Badnjak – simbolika i običaj paljenja badnjaka

Badnjak je posebno važan i simbolikom nabijen deo praznika kojima se slavi Hristovo rođenje.

Badnjak je grana ili celo drvo koje se na Badnji dan seče i donosi do kuće, a na Badnje veče unosi, stavlja na vatru i pušta da gori cele noći, do Božića. Kod Srba, badnjak je uvek grana hrasta ili cera, što je ostatak staroslovenske tradicije slivene sa hrišćanskim praznikom.

Sa badnjakom se razgovara, badnjak se kiti i daruje, kao da je živo biće. Od badnjaka se očekuje da obraduje i zagreje ukućane, baš kao što je grana koju su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu svojom vatrom zagrejala novorođenog Hrista. 

Šta je tačno badnjak?

Badnjak – grana ili mlado stablo hrasta ili cera – po drevnim običajima seče se u ranu zoru na Badnji dan, koji kod pravoslavnih Srba pada 6. januara. Sečenjem badnjaka počinje niz običaja kojima se obeležava praznik Hristovog rođenja.

U seoskim sredinama još se održao običaj da u zoru Badnjeg dana domaćin kuće u pratnji dece odlazi u najbližu šumu da nađe i svojom rukom iseče drvo za badnjak. Kad izabere mlado stablo, domaćin mu se obraća rečima: „Oprosti, badnjače”. Zatim, domaćin mora s tri udarca sekirom da odseče badnjak, ali tako da padne ka istoku.

Ponegde je običaj da domaćin stablo koje pada dočeka svojim ramenom, da ne dozvoli da dodirne zemlju. Ako su otpali iveri dok se stablo seklo, sakupljaju ih i nose sa sobom, jer se veruje da voda u koju se potope postaje lekovita.

Pre nego što pođu kući, domaćin i deca se zahvaljuju panju koji je ostao u zemlji tako što ga daruju žitom ili premazuju medom. Ovaj običaj da se sa hrastom razgovara i da se on daruje, potiče iz starijih prehrišćanskih vremena. Hrast ili cer bio je sveto drvo starih Slovena i personifikacija boga Peruna.

Simbolika badnjaka i zimski solisticij

Sličan običaj poštovanja drveta postoji i u tradiciji mnogih drugih naroda. Kod Germana, postojao je običaj da se bor seče, unosi u kuću i pali.

Vremenom, ta je praksa prerasla u običaj kićenja bora (ukrasima koji svetlucanjem asociraju na vatru), koji se prvenstveno zahvaljujući britanskoj kraljici Viktoriji, sredinom 19. veka raširio po celom svetu. Međutim, drevni Kelti u Britaniji obožavali su i na sličan način koristili hrast, dok je kod Francuza dugo opstajao običaj unošenja u kuću i paljenja grančice nekog rodnog drveta, trešnje, jabuke ili šljive.

Zajedničko svim ovim običajima, pa i našem badnjaku, je to što se obavljaju u doba godine kad je dan najkraći, a noć najduža, pa se paljenjem drveta simbolično pojačava snaga Sunca.

Kada se badnjak donosi u kuću?

Badnjak, koji je domaćin ujutru na Badnji dan isekao u šumi i doneo u dvorište, ne unosi se u kuću, već se prisloni spolja uz kućni zid u blizini ulaznih vrata.

U nekim krajevima bio je običaj da neko dete uvek bude uz badnjak, da ga dvori, a ponegde su se badnjaku obraćali kad god pored njega prođu tokom dana, a čak ima krajeva gde su badnjaku oblačili dečju košuljicu, pojačavajući njegova antropomorfna svojstva.

U svakom slučaju, badnjak se u kuću unosi tek uveče, pred večeru, kada se obavljaju i drugi prateći običaju.

Mi, koji smo prinuđeni da badnjak u obliku grančice hrasta kupimo na pijaci, treba to da uradimo ujutru na Badnji dan. Kako nije prikladno da badnjak ostavimo ispred ulaznih vrata, možemo ga uneti u stan i staviti na vidno i počasno mesto.

Badnji dan, koji je istovremeno i poslednji dan božićnog posta, ženama je služio da čiste kuću i pripremaju posnu ali svečanu večeru za Badnje veče. Za to vreme, muškarci su pripremali pečenicu za sutrašnji Božić, pa u to ime možete na Badnji dan svoje muškarce poslati u nabavku hrane za božićni svečani ručak. 

Običaj paljenja badnjaka i njegova simbolika

Paljenje badnjaka je ključni trenutak ovog običaja.

Njegoš je u Gorskom vijencu opevao paljenje badnjaka na Cetinju, kada iguman Stefan opominje učenike da badnjake ukrste nad ognjištem. Danas se predveče na Badji dan ispred svih crkava pale velike vatre s badnjacima, što je naročito zanimljivo za gradsku decu, koja nemaju često priliku da vide veliku vatru.

Ali kad u Gorskom vijencu iguman Stefan sedi pored vatre, on govori o tome da je prisustvovao paljenju badnjaka u Vitlejemu, na Atonskoj gori i u Kijevu, ali da nigde nije lepo kao kod kuće.

Simbolika badnjaka, odnosno ključno obeležje unošenja i paljenja badnjaka je okupljanje porodice. Zato se na Badnje veče ne ide nikuda u goste, već svi sede kod svoje kuće, sa svojim ukućanima.

Kad kuća ima ognjište ili ložište, paljenje badnjaka nije problem. Ne treba zaboraviti da se pre paljenja badnjaka svi ukućani okupe, prekrste i pomole, a domaćin očita Očenaš. Grana se gurne u vatru i pusti da polako gori dok ne izgori cela.

Kako zapaliti badnjak u stanu bez ognjišta?

Međutim, u stanovima bez ložišta nije jasno šta treba da radimo s badnjakom koji smo kupili na pijaci, pa ih ne palimo, i oni posle Božića završavaju u kontejnerima, u parkovima, čak i na haubama automobila, što je tužan prizor.

Da bismo to izbegli, a i da bi badnjak dobio svoje puno značenje, i da bi se sačuvala simbolika badnjaka, neophodno je da ga zapalimo. Za to nam može poslužiti neka keramička ili vatrostalna posuda, koju ćemo prethodno obložiti aluminijumskom folijom. Ako smo dovoljno pažljivi, posudu možemo staviti na sredinu stola i u njoj zapaliti svoj badnjak. 

Možemo čak malo i da prodžaramo tu vatricu, kao što rade oni koji imaju ognjište, uz reči: „Koliko varnica, toliko parica”. Veruje se da što se vatra više rasplamsa i badnjak odbaci veći roj varnica, to će blagostanje ukućana te godine biti veće.

Običaji koji čuvaju slogu i zadržavaju sreću u kući

Postoji i niz rituala koje treba da obavite pre nego što zapalite badnjak.

Simbolika badnjaka podrazumeva i običaj je bio da se posle badnjaka u kuću unese slama i raspe po podu, pa ukućani posedaju po toj slami i tu večeraju, u znak sećanja na slamu u kojoj je Bogorodica rodila malog Isusa.

Pšenicu i kukuruz takođe treba prosuti po badnjaku pre nego što ga zapalimo, i rasuti ih po sobi, kao simboličnu hranu životinjama koje su boravile u štali u koju su se Josif i Marija zaustavili kad je ona dobila porođajne bolove. 

Običaj je bio i da se celi plodovi oraha bace u svaki ćošak sobe, da bi porodica bila složna i sa svih strana zaštićena kao jezgro u ljusci oraha.

Ako želite da i u gradskim uslovima barem poštujete simboliku badnjaka i obavite ove običaje, na pijaci izaberite badnjak koji se sastoji od hrastove grančice, kesice sa slamom i zrnima pšenice i kukuruza. Ako u kući ima dece, možete njima dati da rasipaju slamu po podu i da bacaju zrna i orahe u ćoškove.

Deca posebno uživaju u praznicima, te nećete pogrešiti ukoliko ih od malih nogu budete učiti simbolici paljenja badnjaka, poklanjanja božićne čestitke i drugim zanimljivim običajima koji su neizostavni deo ovog praznika.

Radovaće se, i sigurno će zapamtiti zanimljive običaje vezane za ulazak badnjaka u kuću.

Jedino, biće vam posle malo teže da usisate. Ali ne zaboravite da tri dana Božića ne smete čistiti kuću i ništa iz nje ne smete iznositi, čak ni smeće – da vam ne ode sreća iz doma. Tako se bar veruje.

A vi, kako hoćete.