Virdžinija Hil špijunka koja je uticala na ishod II svetskog rata
- Sadržaj:
- 1. Želja za avanturom
- 2. Šanse da preživi 50 : 50
- 3. Padobranac koji je zasmejava
Amerikanka koja je u metalnoj peti skrivala mikrofilmove, organizovala je pokret otpora u Drugom svetskom ratu. Ostala je u vezi sa svojim spasiocem i učestvovala u formiranju CIA
Ona je najopasnija od svih savezničkih špijuna. Nisu to rekli saveznici, niti Sonja Pernel koja je napisala knjigu o njoj. Tako je glasila poruka koju je Gestapo poslao svim svojim oficirima u Francuskoj 1942. godine.
Ipak, priča o hromoj špijunki koja je uticala na ishod Drugog svetskog rata, danas, posle više od sedam decenija, deluje moderno i inspirativno. Biografiju Virdžinije Hil pod naslovom Žena bez značaja napisala je nagradjivana autorka biografija i novinarka Sonja Pernel. „Nije bilo lako napisati ovakvu knjigu, jer špijuni za sobom ne ostavljaju dnevnike, niti se poveravaju majkama i prijateljicama”, rekla je autorka.
Priča o hromoj špijunki koja je uticala na ishod Drugog svetskog rata, danas, posle više od sedam decenija, deluje moderno i inspirativno
Želja za avanturom
Virdžinija Hil rođena je u imućnoj provincijskoj porodici u Baltimoru i njena majka bila je rešena da joj nađe bogatog mladoženju. Ali, Virdžinija je bila nemirna devojčica, nije se plašila zmija i jahala je konje. Želela je da postane diplomata. Govorila je pet jezika. Kad joj je bilo 20 godina otišla je u Italiju na studije, a u Pariz se zaljubila čim je u njega kročila. Po povratku kući, tražila je posao u američkoj ambasadi u Gradu svetlosti, ali su je odbili. Tada su Sjedinjene Države imale ukupno 500 diplomata, od čega samo šest žena.
Oslanjala se na šesto čulo, koje joj je pomoglo da „podstakne ljude da joj veruju, u vremenima kada se nikom ne veruje”.
Ipak, pošto je govorila turski, poslali su je u ambasadu u Ankari, ali kao sekretaricu. Tamo, zbog infekcije rane zadobijene tokom jednog diplomatskog lova, odsekli su joj nogu ispod kolena. Potom je dobila drvenu nogu. Mada je vrlo brzo naučila da hoda, hramala je i trpela stalne bolove zbog kaiševa koji su držali protezu. Umesto da se u takvoj situaciji pomiri sa „radom za stolom”, Virdžinija je samo dobila još veću želju za avanturom.
Organizovala spasavanje padobranaca, zasede za nemačke konvoje, ilegalne akcije
Šanse da preživi 50 : 50
U Evropi je počinjao rat, ali Amerika još nije želela da se umeša, pa se Virdžinija obratila britanskoj obaveštajnoj službi. Oni su je poslali u Pariz kao izveštača londonskih novina. Svi njeni članci sadržali su šifrovane tajne izveštaje. Kad je Francuska za šest nedelja okupirana, Virdžinija je dobila zadatak da podstiče i organizuje pokret otpora. Šanse da će preživeti bile su 50 : 50. Imala je sasvim nedovoljnu obuku. Naučila je da pravi mikrofilmove, koje je kasnije skrivala u metalnoj peti svoje drvene noge. Od jednog provalnika naučila je kako da obija brave.
U većini drugih stvari oslanjala se na šesto čulo, koje joj je pomoglo da „podstakne ljude da joj veruju, u vremenima kada se nikom ne veruje”. Sonja Pernel kaže da je Virdžinija prve plamičke otpora zapalila kod kaluđerica u jednom manastiru i kod madam i njenih devojaka u javnoj kući u koju su dolazili nemački oficiri.
Imala je izvanrednu veštinu prerušavanja. Za samo nekoliko trenutaka mogla je da izgleda kao starica, mada je tokom rata imala tridesetak godina
Potom je širila mrežu, organizovala spasavanje padobranaca, zasede za nemačke konvoje, ilegalne akcije. Imala je izvanrednu veštinu prerušavanja. Za samo nekoliko trenutaka mogla je da izgleda kao starica, mada je tokom rata imala tridesetak godina. Imala je i brojna imena. Sonji Pernel je trebalo dosta vremena da poveže kako iza Žermen, Mari, Nikol i brojnih drugih potpisa na izveštajima u londonskoj centrali, zapravo stoji Virdžinija.
Klaus Barbi, ozloglašeni šef lionskog Gestapoa, čiji je nadimak bio Kasapin, posebno se trudio da uhvati „hromu damu”, ali mu je ona stalno za dlaku izmicala. „Virdžinija je imala dar da zadobije poverenje ljudi, davala im je nadu i strukturu, štitio ju je čak i šef lokalne policije”, kaže Sonja Pernel.
Padobranac koji je zasmejava
Amerikanci su poslali dva oficira padobranca da spasu Virdžiniju Hil
Kasnije, Amerkanci su poslali dva oficira padobranca da spasu Virdžiniju. Dok su čekali evakuaciju za Ameriku, jedan od njih ju je stalno zasmejavao. Po povratku kući, majka nije odustajala od Virdžinijine udaje za nekog uglednog i bogatog. Ona, koja se nije plašila ni Kasapina iz Liona, ipak nije smela majci da prizna kako je u vezi sa onim oficirom koji ju je zasmejavao, jer je on bio šest godina mlađi od nje, konobar po zanimanju, iz siromašne porodice. S njim je Virdžinija ostala u vezi do svoje smrti.
Za ratne zasluge, predsednik Ruzvelt dodelio joj je najviše odlikovanje
Za ratne zasluge, predsednik Ruzvelt dodelio joj je najviše odlikovanje, ali joj je orden uručen na zatvorenoj, privatnoj ceremoniji, po njenoj želji. Htela je da se i dalje bavi obaveštajnim radom i nije želela da njeno lice izlazi u javnost. Sa velikim entuzijazmom učestvovala je u formiranju CIA, ali vrlo brzo javili su se problemi. Iako su njena iskustva iz doba rata obilato korišćena, od muških šefova i kolega počela je da dobija negativne karakteristike. „Tek kad je, nedavno, prva žena postala šef CIA, u govoru je rekla da stoji na ramenima brojnih prethodnica koje su se bavile obaveštajnim poslom”, kaže Sonja Pernel.