Elegantnim stavom protiv svega

Aleluja! Što se mene tiče, po nekoliko stavki.

Pao je sneg, oprao ovaj prljavi vazduh, počinje kineska Nova godina Zeca, a ja sam Zec.

Šta god da je bila prošla godina, ne ponovila se.

Čitam: Zec je dugovečan i prirodno srećan. Osobe su nežne, elegantne, saosećajne.

Nemam zamerki.

Ko je danas saosećajan? Majka prema deci, otac prema deci, sveštenik prema svojoj pastvi, predsednik prema svojim građanima, komšija prema komšiji, muž prema svojoj ženi, sestra prema sestri, bratu, zetu… čovek prema čoveku, prema psu.

Evo, da u godini Zeca očistimo put starijoj komšinici, pošaljemo paket nezbrinutoj životinji, nasmejani idemo u dan. Elegantnim stavom protiv svega.

Kako se uopšte desilo da se borimo za svež vazduh, za vodu? Da li će biti upitna svaka stavka za koju smo smatrali da nam pripada po rođenju?

S obzirom da se celokupna nova era samo/psiho pomoći zasniva na nepokolebljivom spiritualisti Platonu, mislim da nam je pravi put povratak na fabrička podešavanja po svim pitanjima.

Sva ova teška filozofija danas je prouzrokovana ručnim punjenjem ćurke po receptu Džejmija Olivera. Kuhinju ću da čistim do sutra, javljam da li rezultat opravdava sve ovo.

Preporučujem danas na repeat Hallelujah u izvođenju Pentatoniksa.

Psalam 18/2: Bože moj, zaklone moj. Utočište moje!

I da citiramo Platona: Lepota je već ovde, objektivno postoji. A sa njom i mi.