HOʼOPONOPONO – ženski put povratka sebi kroz dah, glas i vibraciju
Pre nego što je Hoʼoponopono postao globalni fenomen i nežna mantra koju mnoge žene danas „šapuću pred spavanje”, ova praksa je živela na jednom potpuno drugačijem mestu – na Havajima, u srcima porodica koje su je čuvale kao svetinju. Nije nastala kao tehnika samopomoći, niti kao duhovni trend. Nastala je iz potrebe da se zajednica isceli, da se odnosi poprave i da se srce „vrati u istinu”. U LJUBAV. I upravo tu počinje priča koja nas i danas dotiče.
Hoʼoponopono u originalu znači „ispraviti”, „vratiti u red”, „poravnati ono što je skrenulo”.Za stare Havajce, disharmonija/nesporazum/sukob/nerazumevanje nije bila greška, već poziv. Poziv da se porodica okupi, da se svako čuje, da se ono što se nakupljalo u telu, glasu i srcu oslobodi pre nego što nastane bolest ili prekid odnosa. U tradicionalnim porodicama, ovaj proces je vodila Kahuna Lapaʼau, žena ili muškarac koji su imali dar da „vide” gde se energija zapetljala i to je uvek bila osoba koja je znala jedno: Kada se reči pročiste, srce se vraća u ravnotežu.
Moderni Hoʼoponopono, kakav danas poznajemo, nastao je tek mnogo kasnije, zahvaljujući pristupu koji je razvio dr Ihaleakala Hew Len. Ovaj pristup učinio je nešto revolucionarno – preneo je isceljivanje iz porodičnog kruga u pojedinca – u mene, u tebe, u ženu koja želi da čuje svoj glas jasnije.
Četiri rečenice ove tehnike, a pre bih rekla molitve, koje danas izgovaramo:
„Žao mi je. Molim te, oprosti mi. Hvala ti. Volim te.”, nisu samo duhovna formula.
One su sažetak hiljadugodišnjeg znanja o tome da sve počinje u nama: naša emotivna memorija, glas koji ne izgovaramo, jer biramo da ćutimo, dah koji zadržavamo, kao i stari obrasci ponašanja koje nosimo u telu.Zbog toga, Hoʼoponopono i danas ima takvu moć. Preživelo je vekove, jer dira u naš ženski princip: potrebu za povezivanjem, isceljivanjem, povratkom sebi i otvaranjem srca, bez straha da ćemo biti povređene.
U mom radu sa glasom, vibracijom i dahom, Hoʼoponopono posmatram kao četiri koraka ženske alhemije – četiri vibracije koje se našim životima vraćaju kao talasi, kao lekcija, kao svetlost. Bilo da ih primenjujemo na neku izazovnu situaciju, ili je tek izgovaramo kao svesno odabranu vibraciju… Evo koraka:
- „Žao mi je” – korak ka priznavanju
Ovo nije izvinjenje drugima. Ovo je šapat kojim žena sebi kaže: Vidim te. Vidim da ti nije bilo lako. Vidim gde te boli. Kada u sesijama radim sa ženama, ovo je trenutak kada se grudni koš otvori, kada dah postane dublji, kada telo prestane da glumi hrabrost. „Žao mi je” je vibracija priznanja i trenutak kada prestajemo da bežimo od emocije i prvi put je udahnemo. To je početak transformacije.
- „Molim te, oprosti mi” – korak ka oslobađanju
Ovaj korak mnoge žene pogrešno razumeju. Ne radi se o krivici. Radi se o raskidu sa starim programima koje nosimo generacijama: trudi se više, izdrži, prećuti, budi jaka, ne smetaj, sve možeš sama… Kada izgovorimo „Molim te, oprosti mi”, mi zapravo govorimo: „Oprosti mi što sam poverovala da moram da budem nešto što nisam, oprosti mi što tek sada shvatam da sam deo ovoga, oprosti mi što ranije nisam videla/osetila…” Kroz glasoterapiju, ovo je tačka u kojoj ton postaje istinitiji. Glas izgubi masku. Vibracija postaje čistija, sirovija, realnija. U tom zvuku ima oslobađanja, baš kao kad napokon ispustiš teret s pluća.
- „Hvala ti” – korak ka prihvatanju
„Hvala ti” je vibracija koja menja frekvenciju celog bića. Kada je izgovaraš osetiš kako se grudni koš širi. Ovo je trenutak kada žena prestane da kontroliše i počne da prihvata sebe i život, okolnosti kao i druge. Kada kažemo „hvala”, naš nervni sistem ulazi u stanje sigurnosti. Timus, koji je centar imuniteta, doslovno reaguje na ovu vibraciju. Telo počinje da pamti mir. U glasoterapiji ovo je trenutak kada ton počne da nosi veličanstvenu mekoću i snagu bez napora. U disanju se javlja harmoničan ritam, puls i sklad. „Hvala” je frekvencija kao podrška otvaranju za ljubav.
- „Volim te” – korak povratka kući, u srce
Ovo je završni, ali ujedno i početni korak. Sve počinje i završava se LJUBAVLJU. Ne onom romantičnom, ne onom uslovljenom, već onom koja živi u našem energetskom centru, u srcu, u dahu, u glasu. Kada žena izgovori „volim te” i zaista to misli i oseća, njeno polje se promeni. Postaje nežno, magnetično, otvoreno. Aura se širi i čitavo energetsko telo počinje da svetli. „Volim te” je frekvencija koja nas vraća sebi. Vraća nas u trenutak, u telo, u prisustvo celokupnog postojanja. Ovo je vibracija iz koje se rađa svaki novi početak.
Kada ovaj proces posmatramo kao tehniku, on deluje jednostavno. Ali kada ga živimo kao životni put, onda se dešava alhemija:
- „Žao mi je” te vraća u istinu.
- „Molim te, oprosti mi” te oslobađa nasleđa koja nisu tvoja.
- „Hvala ti” te povezuje sa sobom.
- „Volim te” te vraća u centar postojanja.
To su četiri vibracije koje žena može izgovarati glasom, disati telom i osećati u srcu u trenucima zbunjenosti, stresa, krize, ali i u trenucima radosti, ljubavi i rasta. Kada izgovoriš ove reči iz dubine svog glasovnog centra, one prestaju biti rečenice. Postaju tvoja frekventna praksa, tvoja nova vibrantna navika!
Postoje tehnike koje naučimo, primenimo i ostavimo u fioci, kao i one koje nisu alat, već put. Za mene, kao i za mnoge žene koje susrećem, Hoʼoponopono pripada ovom drugom. To nije metoda i još jedna mantra. To je unutrašnji ritam. To je disanje duše. To je glas koji se šapuće iznutra kad god se udaljimo od sopstvene istine. To je ženski put povratka sebi.
Ukoliko želiš, možeš poslušati i pesmu
Grlim te glasom,
Ana