavisnosti od vrste uzročnika (klada I – oko 10%, a klada II <1%).

Klinička slika mpoksa je specifična po osipu na koži ili lezijama sluzokože koje mogu da traju od 2 do 4 nedelje i koje su praćene uvećanjem limfnih žlezda i opštim lošem stanjem (febrilnost, groznica, glavobolja, bolovi u mišićima, bolovi u leđima, nedostatak energije itd.). Klinička slika ove bolesti je veoma slična velikim boginjama, ali je mnogo lakša i daje manju smrtnost. Trenutan dominatan put prenosa infekcije je direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, prvenstveno seksualnim odnosom, poljupcem, grljenjem, dodirivanjem itd.

Osobe sa više seksualnih partnera imaju veći rizik od infekcije. Prouzrokovač se dokazuje ispitivanjem materijala kožnih lezija PCR testom. Nema specifične terapije. Vakcine i terapija razvijeni za velike boginje su odobreni za upotrebu za mpoks u određenim okolnostima. Najvažnije je da se mpoks može sprečiti izbegavanjem fizičkog kontakta sa osobom koja je zaražena. Vakcinacija se predlaže za osobe u riziku.

Mpox – pregled epidemiološke slike u svetu

Majmunske boginje (mpoks – mpox), uzrokovane virusom majmunskih boginja (engl. monkeypox virus – MPXV), karakterišu osip i simptomi koji su veoma slični gripu. Bolest je slična velikim boginjama, ali sa lakšom kliničkom slikom i manjom smrtnošću.

Nakon što je 1958. godine MPXV identifikovan u Danskoj, kod uvezenih majmuna, prijavljene infekcije mpoks virusom su često bile povezane sa kontaktom sa majmunima. Međutim, kasniji nalazi su otkrili da primati nisu jedini rezervoar infekcije, nego i glodari. Od prvog slučaja zabeleženog kod ljudi 1970. godine u Demokratskoj Republici Kongo (DRK), mpox je postao endemska u nekoliko zemalja centralne i zapadne Afrike.

Pre iskorenjivanja velikih boginja 1980. godine, mpoks je retko registrovan kod ljudi, delom zato što nije bio široko rasprostranjen, ali i zbog postojanja unakrsnog imuniteta između ove dve bolesti. Epidemije mpoksa su od 1970-ih do 1990-ih bile malog obima, obično su uključivale manje od pet slučajeva, i uglavnom su pogađale decu, jer je većina odraslih imala imunitet od preležanih velikih boginja ili zbog vakcinacije. Međutim, kako je kolektivni imunitet slabio, tokom 2000-ih epidemije su izazvale desetine slučajeva. Prva veća epidemija prijavljena izvan granica Afrike dogodila se u Sjedinjenim Državama 2003. godine, a 81 potvrđen slučaj mpoksa bio je povezan sa uvezenim divljim životinjama. Potom su usledile epidemije i u nekim drugim zemljama van Afrike, koje su brzo bile okončane.

Neočekivani porast obolelih u neendemskim zemljama (van Afrike), zabeležen je u maju 2022. godine i izazvao je ogromnu zabrinutost zbog nove globalne javnozdravstvene pretnje. Bolest se brzo širila u zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike, u kojima nije bila endemska, pre nego što se proširila širom sveta. U globalnoj epidemiji mpoksa, od 2022. godine do sredine aprila 2023. godine, prijavljeno je 90.000 obolelih. Infekcija se prvenstveno širila seksualnim kontaktom, što je promenilo kliničke manifestacije i epidemiološke karakteristike bolesti u poređenju sa ranijim izveštajima o ovoj bolesti. Klada II MPXV je dominirala.

Međutim, početkom 2023. broj slučajeva je počeo da opada, najverovatnije zbog manje visokopovezanih osetljivih osoba unutar seksualnih mreža. Padu broja obolelih od mpoksa doprinele su promene u ponašanju u visokorizičnim populacijama. Došlo je do porasta svesti o riziku i važnosti vakcinacije rizičnih osoba. Mnogi su vakcinisani. U avgustu 2022. godine, istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama među muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima (MSM) je pokazalo da je njih 50 odsto smanjilo upotrebu aplikacija za sastanke, broj seksualnih partnera i broj jednokratnih partnerstava. SZO je okončala globalnu zdravstvenu vanrednu situaciju u maju 2023. godine.

Mpox – trenutna epidemiološka situacija

Drugi put u tri godine SZO je proglasila mpoks vanrednim stanjem za javno zdravlje od međunarodnog značaja (engl. Public health emergency of international concern). Porast obolelih od mpoksa u Demokratskoj Republici Kongo (DRK) i u sve većem broju afričkih zemalja je izazvao zabrinutost zbog mogućnosti širenja epidemije na druge kontinente. U 2024. godini, u DRK je registrovano više od 15.600 slučajeva mpoksa i 537 smrtnih ishoda. Bolest se proširila u 13 zemalja u Africi, uključujući nekoliko koje nikada ranije nisu prijavile slučajeve majmunskih boginja. Novi, smrtonosniji soj virusa (klada I) odgovoran je za mnoge od tih slučajeva. Istorijski gledano, letalitet ljudi zaraženih kladom I je 5–10%, a kladom II 1–3%. Izveštaji pokazuju da su mnogi koji su se razboleli od novog soja u Kongu deca mlađa od 15 godina, ali i seksualni radnici i žene. Prema Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) nema potvrđenih dokaza o rasprostranjenom prenosu klade I između heteroseksualnih ljudi u Kongu. Ipak, genetsko sekvenciranje pokazuje da nakon godina prelaska sa osobe na osobu, virus evoluira kako bi bolje zarazio ljude.

Dan nakon proglašenja vanredne situacije za javno zdravlje od međunarodnog značaja, u Švedskoj je registrovan jedan slučaj majmunskih boginja uzrokovan novim virusom (klada Ib), a potom i na Tajlandu. U Švedskoj je bolest registrovana kod osobe koja je putovala u afričku zemlju pogođenu epidemijom mpoksa (mpox). Tajland je prva zemlja u Aziji u kojoj je otkriven slučaj obolevanja od novog soja majmunskih boginja nakon što je SZO proglasila vanrednu zdravstvenu situaciju nakon izbijanja ove bolesti u Africi. Pacijent koji je bio pozitivan na varijantu klade Ib je muškarac, star 66 godina, iz Evrope, koji je boravio u DRK, pokazuju podaci Odeljenja za kontrolu bolesti Ministarstva javnog zdravlja. Imao je ukupno 43 bliska kontakta koji su stavljeni pod nadzor. Oni će biti praćeni 21 dan zbog moguće pojave simptoma poput temperature, osipa ili uvećanih limfnih žlezda.

Po čemu se današnja epidemija majmunskih boginja razlikuje od one iz 2022. godine?

Trenutna epidemija je komplikovanija od onoga što je svet doživeo pre dve godine. Tokom izbijanja epidemije majmunskih boginja 2022. godine, jasno je da je ona bila povezana sa jednom kladom (ili sojem) virusa: kladom IIb. Ta klada nikada nije potpuno nestala, alimnoge zemlje su uspele da obuzdaju njeno širenje. Sadašnji slučajevi majmunskih boginja u DRK, kao i u drugim zemljama centralne i istočne Afrike su više povezani sa kladom Ib. Još uvek se ne zna sve o ovoj novoj varijanti. CDC ukazuje na težu bolest i veću smrtnost koju uzrokuje klada Ib nego klada IIb.

Tokom epidemije iz 2022. godine, MSM seksualni kontakt bio je glavni put širenja majmunskih boginja širom sveta. Prema SZO, seksualni kontakt i dalje doprinosi visokom procentu obolelih lica. Ali, tokom trenutne epidemije u Africi, čini se da se virus širi i kroz neseksualne oblike kontakta sa osobe na osobu. Deca mlađa od 15 godina su mnogo više pogođena nego ranije, a dominira klada I. Veća je i smrtnost. Razlozi za promenu obrazaca prenosa su verovatno multifaktorski. Mogući razlozi uključuju: smanjenje imuniteta širom populacije, jer se ljudi više ne vakcinišu rutinski protiv velikih boginja, promene samog virusa, povećanje prenošenja infekcije sa životinja ili sve veće učestalosti složenih zdravstvenih problema – poput drugih infekcija ili neuhranjenosti (posebno dece) što osobe čini osetljivijim/ranjivijim prema mpoksu. Prema CDC-u, čini se da se u Kongu dešava i neki novi način prenosa infekcije sa životinja na ljude, što zahteva dodatna istraživanja.

Klinička manifestacija mpoksa slična je onoj kod velikih boginja ili varičele, koju karakterišu temperatura, osip i limfadenopatija. Kod mpoksa osip počinje kao makula, a zatim napreduje kroz papulu, vezikulu, pustulu, do kruste. Limfadenopatija je prijavljena u 85 odsto slučajeva mpoksa, pa je na ovaj način moguće napraviti razliku u odnosu na velike boginje i varičelu. Neki pacijenti sa mpoksom takođe pokazuju respiratorne simptome kao što su bol u grlu, zapušen nos i/ili kašalj. Međutim, od 2022. godine primećene su neke promene u kliničkim manifestacijama mpoksa, uključujući tendenciju da kožne lezije budu lokalizovane na specifičnim delovima tela koji su povezani sa seksualnim prenosom infekcije, kao što su genitalne, anorektalne ili oralne oblasti. Često su prijavljivani rektalni simptomi kao što su gnojna ili krvava stolica, rektalni bol ili krvarenje. Neki pacijenti su pokazali samo nekoliko kožnih promena u blizini pogođenih područja, dok su drugi imali diseminovani osip po telu koji je komplikovao njihovu infekciju. Iako se lokalizovani osip može pojaviti skoro istovremeno sa drugim početnim simptomima infekcije, diseminovani osip se obično javlja nekoliko dana nakon pojave simptoma.

Da li raste broj prijavljenih slučajeva u SAD?

Do 22. avgusta 2024. godine, SAD nisu identifikovale nijedan slučaj mpoksa povezan sa kladom I. Ali slučajevi povezani sa sojem koji je izazvao izbijanje epidemije 2022. i dalje se dijagnostikuju. Prema preliminarnim podacima CDC-a, ove godine je u SAD prijavljeno više od 1.700 slučajeva mpox-a. To je daleko manje nego tokom epidemije od 2022. do prve polovine 2023. godine, kada je dijagnostikovano više od 30.000 slučajeva. Širenje majmunskih boginja 2022. godine bilo je neočekivano, ostavljajući laboratorije, lekare i sisteme javnog zdravlja da se bore sa novim zdravstvenim izazovom. Sada se mpoks (mpox) lakše klinički dijagnostikuje, osobe se pravovremeno testiraju i leče, a vakcine su dostupne onima kojima su potrebne. Savetodavni komitet za praksu imunizacije CDC-a preporučuje vakcinaciju mpox vakcinom samo osobama sa određenim faktorima rizika, kao što su muškarci koji imaju ili očekuju da imaju više muških seksualnih partnera. S obzirom da je rizik od prenošenja trenutno nizak za širu američku javnost, nema potrebe za vakcinom. Istraživači još uvek utvrđuju da li postojeće mpox vakcine deluju protiv nove klade. Da bi se pomoglo u obuzdavanju novonastale epidemije u Africi, SAD su donirale Kongu 50.000 doza mpox vakcine, zajedno sa novcem za podršku uvođenju vakcinacije. Zemlje, uključujući Nemačku i Japan, takođe su donirale vakcine zemljama Afrike. Svi se slažu da treba povećati nadzor, testiranje i obezbediti visokokvalitetni medicinski tretman, izolaciju i edukaciju u cilju suzbijanja mpoksa, a pogotovo u zemljama Afrike gde je epidemija u toku.

Mpox u Srbiji

U Republici Srbiji, 2022. godine su registrovana 43 slučaja mpoksa, a nijedan slučaj nije registrovan 2023. i 2024. godine. U navedenom periodu nije bilo smrtnih ishoda. Svi oboleli slučajevi bili su registrovani među MSM populacijom.

Šta su majmunske boginje (mpox)?

Mpoks (mpox) je zoonoza, bolest koja se sa životinja prenosi na ljude, uzrokovana virusom majmunskih boginja. Međutim, ova virusna infekcija može se prenositi interhumano, uglavnom bliskim kontaktom, ali i putem kontaminiranih predmeta i površina, respiratornim kapljicama i sa majke na dete. Bolest je otkrivena 1958. godine među majmunima koji su korišćeni za istraživanje u Statens Serum institutu u Kopenhagenu. Iz tog razloga bolest je dobila naziv majmunske boginje. Međutim, ne zna se koje životinje predstavlju glavni izvor infekcije, ali se sumnja da su to glodari. Nakon niza konsultacija, SZO je 2022. godine promenila naziv ove bolesti iz majmunske boginje (engl. monkeypox) u mpox, a sve da bi se smanjio rasistički i stigmatizirajući jezik koji je bio povezan sa ovom infekcijom.

Mpox – uzročnik

Mpox je bolest koju uzrokuje virus majmunskih boginja (DNK virus) iz roda Orthopoxvirus iz porodice Poxviridae. Identifikovane su dve filogenetski različite klade (skupine/grupe organizama koji imaju zajedničkog pretka) virusa majmunskih boginja: klada I (ranije poznata kao klada basena Konga tj. centralnoafrička) i klada II (bivša zapadnoafrička klada). Klada I i klada II imaju dve podgrupe. Klada basena Konga izaziva teže simptome, što dovodi do smrtnosti (letaliteta) do 10 odsto. Manje štetna, zapadnoafrička klada, dovodi do letaliteta od oko 1 odsto. Virus majmunskih boginja je otporan u spoljnoj sredini, a procenjuje se da može da opstane u kontaminiranoj odeći i posteljini do 56 dana (a posebno u hladnijim sredinama gde je niska vlažnost).

U periodu 2022–2023. godine, globalnu epidemiju majmunskih boginja je uzrokovala klada IIb. Danas u zemljama Afrike, kao i u zemljama van Afrike, dominira klada Ib, koja je opasnija od prvobitne varijante majmunskih boginja, naročito po decu, imunodeficijentne i trudnice (uzrok je velikog broja pobačaja). Zbog širenja infekcije putem seksualnog kontakta, kao i bliskim kontaktom, novi soj je opasniji i lakše se širi. Deca, trudnice i imunodeficijentna lica su u opasnosti od razvoja teške bolesti, pojave komplikacija i smrtnog ishoda. Takođe, teža forma bolesti i smrtni ishod je veći među osobama sa uznapredovalom HIV infekcijom.

Mpox – zaraznost

Zaražene osobe su zarazne od jednog do četiri dana pre izbijanja ospe pa do 21 dan nakon početnih simptoma, odnosno sve dok se ne formira novi sloj kože. Broj osoba koje zarazi jedna zaražena osoba u proseku je između 1,4 i 1,8, kod muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. Međutim, obično je prosečan broj osoba zaraženih majmunskim boginjama od strane jedne osobe manji od jedne. Osobe u većem riziku od majmunskih boginja su zdravstveni radnici, članovi domaćinstva i drugi bliski kontakti aktivnih slučajeva.

 Mpox – inkubacija i klinička slika

Inkubacija ove bolesti je između 5 dana i 21 dan, obično od 6 do 13 dana. Tokom perioda inkubacije osoba nije zarazna. Mpoks infekcija obično počinje simptomima koji se mogu zameniti gripom ili mnogim drugim uobičajenim infekcijama. Bolest može početi bez simptoma. Uobičajeni simptomi bolesti koji se mogu javiti između 5. i 21. dana nakon infekcije su:

• temperatura

• groznica

• intenzivna glavobolja

• bol u mišićima

• bol u leđima

• uvećane limfne žlezde

• jeza

• umor

• astenija (nedostatak energije).

Nakon otprilike jednog do tri dana od početka simptoma, pojavljuje se osip. Kožne promene evoluiraju od makula preko papula i vezikula do pustula, praćenih krastama ili krustama. Ospa se prvo javlja na licu, a zatim se širi na ekstremitete i druge delove tela. Tabani i dlanovi su zahvaćeni u 70 odsto slučajeva. Prema podacima SZO, letalitet se kreće od 3-6%. Smrtni ishodi su češći kod male dece i imunodeficijentnih. Treba praviti razliku između mpoksa i varičela, velikih boginja, bakterijske infekcije kože, šuge, sifilisa i alergije na lekove. Bolest obično traje 2–4 nedelje.

U kontekstu globalne epidemije mpoksa koja je počela 2022. godine (uzrokovana uglavnom virusom klade IIb), kod nekih ljudi početak bolesti je bio drugačiji. U nešto više od polovine slučajeva osip se može pojaviti pre ili istovremeno sa opštim simptomima infekcije. Prva lezija može biti u preponama, anusu ili u ustima (ili oko usta). Ospa može postojati samo u tim regijama. Ljudi sa mpoksom mogu imati težu bolest. Na primer, koža se može inficirati bakterijama što dovodi do apscesa ili ozbiljnog oštećenja kože. Ostale komplikacije mogu biti: pneumonija, infekcija rožnjače sa gubitkom vida; bol ili otežano gutanje, povraćanje i dijareja koji mogu izazvati ozbiljnu dehidraciju ili pothranjenost; sepsa (infekcija krvi sa široko rasprostranjenim inflamatornim odgovorom u telu), upala mozga (encefalitis), srca (miokarditis), rektuma (proktitis), genitalnih organa (balanitis) ili urinarnog kanala (uretritis) ili smrt. Deca, trudnice i imunodeficijentna lica su u većem riziku od ozbiljne bolesti i smrti zbog mpoksa. Ljudi koji žive sa HIV-om koji nije dobro kontrolisan ili lečen, takođe češće razvijaju tešku bolest.

Mpox i velike boginje – razlike

Dok simptomi mpoksa mogu imitirati velike boginje, postoji jedna ključna razlika. Virus mpoksa može da izazove uvećanje limfnih žlezda (limfadenopatiju), dok velike boginje ne utiču na njih.

Lezije mpoksa su identične velikim boginjama i prolaze kroz sledeće faze:

1. Makule (ravne, obezbojene lezije)

2. Papule (uzdignute čvrste lezije)

3. Vezikule (lezije ispunjene bistrom tečnošću)

4. Pustule (uzdignute izbočine ispunjene žutom tečnošću)

5. Kruste ili kraste (tvrde mrlje s korom koje otpadaju kada zarastanje počne).

Razlike između mpoksa (mpox) i ovčijih boginja (varičela – Varicela)

Iako dele slične simptome koji liče na grip (poput groznice, temperature, umora, glavobolje itd.) i osipa sa vezikulama, mpoks i varičela se razlikuju po tome kako se virusi šire, lokalizacijom ospe i populacijama na koje najčešće utiču.

• Asimptomatska infekcija

Studije otkrivaju da je otprilike jedna od 14 osoba sa mpoksom asimptomatska, što znači da nema simptome, ali i dalje može širiti virus na druge osetljive osobe. Ovčije boginje su retko asimptomatske, ali se mogu manifestovati lakom atipičnom kliničkom slikom, zbog čega ostaju neprepoznate.

• Prodromalni simptomi

Limfadenopatija (uvećane limfne žlezde) je karakteristična za mpox (mpoks), ali ne i za ovčije boginje. Takođe, mnoga deca sa ovčijim boginjama nemaju prodromalne simptome.

Shutterstock.com

• Distribucija ospe

Mpox (mpoks) može izazvati samo jednu leziju (ospu) ili nekoliko lezija (ospi). Ali u drugim slučajevima može izazvati hiljade lezija, najčešće na licu i ekstremitetima, a ne na trupu. Osip kod ovčijih boginja obično je rasprostranjeniji, javlja se na licu, koži glave, trupu, nadlakticama i nogama. Osim toga, kod ovčijih boginja ospa izbija u naletima (obično tri naleta izbijanja ospi u razmaku od nekoliko sati do 72 sata). Zbog toga se kod ovčijih boginja na istom delu kože mogu videti eflorescencije u različitim stadijumima izbijanja. Osip izaziva svrab.

• Lokalizacija ospi

Kod mpoksa, osip se može razviti na dlanovima i tabanima, oko genitalija i anusa i na očima (gde mogu da izazovu ožiljke na rožnjači). Ovo su neuobičajene lokacije za ovčije boginje.

• Trajanje simptoma

Kod mpoksa simptomi traju duže nego kod ovčijih boginja. Izbijanje osipa kod mpoksaje u periodu od tri do 17 dana nakon izlaganja, sa simptomima koji traju dve do tri nedelje. Kod ovčijih boginja, osip će se pojaviti u roku od 10 do 21 dana od izlaganja, sa simptomima koji traju četiri do sedam dana.

Glavna razlika između mpoksa i ovčijih boginja je virus koji ih uzrokuje. Mpox (mpoks) je uzrokovan virusom MPXV, jednim od nekoliko virusa, zajedno sa velikim boginjama, koji su klasifikovani kao oni iz roda Orthopoxvirus. Nasuprot tome, ovčije boginje izaziva herpes virus poznat kao varičela zoster virus (VZV), a ne pravi pox virus. VZV ima mnoge iste karakteristike kao herpes simpleks virus tipa 1 (HSV-1), koji se obično povezuje sa labijalnim herpesom, i herpes simpleks virusom tipa 2 (HSV-2), koji se vezuje za genitalni herpes. Najveći problem je što kod infekcija virusoom herpesa može da dođe do recidiva. Kod osoba koje su preležale varičelu može, kasnije u toku života, najčešće usled pada imuniteta, da se javi herpes zoster.

Mpox (mpoks) može da se javi kod ljudi bilo kog uzrasta, iako su odrasli od 31 do 45 godina bili najčešće registrovani sa ovim oboljenjem tokom epidemije u Sjedinjenim Državama 2022. godine. Seksualni kontakt je bio primarni način prenošenja u ovoj epidemiji. Ovčije boginje najčešće pogađaju decu mlađu od 10 godina, od kojih većina ima blagu bolest. Samo oko 7 odsto slučajeva uključuje odrasle, starije od 20 godina, za koje je mnogo veća verovatnoća da će imati težu formu bolesti. Ovčije boginje se ne prenose seksualnim kontaktom.

Mpox (mpoks) se širi direktnim kontaktom sa osipom i krastama, kao i kontaktom sa pljuvačkom i respiratornim izlučevinama (pljuvačka i sluz) zaražene osobe, oralnim, vaginalnim ili analnim seksualnim kontaktom ili dodirivanjem genitalija ili anusa obolele osobe. To govori o opasnosti od zaražavanja bliskih kontakata. Ovčije boginje se prenose kontaktom sa osipnim lezijama, udisanjem aerosolizovane tečnosti iz rane koja sadrži virus i respiratornim kapljicama, kao i ređe kontaminiram predmetima (maramice, lični pribor itd.). Ovčije boginje su daleko zaraznije (od 1 do 2 dana pre pojave osipa pa sve dok sve lezije ovčijih boginja ne postanu kruste) od mpoksa, jer se virus lako prenosi respitarornim kapljicama. Ako osoba nije vakcinisana protiv ovčijih boginja ili nije imala bolest i provodi vreme sa nekim ko ima ovčije boginje, velike su šanse da će se zaraziti virusom (oko 90 odsto osetljivih bliskih kontakata će dobiti varičelu nakon izlaganja osobi sa bolešću).

Mpox – rezervoari infekcije

Kod mpoksa, rezervoar infekcije mogu da budu zaražene životinje i ljudi. Od životinja se spominju: glodari (veverice, gambijski džinovski pacovi, puhovi, prugasti miševi) i primati (čađavi mangabi majmuni), ali nisu svi prirodni rezervoari poznati.

Shutterstock.com

Mpox – putevi prenošenja

Mpox (mpoks) se širi od osobe do osobe uglavnom kroz bliski kontakt sa nekim ko ima mpoks, uključujući članove domaćinstva. Bliski kontakt uključuje kontakt koža na kožu (kao što je dodirivanje lezija ili seks – oralni, analni ili vaginalni) i kontakt usta na usta ili usta na kožu (kao što je ljubljenje), a takođe može uključivati i kontakt licem u lice sa nekim ko ima mpoks (kao što je razgovor ili disanje, što može da omogući prenošenje virusa respiratornim kapljicama).

Ljudi se takođe mogu zaraziti mpoksom putem kontaminiranih predmeta, kao što su odeća ili posteljina, zbog povreda iglom u zdravstvenoj zaštiti ili salonima za tetoviranje. Tokom trudnoće ili tokom i nakon rođenja, virus se može preneti na bebu. Infekcija mpoksom može se preneti na fetus tokom trudnoće ili na novorođenče tokom i nakon rođenja. Infekcija tokom trudnoće može dovesti do gubitka trudnoće, mrtvorođenosti ili smrti novorođenčeta.

Prenošenje majmunskih boginja sa životinje na čoveka se dešava sa zaraženih životinja na ljude ugrizima ili ogrebotinama, ili tokom aktivnosti kao što su lov, skidanje kože, hvatanje u zamku, kuvanje hrane, igranje sa leševima životinja ili korišćenje zaraženih životinja za ishranu. Manje je verovatno da će ljudi dobiti mpoks od kućnog ljubimca, ali je moguće. Bliski kontakt sa zaraženim kućnim ljubimcem, uključujući maženje, grljenje, ljubljenje, deljenje mesta za spavanje ili hrane, može omogućiti prenošenje mpoksa na osobu. Nijedna studija nije pronašla jasnu vezu između mpox-a i vode u bazenima i hidromasažnim kadama.

Ostaje u toku istraživanje da li se virus majmunskih boginja može preneti polnim putem tj. putem genitalnih tečnosti. Prenos virusa majmunskih boginja tokom seksualnog odnosa dokumentovan je u Velikoj Britaniji kod dva muškarca koji nisu putovali u endemske zemlje i dokazan je vremenskom povezanošću simptoma sa seksualnim kontaktom i lokacijom primarnih lezija koje odgovaraju onima kod seksualnog kontakta. Detekcija virusne DNK u uzorcima sperme prijavljen je u tri slučaja u Italiji i potom kod dva pacijenta sa majmunskim boginjama u Nemačkoj. Štaviše, u velikoj seriji slučajeva, DNK majmunskih boginja je otkrivena u semenoj tečnosti 29 od 32 osobe (91%) obolele od majmunskih boginja, 2022. godine. Međutim, do danas nema dostupnih dokaza o infektivnosti virusa majmunskih boginja u spermi, iako se mpoks može dobiti seksualnim kontaktom, odnosno sa ili bez penetrativnog seksualnog odnosa. Razumevanje uloge seksualnog kontakta u prenošenju majmunskih boginja ostaje prioritet i za endemske i za neendemske zemlje kako bi se dopunile preporuke po pitanju mpoksa.

Mpox – značaj asimptomatske infekcije u kontekstu seksualnog prenosa

Asimptomatska mpoks (mpox) infekcija ima implikacije na prevenciju prenošenja. Infekcije sa malo simptoma ili sa atipičnim simptomima mogu olakšati prenošenje infekcije, posebno ako se lezije ne primećuju tokom seksualnog kontakta. Mpoks je detektovan PCR testom kod 1,3 odsto anorektalnih uzoraka populacije homoseksualaca, biseksualaca i drugih cisrodnih muškaraca koji imaju seks sa muškarcima (engl. gay, bisexual, and other cisgender men who have sex with men – GBMSM), a koji su bili bez prijavljenih simptoma. U drugoj studiji, PCR test je pokazao da je na mpox bilo pozitivno 13 od 200 anorektalnih uzoraka populacije GBMSM, koji nisu prijavili simptome u vreme testiranja. Dve osobe su naknadno razvile simptome, što je ukazalo da je 5,5 odsto imalo perzistentnu asimptomatsku infekciju. Ove studije su bile retrospektivne bez fizičkog pregleda, tako da su male ili atipične lezije mogle biti propuštene. Studije matematičkog modeliranja sugerišu da su asimptomatski ili nedijagnostikovani slučajevi mpoksa verovatno značajno doprineli širenju novonastale epidemije. Neophodne su prospektivne studije da bi se utvrdila učestalosti javljanja asimptomatskih infekcija kod majmunskih boginja.

Mpox – imunitet posle preležane bolesti

Ne zna se koliko dugo traje imunitet nakon preležanog mpoksa. Prijavljeni su neki slučajevi ponovne infekcije (reinfekcije). Manji broj ljudi koji su preležali mpoks može ponovo dobiti infekciju. Ukoliko je osoba preležala mpoks, treba da učini sve što može da izbegne ponovnu infekciju.

Mpox – dijagnoza

Laboratorijski test može dati konačnu dijagnozu mpoksa. PCR testom (lančana reakcija polimeraze) detektuje se DNK (genetski materijal) virusa da bi se potvrdila dijagnoza. Uzorci uzeti iz lezija ili njihovih tečnosti daju najtačnije rezultate. U odsustvu kožnih lezija, testiranje se može uraditi na orofaringealnim, analnim ili rektalnim brisevima. Testiranje krvi se ne preporučuje.

Mpox – terapija

Ne postoje specifični tretman za mpoks (mpox). Međutim, pacijenti mogu imati koristi od terapije antivirusnim lekovima za lečenje velikih boginja. Ova opcija je obično rezervisana za osobe sa oslabljenim imunitetom koje su inficirane. Ova vrsta lečenja uključuje sledeće antivirusne lekove:

• Vistide (cidofovir)

• Tembexa (brincidofovir)

• Tpoxx (tecovirimat)

Mpox – prevencija

Vakcina protiv velikih boginja/majmunskih boginja (JINNEOS™) može pomoći u zaštiti od velikih boginja i majmunskih boginja i drugih bolesti koje uzrokuje Orthopoxvirus, uključujući virus vakcinije. Ova živa vakcina je odobrena 2019. godine, od strane Uprave za hranu i lekove (FDA), za prevenciju bolesti velikih boginja i majmunskih boginja, za odrasle uzrasta 18 i više godina koji imaju visok rizik od infekcije velikim boginjama i/ili majmunskim boginjama.

Ova vakcina ne sadrži viruse koji izazivaju male boginje ili majmunske boginje. Napravljena je od živog virusa vakcinije, virusa koji je blisko povezan, ali manje štetan od virusa variole ili majmunskih boginja i može zaštititi od obe ove bolesti. Vakcina sadrži modifikovani oblik virusa vakcinije pod nazivom Modified Vaccinia Ankara, koji ne izaziva bolest kod ljudi i ne replicira se, što znači da se ne može razmnožavati u ljudskim ćelijama.

CDC preporučuje JINNEOS™ za određene laboratorijske radnike i članove tima za hitne slučajeve koji bi mogli biti izloženi virusima iz roda Orthopoxvirus. Takođe, vakcina se preporučuje zdravstvenim radnicima i radnicima koji su izloženi riziku od infekcije, osobama u istom domaćinstvu ili bliskoj zajednici ako neko ima mpoks (mpox), uključujući decu; ljudi koji imaju više seksualnih partnera, uključujući muškarce koji imaju seks sa muškarcima i seksualne radnice bilo kog pola i njihove klijente. Vakcinisanje se sprovodi davanjem dve doze JINNEOS™ vakcine, u razmaku od četiri nedelje. Buster doze se preporučuju na dve do deset godina, ako je osoba i dalje izložena riziku od mpoksa. Ako je osoba primila samo jednu dozu vakcine, nikada nije kasno za drugu dozu. Osobama koje su u prošlosti primile vakcinu protiv velikih boginja treba dati samo jednu dozu JINNEOS™ vakcine. Ako su osobe preležale mpox (mpoks) rizik od ponovne infekcije je izuzetno mali, zbog čega se ne preporučuje da prime vakcinu.

U Sjedinjenim Državama vakcina se preporučuje odraslim osobama sa najvećim rizikom. To su:

• Muškarci koji imaju seks sa muškarcima (MSM) ili transrodni, nebinarni ili rodno različiti ljudi koji su imali više od jednog seksualnog partnera u poslednje dve nedelje.
• Muškarci koji imaju seks sa muškarcima (MSM) ili transrodni, nebinarni ili rodno različiti ljudi koji su imali polno prenosivu infekciju (STI) u poslednjih šest meseci.
• Svako ko je imao seks sa nekim ko ima mpox u poslednje dve nedelje.
• Svako ko predviđa da bude među gore navedenim populacijama.

Takođe, ovu vakcinu možemo koristiti za postekspozicionu zaštitu. To znači da ako se vakcina da pre četvrtog dana od izlaganja infekciji tj. kontakta sa zaženim licem, može se prevenirati nastajanje bolesti. Međutim, ako se da između 4. i 14. dana nakon izlaganja infekciji, data vakcina može smanjiti simptome bolesti, ali ne može sprečiti nastanak majmunskih boginja. Prevencija mpoksa se može realizovati samo podizanjem svesti u zajednici i edukacijom zdravstvenih radnika kako da se zaštite od infekcije i kako da spreče dalje širenje ove infekcije na osetljive osobe. Treba izbegavati bliski kontakt sa zaraženim ljudima ili kontaminiranim materijalima. Prilikom rada sa obolelima, bilo u zdravstvenoj ustanovi ili u kući, treba nositi rukavice i drugu ličnu zaštitnu odeću i opremu. Treba izbegavati kontakt sa bolesnim ili mrtvim životinjama, a svu hranu koja sadrži životinjsko meso ili delove treba pravilno termički obraditi pre jela. Izbegavati kontakt sa bilo kojim materijalom koji je bio u kontaktu sa bolesnom životinjom. Neophodno je sprovoditi redovnu higijenu ruku nakon kontakta sa zaraženim životinjama ili inficiranim ljudima – pranje ruku sapunom i vodom ili korišćenje sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola. Evropski centar za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDC) je prošle nedelje objavio preporuku za one koji putuju u rizična područja u Africi, u smislu da bi bilo dobro da se vakcinišu.

Naslovna fotografija: Shutterstock.com