Način na koji započinjete jutro određuje više nego što mislite

Postoji jedno pitanje koje vaš mozak postavlja svakog jutra, mnogo pre nego što otvorite elektronsku poštu, pročitate vesti ili uhvatite telefon.

Ne čujete ga. Ali vaš nervni sistem, oblikovan milionima godina evolucije, u prvim trenucima nakon buđenja procenjuje jedno: Da li sam bezbedan ili sam pod pretnjom?

Odgovor na to pitanje ne utiče samo na vaše raspoloženje. Utiče na pažnju, celokupnu energiju, donošenje odluka, produktivnost, pa čak i na zdravlje na duže staze.

Zato način na koji započinjete dan možda ima mnogo veći značaj nego što ste do sada mislili.

Ovako neurolog Karl Friston opisuje kako čovek zapravo neurološki funkcioniše.

Vaš mozak ne „pali motor” već predviđa

Svi su već navikli da se jutro povezuje sa efikasnošću.

Probudite se. Proverite poruke. Otvorite elektronsku poštu. Pogledate šta se dogodilo preko noći. Odgovorite na nekoliko hitnih poruka ili zadataka i tek onda počnete dan.

Ali upravo tu, smatraju brojni neuronaučnici, svi prave jednu od najvećih grešaka.

Profesor neurologije i psihijatrije Karl Friston, autor teorije da „mozak nije mašina koju treba uključiti, već deo vas koji procenjuje šta će se dogoditi i za to vas priprema”, objašnjava da mozak neprestano pokušava da predvidi događaje kako bi što efikasnije reagovao na okruženje.

Drugim rečima, prvih nekoliko minuta nakon buđenja vaš mozak prikuplja informacije na osnovu kojih procenjuje kakav će dan biti. Ako su prve informacije koje dobije stres, hitne poruke, dramatični naslovi ili tuđi problemi, vaš nervni sistem to može protumačiti kao signal da je svet nepredvidiv i potencijalno opasan. Tada raste nivo kortizola, hormona stresa, pažnja se sužava, a mozak više energije ulaže u otkrivanje mogućih pretnji nego u kreativno razmišljanje.

Možda ste to i sami doživeli.

Probudite se sasvim mirno. Pogledate telefon. Dvadesetak minuta kasnije imate utisak da kasnite sa životom. Ništa se objektivno nije promenilo. Ali vaš mozak jeste.

Umor ne dolazi samo od rada

Jedno od zanimljivijih otkrića savremene neuronauke jeste da mentalni umor ne nastaje isključivo zbog napornog rada. Veliki deo energije trošite na neizvesnost.

Mozak pokušava da predvidi šta će se dogoditi, da proceni rizike, pronađe potencijalne probleme i pripremi odgovore. Kada dan započnete informacijama koje izazivaju napetost ili osećaj hitnosti, nervni sistem ostaje u stanju pojačane budnosti. Na kraju se osećate iscrpljeno, iako najvažniji deo dana još nije ni počeo.

Problem, dakle, možda nije u tome što vam nedostaju disciplina ili motivacija. Možda samo svom mozgu svakog jutra šaljete pogrešne signale.

Ono što mozgu zaista treba

Istraživanja o regulaciji nervnog sistema, posebno radovi profesora psihijatrije Stivena Pordžesa, autora polivagalne teorije, pokazuju da ljudski organizam najbolje funkcioniše kada se oseća bezbedno. Tek tada možete jasno da razmišljate, učite, donosite dobre odluke i povezujete se sa drugim ljudima.

Zato mnogi stručnjaci danas preporučuju da, pre nego što dopustite svetu da preuzme vašu pažnju, najpre nekoliko minuta posvetite sebi.

To nije luksuz. To je način da svom mozgu pošaljete poruku da ste stabilni, prisutni i da vi upravljate svojim danom.

Shutterstock.com

Prvih dvadeset minuta menja ceo dan

Neposredno nakon buđenja, mozak prolazi kroz veoma specifičnu fazu. Hormoni se usklađuju, pažnja se postepeno usredsređuje, a neuronske mreže pripremaju za izazove koji slede. Zbog toga stručnjaci smatraju da su prvi minuti dana svojevrsno podešavanje unutrašnjeg operativnog sistema.

Ako ih ispunite haosom, vaš mozak će lakše ostati u haosu.

Ako ih ispunite žurbom, žurba će postati dominantan obrazac.

Ali, ako ih ispunite mirom, jasnom namerom i osećajem prisutnosti, povećavate verovatnoću da ćete i ostatak dana provesti sa više fokusa i manje unutrašnje napetosti.

Pet navika koje nauka preporučuje

Iako se različita istraživanja razlikuju u pojedinostima, nekoliko preporuka je zajedničko.

Odložite telefon. Dajte sebi makar petnaestak minuta bez društvenih mreža, vesti i elektronske pošte. Neka vaš mozak najpre čuje vaše misli, a tek onda tuđe.

Pokrenite telo. Lagano istezanje, nekoliko vežbi ili kratka šetnja šalju nervnom sistemu signal da ste aktivni i sposobni. Čak i nekoliko minuta kretanja može pozitivno da utiče na raspoloženje i pažnju.

Izađite na dnevno svetlo. Neurobiolog Endrju Huberman sa Univerziteta Stanford često ističe da jutarnje prirodno svetlo pomaže regulaciji cirkadijalnog ritma, povećava budnost i doprinosi kvalitetnijem snu naredne noći.

Odredite jedan važan cilj. Umesto dugačke liste obaveza, zapitajte se šta je danas zaista najvažnije. Mozak mnogo bolje funkcioniše kada ima jasan pravac.

Ostavite prostor za tišinu. Nekoliko minuta bez muzike, podkasta ili ekrana može vam pomoći da vam misli postanu jasnije. U tišini ćete često pronaći odgovore koje u buci ne možete da čujete.

Život se ne menja velikim događajima

Većina ljudi u životu čeka veliki preokret.

Novi posao.

Veću platu.

Više slobodnog vremena.

Psihologija i neuronauka podsećaju svakoga da se život mnogo češće menja kroz male obrasce koji se svakodnevno ponavljaju.

„Svako jutro predstavlja novi glas koji dajete osobi kakva želite da postanete. Zato, možda, najvažnije pitanje koje sutra možete sebi da postavite nije šta sve morate da uradite, već:

Kakvu poruku danas želim da pošaljem svom mozgu?

Jer način na koji započinjete jutro često određuje mnogo više od rasporeda u vašem kalendaru. Možda ne možete da kontrolišete sve što će vam se tokom dana dogoditi, ali možete da odlučite da prvih nekoliko minuta pripadne vama. I ponekad je upravo to dovoljno da se promeni čitav dan”, zapisao je Karl Friston.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com