Engleska kuhinja – od Vikinga do Džejmija Olivera
Kada čujete preporuku: hranite se kao Englezi, misli se na tradicionalnu englesku kuhinju koja je na neki način vrlo jednostavna i nije kalorična
Kada se preporučuje dijetalna ishrana, može se desiti da čak i od stručnjaka čujete preporuku: hranite se kao Englezi! Deluje tajanstveno, a i zbunjujuće, mada se, naravno, misli na tradicionalnu englesku kuhinju koja je na neki način vrlo jednostavna i dijetalna. Uostalom, svetska kulinarska zvezda Džejmi Oliver svoju široku popularnost delom duguje tradiciji iz koje dolazi – kombinaciji tradicionalnih recepata, egzotičnih uticaja i jednostavnosti u pristupu. I, naravno, korišćenju svežih i zdravih namirnica.
Svetska kulinarska zvezda Džejmi Oliver svoju široku popularnost delom duguje tradiciji iz koje dolazi
Ovo je mala šetnja kroz neobičnu gurmansku istoriju ove, nekada kolonijalne sile. Mada poznati po ekskluzivnosti, stanovnici Britanskog ostrva, uključujući i slavnog Olivera, ipak su pravi šampioni gurmanske inkluzije.
Zbog dugotrajnog prisustva Britanije u kolonijama, nacionalna kuhinja pretrpela je razne egzotične uticaje
Zbog dugotrajnog prisustva Britanije u kolonijama, nacionalna kuhinja pretrpela je razne egzotične uticaje, ideje i uvođenje sastojka iz Severne i Južne Amerike, Kine, Indije… Nakon Drugog svetskog rata prisutni su uticaji mediteranske kuhinje Grčke i Italije, a i dalje traje usvajanje stranih kulinarskih ideja iz kuhinja celog sveta, kao što su kineska, tajska, libanska itd.
Od Vikinga do danas
Na ovu otvorenost i radoznalost uticali su svojevremeno i Vikinzi koji su doneli tehnike sušenja i dimljenja ribe i, naravno, Francuzi, naročito sa receptima za sososve. U srednjem veku Englezi su često jeli pire od raznih vrsta povrća, pomešan sa parčićima mesa ili ribe, kao i razna kuvana jela sa povrćem i mesom, a u njih su pored soli ponekad dodavali malo sirćeta i šećera. Ova jednostavna jela su zgušnjavali pomoću hleba.
Na kulinarsku otvorenost i radoznalost uticali su svojevremeno i Vikinzi koji su doneli tehnike sušenja i dimljenja ribe
U 16. veku počinje upotreba putera i začinskog bilja koje su mogli da gaje lokalno. Čuvene pitice sa mesom (ragu „upakovan” u omot od testa) pojavljuju se u 17. veku; 18. vek odlikuje se većom upotrebom vina, porta, piva, a salate postaju sve popularnije. Posle večere su služeni bademi, suvo grožđe, pomorandže, jagode i slično.
Za Engleze, kao što se zna, karakterističan je obilan doručak, koji je postao sinonim moćne jutarnje trpeze
U to vreme pojavljuje se i čaj, toliko karakterističan za Engleze, naročito u pet sati popodne. Čaj je, inače, stigao iz Portugalije. Bio je pristupačan samo u bogatijim krugovima, a tek u 19. veku postaje široko rasprostranjen.
Kafa i topla čokolada konzumiraju se od 17. veka, a prve čokolade prave u 19. veku. Trag je svakako ostavio i period od Drugog svetskog rata do 1950-ih godina, kada su mnoge namirnice, kao što su meso, šećer, puter, jaja – nedostajale. Najviše se koristila šargarepa, koja je ušla u sastav mnogih jela, a interesantno je da je zabeleženo da je tada većina ljudi bila vrlo zdrava i vitalna.
Doručak i večera
Za Engleze, kao što se zna, karakterističan je obilan doručak, koji je postao sinonim moćne jutarnje trpeze. Ovaj doručak daje energiju i najčešće se sastoji od ceđenog soka, raznih žitarica, semenki, voća, mleka ili jogurta. Tu je i čaj, kao i tost i marmelada, ali i čuveni ham and eggs – pržena slanina sa jajima. Danas je vikendom postao popularan tzv. branč (brunch), kombinacija doručka i ručka, jer se ima više vremena i kasnije se kreće u akciju. Tokom pauze na poslu popularno je jesti ribu sa pomfritom – fish and chips, razne hamburgere, sendviče, ali sada je tu i japanski suši, kao i druga azijska i bliskoistočna, npr. libanska jela. Glavni obrok predviđen je u večernjim satima. Tada se jedu jela od mesa sa egzotičnim sosovima, kari, kao i indijska chicken massala ili butter chicken, pečeni ili bareni krompir, pečeni paškanat, grašak, šargarepa na razne načine…
Karakteristični su razni slatki i slani pudinzi, a od slanih je najpopularniji biftek puding. Danas je ova kuhinja vrlo dinamična i stalno se razvija, kao što je to bilo i kroz istoriju, a kada se govori o dijetalnoj ishrani definitivno se misli na bazičnu, tradicionalnu englesku kuhinju.
PROBAJTE RECEPT
Fritata za branč
Originalno, fritata je italijansko jelo, ali se jako odomaćila u anglosaksonskom svetu. Često se jede, topla ili hladna, za doručak, branč, ručak ili večeru. Razlikuje se od omleta, jer se završava pečenjem u rerni.
Zagrejati rernu na 200 stepeni Celzijusa. Umutiti jaja, pavlaku i dodati sir. U tiganju ili prigodnoj posudi koja može da ide i u rernu, ugrejati ulje i propržiti luk dok se ne karamelizuje. Zatim dodati povrće i takođe ga propržiti. Potom dodati zeleno lišće, malo propržiti, a višak vode odstraniti.
Dodati meso ili lososa, kao i začine. Preko toga preliti mešavinu sa jajima i peći 30–40 minuta. Kada je gotova, fritata malo nabubri, a mešavina sa jajima je pečena ako se pri pomeranju posude blago pomera. Prohladiti desetak minuta, iseći na kriške i služiti. Često se kombinuje sa salatom od rukole.
Ingredients
Directions
Zagrejati rernu na 200 stepeni Celzijusa. Umutiti jaja, pavlaku i dodati sir. U tiganju ili prigodnoj posudi koja može da ide i u rernu, ugrejati ulje i propržiti luk dok se ne karamelizuje. Zatim dodati povrće i takođe ga propržiti. Potom dodati zeleno lišće, malo propržiti, a višak vode odstraniti.
Dodati meso ili lososa, kao i začine. Preko toga preliti mešavinu sa jajima i peći 30–40 minuta. Kada je gotova, fritata malo nabubri, a mešavina sa jajima je pečena ako se pri pomeranju posude blago pomera. Prohladiti desetak minuta, iseći na kriške i služiti. Često se kombinuje sa salatom od rukole.