Čije recke se pišu, a čije brišu – kraj ženskog pravdanja

Broj seksualnih partnera u životu postoji kao tema koja je uvek zanimljiva.

Koliki broj partnera tokom života prosečno ima žena, a koliko muškarac?

Kako to saznati pouzdano i koji je to prihvatljiv broj? Da li su u ovom aspektu života ravnopravni muškarci i žene?

Istorijski gledano, sve donedavno podrazumevalo se da žena može u životu imati samo jednog partnera i to je njen muž.

Za muškarce se podrazumevalo da pre braka mogu imati više partnerki, a i u braku im je gledano kroz prste. Što bi rekli – muško je, mora se razumeti. Ova pravila su bila striktna u javnosti, i društvo je surovo kažnjavalo žene koje se ne povinuju tome.

Naravno, ako se sazna.

Što selo nije videlo…

Ali, i statistički gledano, da su sve žene imale samo jednog partnera u životu, ni muški rod ne bi stigao da ima tako veliki broj partnerki, i bio ponosan na svoje uspehe. Što bi rekli – što selo nije videlo nije se ni desilo.

Žene su poslušno čuvale svoj himen do udaje, a posle toga nije se baš moglo dokazati šta se dešava.

Postoji priča da se u Engleskoj striktno poštovalo pravo prvorođenog sina, jer je on s velikom sigurnošću bio pravi potomak svog oca. Za ostalu decu nije se baš uvek moglo garantovati.

Snalaženjem do ravnopravnosti

U prevodu, žene su i tada morale pribegavati lukavstvu da bi iole bile ravnopravne. Takođe su kroz istoriju naučile i neke trikove da bi uspele da ubede muškarca da im je on prvi. Vremenom, stvari su se promenile, ali ne previše.

I u dvadesetom veku bilo je poželjno da je žena nevina dok se ne uda, i dok je živa da ima samo jednog partnera – a to je muž. Međutim, već tada se moglo desiti da na početku braka ne postoji himen, ali je bilo važno ubediti muža da je on drugi i da se greška počinila samo jednom.

Ni devojkama nije bilo lako da se upuste u seksualne odnose pre braka, jer je strah od potencijalne trudnoće bio ogroman.

Kada se polovinom dvadesetog veka pojavila pilula, stvari su počele značajno i brzo da se menjaju. Žene su se oslobodile straha od neželjene trudnoće i mogle su slobodno da upražnjavaju seks i menjaju partnere pre braka.

Doduše, i tada, šezdesetih godina dvadesetog veka, svakom muškarcu bilo je važno da ako nije prvi, bude ubeđen da je drugi.

Brojke od tri ili više partnera za žene pre bračnog života, nisu se ni pominjale. I dalje je važilo pravilo da muškarac može da promeni veliki broj partnerki, i on je u tom slučaju sve poželjniji i pravi je poželjni muškarac, a žene za koje se znalo da su imale više partnera definisane su kao žene lakog morala, nepodobne za trajnu partnerku.

Sloboda izbora

Nastanak hipi pokreta, pojava dece cveća, nova muzika i kultura, kao i osamostaljenje žena doneli su značajne promene. Više se nije postavljalo striktno pitanje o broju partnera, a seksualne slobode obeležile su drugu polovinu dvadesetog veka. Niko više nije pitao koliko partnera je dozvoljeno imati u toku života i kako urediti seksualni život.

Partneri su se lako menjali, bez obaveze da se uspostavi emotivna veza. I to je bio pravi rolerkoster promene partnera i novostečenih sloboda, pa i ravnopravnosti za muškarce i žene. I potrajalo je to sve do devedesetih godina, tj. do pojave HIV-a. Popularno nazvana bolest SIDA uticala je na promenu stava o apsolutnim seksualnim slobodama.

Prvi pacijent za koga se znalo da je oboleo i koga su označili nultim pacijentom, kako je to u epidemiologiji uobičajeno, u toku godine imao je više od 300 seksualnih partnera. Posle toga, više ništa nije bilo isto. Promenio se odnos prema vrtoglavom menjanju partnera, ali sloboda izbora i opušten seks i dalje su bili prisutni.

Razmena trofejnih žena

Nova vremena drastično su promenila odnos prema ženama koje brzo i često menjaju partnere. Ranije smatrane moralno posrnulim osobama, postale su žderačice muškaraca, kako ih je štampa nazivala u pozitivnom smislu. I postao je prestiž osvojiti takvu damu i s ponosom objaviti da je na njenom dugom spisku.

I uspešni, bogati muškarci danas su opčinjeni takvim ženama, i može se pratiti lanac preuzimanja žene trofeja posle velikog broja poznanika, pa čak i klupskih drugova, što je slučaj kod sportista.

Konačno, žene više nisu morale da se pravdaju. Ali, da li je najveći broj žena opušteno menjao partnere i pisao recke? Nije. Kada je urađeno istraživanje u Velikoj Britaniji, 13 odsto nije želelo da se izjasni, jedan deo je tvrdio da ne zna tačno broj, ali oko 60 odsto muškaraca i žena bilo je na broju 3 i 4.

Svi su očekivali druge brojeve. Iskustvo iz ordinacije uverava me da je najveći broj žena oko te zlatne sredine.

Inflacija seksa

Sada nam se čini da mladi lakše i opuštenije ulaze u veze za jednu noć i da puno menjaju partnere, ali kada analiziram priče iz ordinacije – sada je manje seksa nego pre nekoliko decenija i mnogo više seks kreiraju neki virtuelni sadržaji koji menjaju odnos prema seksu.

Brinem da će uskoro biti više seksa u virtuelnoj stvarnosti nego u realnom životu.

Imam jedno značajno iskustvo iz ordinacije, iz razgovora sa ženama koje su već zaokružile svoja seksualna iskustva i stigle do starosti.

Nikada, nijedna žena mi se nije požalila da je pogrešila i imala veći broj partnera nego što se misli da je prihvatljivo, i da se kaje zbog toga. A obrnutih kajanja sam čula značajan broj.

Iz toga izvodim zaključak da je najvažnije pravilo i ovaj deo života odživeti po svojoj meri i baš kako nam odgovara. Na kraju, ostajemo sami sa sobom i samo sebi po