Herpes simpleks i herpes zoster – slični, a različiti

Herpes simpleks i herpes zoster pripadaju istoj familiji virusa i verovatno zbog sličnog naziva ljudi veruju da su oni isti. Smatra se da se polovina čovečanstva susrela s nekim iz familije herpes virusa. Međutim, virusi se razlikuju i po kliničkoj slici, i po načinu lečenja koje je donekle slično, ali ipak različito. Konačno, za herpes zoster postoji vakcina. Verujemo da je korisno da prepoznate znake i simptome herpesa da bi se na vreme obratili lekaru ili farmaceutu, jer je važno otpočeti terapiju što pre.

Rasprostranjenost

Iako imaju slično ime i potiču iz iste porodice herpes virusa, radi se o dve različite bolesti. Najzastupljeniji je herpes simpleks tip 1, glavni uzrok oralnog herpesa za koga se procenjuje da ga ima 3,7 milijardi ljudi mlađih od 50 godina. Broj obolelih virusom herpes simpleksa tipa 2 (HSV-2), glavnog uzroka genitalnog herpesa, je oko 491 milion ljudi, starosti od 15 do 49 godina, dok herpes zoster ima preko 280 miliona ljudi.

Herpes simpleks

Razlike između virusa

Herpes simpleks virus (HSV) je uobičajena infekcija kože koja može izazvati bolne promene ili vezikule. Širi se kontaktom. Leči se, ali nije izlečiv. Postoje dve vrste virusa herpes simpleksa. Tip 1 (HSV-1) uglavnom se širi oralnim kontaktom i izaziva infekcije u ustima ili oko njih (oralni herpes). Herpes simpleks virus živi unutar nervnih ćelija i naizmenično je neaktivan i aktivan.

Tip 2 (HSV-2) širi se seksualnim kontaktom i izaziva genitalni herpes. Većina ljudi nema simptome, ili ima samo blage simptome. Infekcija može izazvati bolne vezikule koje se mogu ponoviti tokom vremena. Lekovi mogu smanjiti simptome, ali ne mogu izlečiti infekciju. Ponavljajući simptomi oralnog i genitalnog herpesa mogu biti uznemirujući. Genitalni herpes, takođe, može biti stigmatizirajući i imati uticaj na seksualne odnose. Herpes simpleks može se komplikovati meningoencefalitisom (infekcija mozga) ili keratitisom (infekcija oka).

Herpes zoster

Herpes zoster je uzrokovan virusom varičela zoster ‒ istim virusom koji izaziva ovčije boginje ili varičele. Nakon što prođu varičele, virus ulazi u nervni sistem i ostaje neaktivan godinama, u ganglijama dorzalnog korena. Virus se može aktivirati kasnije u životu osobe, putujući duž nervnih puteva do kože, stvarajući karakteristične promene. Postherpetična neuralgija (PHN) je najčešća komplikacija herpes zostera.

Simptomi

Većina ljudi sa herpesom nema simptome, ili ima samo blage simptome. Mnogi ljudi nisu svesni da imaju infekciju i mogu da prenesu virus na druge, a da ne znaju. Simptomi mogu uključivati bolne, ponavljajuće vezikule. Nove infekcije mogu izazvati groznicu, bolove u telu i otečene limfne čvorove. Simptomi mogu biti drugačiji tokom prve epizode, nego tokom ponavljajućih infekcija. Ako se pojave simptomi, oni često počinju peckanjem, svrabom ili pečenjem u blizini mesta gde će se pojaviti rane.

Uobičajeni simptomi oralnog herpesa uključuju vezikule oko usta ili usana, dok kod genitalnog herpesa uključuju vezikule oko genitalija ili anusa koje su obično bolne. Vezikule mogu da se otvore, da iscure i da zarastu. Tokom prve infekcije, ljudi mogu imati groznicu, bolove, upalu grla (oralni herpes), glavobolju, otečene limfne čvorove u blizini infekcije. Ljudi mogu imati ponovljene epidemije tokom vremena, koje su obično kraće i manje teške od prve infekcije.

Pacijenti sa herpes zosterom najčešće imaju osip u jednom ili dva susedna dermatoma (lokalizovani zoster). Pojavi osipa može da prethodi glavobolja, fotofobija (osetljivost na jako svetlo) i slabost u takozvanoj prodromalnoj fazi. Osip se najčešće pojavljuje na trupu duž torakalnog dermatoma (područje kože inervisano jednim živcem) i obično ne prelazi srednju liniju tela. Osip je bolan, svrbi ili pecka. Retko može biti rasprostranjeniji i zahvatiti tri ili više dermatoma, što se naziva diseminirani zoster i dešava se samo kod ljudi sa kompromitovanim imunosistemom, i nekada se teško razlikuje od varičele. Osip se razvija u klastere vezikula. Nove vezikule nastavljaju da se formiraju tokom tri do pet dana i progresivno se suše i stvaraju koru. Obično zarastaju za dve do četiri nedelje. Nakon izlečenja mogu postojati trajne promene pigmentacije i ožiljci na koži.

Lečenje

Lečenje herpes simpleksa je najefikasnije kada se započne u roku od 48 sati od početka simptoma. Antivirusni lekovi koji se daju uključuju aciklovir, famciklovir i valaciklovir. Lečenje se često preporučuje ljudima koji imaju veoma bolne ili česte ponavljajuće epizode, ili koji žele da smanje rizik od prenošenja herpesa nekom drugom.

Za lečenje herpesa zostera mogu da se iskoriste isti lekovi – aciklovir, valaciklovir i famciklovir, prvenstveno u cilju skraćivanja dužine i težine bolesti. Najefikasniji su ako se lečenje započne s pojavom osipa ili u prodromalnom stadijumu.

Kod većine infekcija izazvanih Herpes simplex virusom lečenje može da ima uspeha sa 200 mg aciklovira pet puta dnevno u intervalima od po četiri sata, uz izostavljanje noćne doze. Lečenje treba da traje 5 do 10 dana, ali u slučaju teških inicijalnih infekcija lečenje se može produžiti. Lečenje herpes zostera ide u sličnom režimu uz moguće podizanje na 800 mg pojedinačne doze. U svakom slučaju, uvek se treba konsultovati sa lekarom.

Lekovi koji pomažu kod bolova uključuju paracetamol, naproksen ili ibuprofen. Lekovi koji se mogu primeniti za anesteziranje pogođenog područja uključuju benzokain i lidokain.

Da bi smanjili simptome oralnog herpesa, ljudi mogu – piti hladne napitke ili lizati sladoled.

Za genitalni herpes, predlaže se – sedeti u toploj kupki 20 minuta (bez sapuna), nositi široku odeću i koristiti lekove protiv bolova bez recepta.

Konačno, za herpes zoster postoji rekombinantna vakcina (shingrix) koja je preporučena za prevenciju ali nastanak komplikacija. CDC preporučuje shingrix za odrasle, starije od 50 godina – dve doze u razmaku od dva do šest meseci, bez obzira da li su već imali herpes zoster. Ove doze efikasne su u 90 odsto slučajeva. Vakcina pruža snažnu zaštitu u prevenciji herpesa zoster i postherpetične neuralgije (PHN). Zaštita ostaje u 85 odsto slučajeva, najmanje četiri godine nakon vakcinacije.

Faktori rizika i prenošenje

Određeni pokretači mogu učiniti virus aktivnim, uključujući pad imuniteta, groznicu, izlaganje suncu, menstrualni ciklus, povrede, emocionalni stres ili hiruršku intervenciju.

Za ljude kod kojih se oralni herpes aktivira sunčevom svetlošću, izbegavanje izlaganja suncu i nošenje kreme za sunčanje mogu smanjiti rizik od recidiva.

Sprečavanje širenja genitalnog herpesa pre svega uključuje: bezbedan seks i korišćenje kondoma. Poseban oprez je neophodan u trudnoći, jer postoji rizik od prenošenja herpesa na bebu.

Ljudi sa aktivnim lezijama herpes zostera mogu izazvati varičelu kod ljudi koji nikada nisu imali varičelu ili su primili vakcinu protiv varičele. Aktivne lezije herpes zostera su infektivne direktnim kontaktom sa vezikularnom tečnošću, sve dok se ne osuše i prekriju koru. Ljudi sa aktivnim lezijama herpes zostera treba da pokriju svoje lezije i izbegavaju kontakt sa osetljivim osobama u svom domaćinstvu i na radnom mestu, sve dok se njihove lezije ne osuše i prekriju krastom.