Kako sa „teškim” ljudima: Sedam pravila inspirisanih japanskom kulturom

Postoje ljudi koji vam pokvare dan bez velike pompe, konflikta, bez ijedne otvorene uvrede. Dovoljna je distanca ili hladna poruka, zajedljiva primedba koja obezvredi nešto u šta ste uložili trud. Ponekad je još neprijatnije kada su pred drugima ljubazni, a nasamo sasvim drugačiji. Teško je objasniti šta se dogodilo, ali posledice osećate: posle razgovora ste uznemireni, nesigurni i ponovo vrtite po glavi šta je trebalo da kažete.

Zatim počinje razgovor koji vodite sami sa sobom.

Da li ste nešto pogrešno razumeli?

Da li bi dodatno objašnjenje pomoglo?

Možda ste bili previše osetljivi, možda je do vaše napetosti?

Ostali ste sa svojim mislima, susret je završen, ali vi i dalje pokušavate da pronađete rečenicu koja bi sve razjasnila.

Japanska kultura komunikacije prilično se razlikuje od „zapadnjačke” i često se u mnogim spisima mogu pronaći izuzetne, veoma praktične i mudre smernice. Tako je i sa sedam preporuka za „teške odnose”. Reč je o savremenim savetima za koje ideje sklada, prostora i uzdržanosti služe kao okvir, uostalom kao i za celu japansku estetiku i kulturu.

Osnovna poruka ovih sedam preporuka je da ne možete odrediti kako će se druga osoba ponašati, ali možete preispitati koliko učestvujete u odnosu koji vas iscrpljuje.

Ne zaslužuje svaki sukob čitavo vaše popodne

#1. Birajte rasprave u koje ulazite – kaže prva preporuka.

Potreba da ispravite svaku netačnost može biti veoma zamorna. Neko izvrne vaše reči – vi ih pojasnite. Zatim ospori vaše namere – i njih počnete da dokazujete. Razgovor tako uporno menja temu, a vi ostajete u ulozi osobe koja se brani. Pre nego što ponudite sledeće objašnjenje, korisno je da procenite da li sagovornik uopšte pokazuje želju da vas razume. Neslaganje može da vodi ka razumevanju. Međutim, kada svaka vaša rečenica postaje povod za novu optužbu, nastavak razgovora možda više nema svrhu.

#2. Drugo, važno je da napravite prostor pre nego što se nezadovoljstvo nagomila.

Često se male neprijatnosti dugo prećutkuju, sve dok jedna, naizgled beznačajna, ne izazove burnu reakciju i postane okidač. Druga osoba tada vidi samo poslednju svađu, dok vi osećate težinu svih prethodnih.

Autori koji tumače principe komunikacije u stilu japanske kulture navode kao metaforu japanski pojam ma – prostor ili interval koji daje smisao onome što ga okružuje. U odnosima, taj prostor može da znači da ne odgovarate odmah, da skratite razgovor ili da ne delite svaku privatnu pojedinost.

Bliskost ne zahteva neprekidnu dostupnost. Ponekad tek sa malo udaljenosti možete da razumete šta vam u odnosu smeta i šta želite da promenite.

#3. Sačekajte da prvi nalet emocija prođe – kaže sledeća preporuka.

Poruka napisana u ljutnji često nosi više od onoga što zaista želite da kažete. U njoj se kriju stari računi, pretpostavke o tuđim namerama i rečenice koje kasnije morate da objašnjavate. Pauza vam daje mogućnost da odaberete odgovor. Možda ćete i sutra misliti da je ponašanje bilo neprihvatljivo, ali ćete jasnije znati šta povodom toga tražite.

Smirenost ne obavezuje na popustljivost. Granica postavljena bez vike i dalje može biti veoma čvrsta.

#4. Gledajte šta se ponavlja, a ne samo šta se obećava.

Važno je da posmatrate, da gledate. Tako je još jedna preporuka – da obratite pažnju na obrazac ponašanja.

Izvinjenje je važno, ali tek ponašanje koje usledi pokazuje šta ono znači. Ako se isto omalovažavanje ponavlja posle svakog razgovora, imate razlog da promenite očekivanja. Razumevanje tuđih teškoća ne zahteva da zanemarite posledice koje trpite. Za takvu procenu nisu potrebne dijagnoze ni etikete. Dovoljno je da primetite šta se ponavlja, kako druga osoba reaguje kada joj ukažete na problem i da li se išta zaista menja.

#5. Odlučite kome poveravate svoj privatni svet.

Iskrenost ne znači da svako ima pravo na sve informacije o vama. Sa nekim delite strahove, sa nekim poslovne planove, a sa nekim samo pristojan, ljudski razgovor.

Ova preporuka se povezuje sa pojmovima hone i tatemae, koji se odnose na privatna osećanja i stavove, odnosno njihovo društveno primereno izražavanje. Praktičan savet je da otvorenost treba da prati poverenje. Ako je neko ranije koristio vaše slabosti da vas povredi ili vaše planove da vas obeshrabri, imate pravo da ubuduće budete uzdržaniji.

#6. Prihvatite da ne možete ispraviti svako tuđe mišljenje.

Kada postavite granicu, neko će je možda nazvati sebičnošću. Kada odbijete zahtev, možda će vas proglasiti nezahvalnim. Vredi razjasniti nesporazum u odnosu koji vam je važan, ali ne možete beskonačno dokazivati da ste dobra osoba. Posebno je iscrpljujuće kada se od vas traži da svoju dobrotu potvrđujete pristankom. Tuđe nezadovoljstvo vašom odlukom samo po sebi ne znači da je odluka pogrešna.

#7. Šta možete da promenite i kada se druga osoba ne menja?

Posle mnogo neuspelih razgovora pažnja se često i dalje zadržava na istom pitanju: Kako navesti drugu osobu da razume? Tada vredi razmotriti i ono što je u vašoj moći.

Koliko vremena joj dajete?

Koje zahteve prihvatate?

Šta ćete uraditi kada ponovo pređe granicu?

Promena može da bude kraći kontakt, jasnije dogovorena komunikacija, odbijanje određenih tema ili udaljavanje. Svrha je da zaštitite sebe i svoje svakodnevno funkcionisanje. Tako se sedmo pravilo tiče preispitivanja vašeg učešća u odnosu.

Ovakvi odnosi ponekad otkriju i koliko vam je teško da podnesete tuđe nezadovoljstvo. Možda ste rano naučili da mir u kući zavisi od toga da nikoga ne naljutite. Možda svako neslaganje doživljavate kao najavu odbacivanja. To zaslužuje pažnju, ali ne prebacuje odgovornost za tuđe postupke usmerene ka vama. Ako razumete svoju reakciju, pomogli ste sebi da ranije prepoznate trenutak u kojem ponovo počinjete da zanemarujete svoje potrebe.

Posle neprijatnih iskustava lako je zaključiti da treba postati hladniji i manje verovati ljudima. Ipak, granice vam omogućavaju da sačuvate i ljubaznost i oprez. Možete razumeti nečije teškoće, a da odbijete ponašanje koje vas povređuje. Možete ostati pristojni, a da ne nastavite svaki razgovor.

Neće svaka granica doneti slaganje. Neke će doneti razočaranje, prigovor ili tišinu. Ali s vremenom možete naučiti da te reakcije podnesete bez povratka na staru obavezu da sve objasnite, izgladite i popravite. Tada jedna kratka rečenica – „Ovo mi ne odgovara” – dobija težinu koju ranije nisu imala ni najduža objašnjenja.