Neprepoznata inteligencija – inteligencija porekla

Organska inteligencija je celovita sposobnost čoveka da misli, oseća, procenjuje, stvara, sarađuje, moralno odlučuje i prilagođava se svetu kroz telo, mozak, emocije, iskustvo i odnose sa drugim ljudima. Za razliku od veštačke inteligencije, ona nije samo obrada informacija, već živi proces ukorenjen u biologiji, svesti, odgovornosti i smislu.

Sve češće se o njoj govori upravo zbog potrebe da čovek sačuva svoj identitet. Nagli napredak veštačke inteligencije je toliko intenzivan da je čak i papa napisao jednu encikliku.

Zašto je važna organska inteligencija

Organsku inteligenciju čine:

• kognitivna inteligencija – sposobnost mišljenja, učenja i zaključivanja;

• emocionalna inteligencija – sposobnost razumevanja i regulisanja emocija;

• socijalna inteligencija – sposobnost odnosa sa drugim ljudima;

• moralna inteligencija – sposobnost razlikovanja dobrog, pravednog i odgovornog;

• telesna ili biološka inteligencija – mudrost tela, pokreta, instinkta i iskustva;

• intuitivna inteligencija – brzo prepoznavanje obrazaca na osnovu dubokog iskustva;

• kreativna inteligencija – sposobnost stvaranja novog i davanja smisla;

• praktična inteligencija – snalaženje u realnom životu;

• kulturna inteligencija – razumevanje jezika, običaja i simbola zajednice.

Organska inteligencija je važna zato što čuva ono što je u čoveku najljudskije – sposobnost da podatke pretvori u razumevanje, znanje u mudrost, a odluku u odgovornost. Veštačka inteligencija može da obradi ogromnu količinu informacija, ali čovek mora da proceni šta te informacije znače za život, zdravlje, porodicu, društvo, moral i budućnost. Zato organska inteligencija povezuje razum, emocije, telo, intuiciju, iskustvo, kulturu, poreklo i savest. Ona nas štiti od manipulacije, jer čovek koji zna ko je, šta oseća, kome pripada i za šta je odgovoran teže pristaje da bude samo broj, potrošač, poslušnik ili algoritamski profil. U vremenu veštačke inteligencije, organska inteligencija postaje važna upravo zato što podseća da nije svaka tačna informacija istovremeno i dobra odluka.

Shutterstock.com

Inteligencija porekla

Verujem da postoji još jedna vrsta inteligencije o kojoj se retko govori, ili bar ja nisam video. Nazvao bih je inteligencijom porekla. To nije znanje iz rodoslova, niti puko nabrajanje predaka. To je sposobnost čoveka da razume da nije nastao sam od sebe, da njegovo ime, prezime, jezik, zavičaj, običaji i porodične rane nose značenje. Čovek koji zna svoje poreklo ne mora biti bogat, obrazovan u najskupljim školama, niti rođen u velikoj zemlji. On već poseduje jednu vrstu unutrašnjeg plemstva. Zato sam u svojoj knjizi Poslednji adrovački vuk napisao da je aristokratski znati svoje poreklo. Aristokratski – ne po tituli, nego po svesti.

Na jednoj konferenciji sedeo sam između kolega iz Australije i Nigerije. Možda bih ćutao da kolega iz Australije nije nosio prezime Ilić. Pokazao sam na njegovo i svoje prezime, očekujući da će se otvoriti priča o dedovima, seobama, možda o nekom selu iz kog su njegovi otišli. Ali on je samo rekao da je iz Australije. Pitao sam za „dedu Ilića”. Nije znao. Za pradedu – nije znao. Prezime je ostalo bez priče. Tada se uključio kolega iz Nigerije i mirno, jasno, gotovo svečano opisao svog oca, dedu i pradedu. Dalje nije znao. Ali je znao dovoljno. Tada sam još jednom shvatio – ne moraš da dolaziš iz bogate ili razvijene zemlje da bi bio aristokrata. Dovoljno je da znaš odakle dolaziš.

I opet dolazimo do poređenja sa veštačkom inteligencijom.

Veštačka inteligencija može da zna milijarde podataka, ali ne zna ko joj je deda. Čovek koji ne zna svoje poreklo rizikuje da postane bezličan: funkcionalan, brz, koristan – ali bez dubine. Inteligencija porekla vraća čoveku ono što algoritam nema: koren, sećanje i odgovornost prema onima koji su nas doveli do ovog trenutka. Znati svoje poreklo ne znači misliti da su naši preci bolji od tuđih, već razumeti da svako dostojanstvo počinje od sećanja.

Humanoid lebdi iznad lobanja, eksponat, homo sapiensa i Neandertalca na javnoj postavci u muzeju Nobelove nagrade (Nobel Prize museum) – Stokholm. © Francisco Javier Diaz/ Shutterstock.com

Naslovna fotografija / Shutterstock.com