Umorili smo se od „pametnih” stvari

Ako bismo morali da izdvojimo jedan tihi, ali vrlo jasan trend, onda je to sve izraženija prezasićenost ljudi tehnologijom koja je previše „pametna”. Ne u smislu da žele manje tehnologije, već da žele manje komplikacija. Ovaj trend nije nastao preko noći, ali je upravo prošle nedelje postao vidljiv jer su se poklopila tri snažna signala: pad popularnosti uređaja kao što je air fryer u korist all-in-one rešenja, novi tech izveštaji koji pokazuju da AI ulazi u fazu praktične primene, kao i rastući osećaj digitalnog zamora među korisnicima.

U martu, naime, izlaze novi tehnološki izveštaji kompanija kao što je Deloitte, kao i najnoviji gastro trendovi . Sve to vodi ka istoj stvari – ljudi žele manje opcija, manje uređaja i manje razmišljanja. Posle godina fascinacije veštačkom inteligencijom, aplikacijama i uređajima koji „mogu sve”, dolazimo do tačke u kojoj se postavlja jednostavno pitanje: Da li nam to zaista olakšava život – ili ga samo dodatno komplikuje?

I tu dolazi do zaokreta.

Manje funkcija, više smisla

Prema najnovijim globalnim tehnološkim izveštajima za 2026. godinu, industrija ulazi u fazu u kojoj fokus više nije na inovaciji radi inovacije, već na konkretnoj koristi za korisnika. Drugim rečima, tehnologija više ne treba da impresionira – nego da bude korisna.

To se jasno vidi i u svakodnevici. Multifunkcionalni uređaji sve više potiskuju specijalizovane. Umesto pet kuhinjskih aparata, sada se bira jedan koji peče, kuva na pari i čak menja air fryer. Umesto deset aplikacija, traže se one koje objedinjavaju više funkcija na jednom mestu.

Logika je jednostavna: manje uređaja, manje odluka, manje mentalnog opterećenja.

AI više nije wow – nego nevidljiv

Veštačka inteligencija i dalje je svuda, ali na potpuno drugačiji način nego pre samo godinu dana.

Ukratko – AI više nije u prvom planu. Umesto aplikacija koje otvaramo i testiramo, AI se sada sve češće ugrađuje u sisteme koji rade tiho, u pozadini – od organizacije mejlova do automatskog uređivanja fotografija ili optimizacije baterije na telefonu. To je ono što se danas naziva low effort tech – tehnologija koja ne traži pažnju, ne zahteva učenje i ne komplikuje svakodnevicu.

Drugim rečima, najbolja tehnologija danas je ona koju gotovo i ne primećujemo.

Psihologija iza trenda – digitalni zamor

Ovaj zaokret nije slučajan. Godinama smo živeli u režimu stalne povezanosti: notifikacije, aplikacije, nadogradnje, nove opcije, nove platforme. U jednom trenutku, sve to prestaje da bude uzbudljivo i počinje da bude – naporno.

Stručnjaci sve češće govore o tzv. decision fatigue efektu – zamoru od previše izbora. Kada uređaji nude desetine opcija koje retko koristimo, oni zapravo ne štede vreme, već ga oduzimaju. Zato se vraća filozofija da nam ne treba savršeno kompleksan proizvod, već onaj koji radi jednostavno i odmah.

Lifestyle promena – manje ekrana, više života

Zanimljivo je da se ovaj trend ne zadržava samo na tehnologiji, već prelazi i u lifestyle.

Tako su sve popularniji prostori bez tehnologije u domu, spavaće sobe bez telefona, svesno ograničavanje vremena pred ekranima. U luksuznom dizajnu enterijera čak se javlja novi fenomen – tech-free zones, kao simbol prestiža i balansa.

Poruka je jasna: pravi luksuz više nije imati najnoviji gadžet, već imati mir i fokus.

Kako to izgleda u praksi?

Ako pogledamo svakodnevne navike, promene su već vidljive: korisnici biraju jednostavnije aplikacije sa manje opcija, telefoni se koriste za osnovne funkcije, bez stalnog skrolovanja, uređaji koji rade više stvari odjednom postaju standard, digitalne rutine se pojednostavljuju…

Čak i dizajn proizvoda ide u tom smeru – manje dugmadi, manje menija, više automatizacije.

Nova definicija tehnologije

Možda je najzanimljivije to što se menja i sama definicija „dobre tehnologije”. Nekada je to bilo ono što ima najviše opcija. Danas je to ono što radi bez napora. Tehnologija više nije statusni simbol, niti nešto čime se hvalimo. Postaje nevidljiv alat koji nas podržava, ali nas ne opterećuje.

Jednostavno, više ne želimo pametne uređaje koji nas impresioniraju – želimo one koji nas razumeju.

I možda je upravo to najtiša, ali i najvažnija promena u digitalnom svetu.