kultura-odmor
Nobelov žiri u decenijskom ritmu „pušta” fanfare za žensku literaturu - To sam ja

Nobelov žiri u decenijskom ritmu „pušta” fanfare za žensku literaturu

U novom milenijumu žiri Švedske akademije kao da je odredio žensku kvotu. Neće pogrešiti onaj ko se kladi da će sledeća žena nobelovka slaviti tamo negde 2022. godine

Od 116 dodeljenih Nobelovih nagrada za književnost, samo 15 je pripalo ženama. Kako i zašto tih nagrada nije bilo više, uglavnom je jasno i poznato. Daleko je zanimljivije pogledati koji pokreti i koje okolnosti su motivisale Nobelov žiri da pažljivije pročitaju knjige koje su napisale žene i da za njih glasaju.

Da spoljni faktori imaju veliki značaj pri izboru laureata potvrđuje i zakasnela dodela nagrade Olgi Tokarčuk. Godine 2018. nagrada nije dodeljena zbog skandala u Nobelovom komitetu. Skandal je nastao jer je 18 žena diglo glas protiv uvreda i heresmenta. Zato što žene nisu pristale da ćute, ambijent je morao malo da se promeni, što je delimično raščistilo put i naknadno dodeljenoj nagradi. 

Koji su to pokreti i okolnosti motivisale Nobelov žiri da pažljivije pročitaju knjige koje su napisale žene

Olga Tokarčuk
© Markus Wissmann / Shutterstock.com

Ratovi i muške teme

Prva žena koja je doživela Nobelove fanfare 1909. godine bila je Šveđanka Selma Lagerlef. Ova nastavnica i književnica bila je i prva žena koja je postala član Švedske akademije. Bila je aktivna u borbi za žensko pravo glasa i prva žena koja se 1992. našla na jednoj švedskoj novčanici.

Nekoliko godina kasnije izbio je Prvi svetski rat, a tokom ratova i neposredno posle njih jača muški princip i dominiraju „muške” teme, tako da će sledeća žena nagradu dobiti tek 1926. Bila je to Italijanka Gracia Deleda, koja je pisala o svom rodnom ostrvu Sardiniji. Ratne rane su zalečene, a velika ekonomska kriza još nije kulminirala, tako da već nakon dve godine, 1928. nagradu dobija Norvežanka Singrid Undset. Tek deset godina kasnije nagradu ponovo dobija žena, Amerikanka Perl Bak za svoje romane o iskustvu života u Kini.

Godine bunta nisu uzdrmale komitet

Prve godine po završetku Drugog svetskog rata 1945. laureat je Čileanka Gabrijela Mistral, da bi potom nastupila muška era od 21 godine. Tokom dve poratne decenije žene u Evropi i Americi konačno su imale pravo glasa, pristup obrazovanju, vlasnička prava. Ali ne i pažnju Nobelovog komiteta! Verovatno se smatralo da pošto su dobile ono za šta su se zalagali i borili ženski pokreti s početka 20. veka, žene treba da budu zadovoljne.

Nobelova nagrada za književnost do sada ima samo 15 laureatkinja

Gabrijela Mistral i Pablo Neruda
© neftali / Shutterstock.com

Situaciju je rastresla kulturna revolucija koja se u Evropi i Americi oglasila rokenrolom. Na talasu iz šezdesetih godina 20. veka, Nobelovu nagradu za književnost dobija  pesnikinja Neli Saks, koju je kao jevrejsku devojčicu iz nacističke Nemačke spasila prva dobitnica Nobela za književnost Selma Lagerlef. Ipak, studentski i umetnički bunt nije bitno uzdrmao Nobelov komitet. Naprotiv, usledila je najduža pauza od čak 25 godina, tokom kojih nijedna žena nije dobila Nobelovu nagradu za književnost, mada su upravo to decenije kada se u svim svetskim kulturama javljaju značajni ženski glasovi, kada žene pišu i objavljuju sve više i sve bolje.

Da li nagrada odražava pravo stanje stvari

Trebalo je da ponovo ojačaju aktivistički ženski pokreti, da se skrene pažnja na oblike diskriminacije i zlostavljanja koji su do tada ostajali pod velom ćutanja, pa da se 1991. nagrada dodeli Nadin Gordimer, južnoafričkoj književnici i aktivistkinji protiv rasizma i aparthejda. Tokom devedesetih, više ni Nobelov komitet nije mogao da žmuri nad značajnim ženskim knjigama. Tako je nagradu 1993. dobila Toni Morison, prva crnkinja koja je čula Nobelove fanfare, a 1996. poljska pesnikinja Vislava Šimborska.

Studentski i umetnički bunt nije bitno uzdrmao Nobelov komitet. Usledila je najduža pauza od čak 25 godina

Nobelovka Toni Morison ovenčana je i Predsedničkom medaljom za slobodu
© Rena Schild / Shutterstock.com

U novom milenijumu Nobelov žiri kao da je odredio žensku kvotu, pa je 2004. nagradu dobila Austrijanka Elfride Jelinek, 2007. Britanka Doris Lesing, 2009. Nemica Herta Miler, 2013. Kanađanka Alis Manro, a 2015. Beloruskinja Svetlana Aleksijevič. Kako je za 2018. nagrada dodeljena Olgi Tokarčuk, neće mnogo pogrešiti onaj ko se kladi da će sledeća žena Nobelovu nagradu za književnost dobiti tamo negde 2022. godine. Naravno da je taj ritam bolji nego što je bio u 20. veku, ali ostaje otvoreno pitanje da li on verno odražava stanje na svetskoj književnoj sceni.