Boje jeseni

Evropska jesen nosi ćilibar-žutu boju, crveno opalo lišće, toplinu, kesten na ulici i u poslastičarnici.

Svetlucaju šareni listići po celom gradu, spremaju nas za zimske šljokice.

Odahnuli svi, moći ćemo i širu odeću da nosimo, da kod kuma i kume može da se pojede jer slave kreću.

Na trpezi – bundeva, lovački specijaliteti, šumski plodovi, pečurke na bis.

Svi vole kad počne grejanje pa su poslepodneva uz čaj i ćebe intimna i topla.

Lakše se diše bez letnje histerije, bez toplotnog udara od ranog jutra i bez majica na bretele kao odevnog predmeta.

Srbija je razdragano šarena. Zelene, ćilibar-žute, bordo i braon boje. Karmini su tamnocrveni, a kaputi boje čokolade i kafe.

Nije svaka bitka dijeta pa s tim u vezi – predlažem mali predah.

Važno je da se sakupimo oko seckanja ruske salate, kiselog kupusa i tečine rakije.

Da imamo povod za redovno viđanje. Da nam raste testo i da nam deca rastu.

Odoh na pijacu po guščiju mast, razmišljajući da li sam dorasla mešenju štrudle od oraha.

Dok slušam Čajkovskog i njegov Arapski ples, šapućem sebi u bradu:

„Sveta Petko, Božija svetiteljko, moli Boga za nas.”