Fruktoza – prirodni šećer s neprirodnim posledicama kada se pretera

Malo je kriva fiziologija koju predajem u ovom semestru, a malo i rasprava ko je više kriv za dislipidemiju – alkohol ili gazirani sokovi. Ono što me je iznendilo jeste da sagovornici ne prepoznaju problem fruktoze i smatraju sokove krajnje bezazlenim. A to nije tako, pre svega zbog fruktoze.

Fruktoza je prirodni monosaharid koji se nalazi u voću, medu i nekim vrstama povrća. Decenijama je važila za „bezbedniji” šećer, jer ne izaziva nagli skok glikemije kao glukoza. Međutim, savremena metabolička istraživanja pokazuju da upravo ta osobina fruktoze može biti njen najveći problem, naročito kada se unosi u velikim količinama i u pogrešnom obliku.

Danas, fruktozu ne unosimo samo iz voća. Najveći deo dolazi iz industrijski dodate fruktoze, najčešće u obliku kukuruznog sirupa s visokim udelom fruktoze (HFCS), koji se nalazi u gaziranim pićima, voćnim sokovima, energetskim napicima, industrijskim slatkišima i „zdravim” gotovim obrocima. Tu počinje metabolički problem.

Kako se fruktoza metaboliše

Za razliku od glukoze, koju mogu da koriste gotovo sva tkiva u organizmu, fruktoza se gotovo isključivo metaboliše u jetri. Taj proces zaobilazi glavne regulatorne korake glikolize i ide direktno ka sintezi masti. U prevodu, fruktoza se ne „sagoreva” – ona se pretvara u mast.

Drugim rečima, fruktoza se u jetri ne ponaša kao šećer, već kao supstrat za lipogenezu. Eksperimentalni i klinički radovi dosledno pokazuju da visok unos fruktoze dovodi do:

• povećane sinteze triglicerida u jetri;
• povećanog izlučivanja VLDL čestica;
• porasta serumskih triglicerida;
• razvoja nealkoholne masne bolesti jetre (NAFLD).

Ovaj efekat je posebno izražen kod osoba koje istovremeno imaju sedentarni stil života i visok unos kalorija.

Fruktoza i insulinska rezistencija

Iako fruktoza ne stimuliše direktno lučenje insulina, dugoročno doprinosi razvoju insulinske rezistencije, indirektno i efikasno.

Mehanizmi uključuju akumulaciju masti u jetri (hepatična insulinska rezistencija), povećanu produkciju slobodnih masnih kiselina i oksidativni stres i inflamatorne signalne puteve. Rezultat je paradoksalan: osoba može imati normalnu glikemiju, ali istovremeno pogoršan lipidni profil i insulinsku osetljivost. Zato se kod ljudi koji „ne jedu slatko, ali piju sokove” često nalaze povišeni trigliceridi uz relativno normalan šećer u krvi.

Shutterstock.com

Abdominalna gojaznost

Visceralno masno tkivo nije samo estetski problem, ono je i metabolički aktivno i hormonski opasno. Studije pokazuju da visok unos fruktoze favorizuje centralnu (abdominalnu) distribuciju masti, čak i bez dramatičnog povećanja telesne mase.

Ova vrsta masnog tkiva povezana je s većim kardiometaboličkim rizikom, dislipidemijom i sistemskom inflamacijom.

Fruktoza, leptin i grelin

Jedan od najpotcenjenijih efekata fruktoze je njen uticaj na hormone apetita.

Za razliku od glukoze, fruktoza slabije stimuliše leptin (hormon sitosti) i ne suprimira adekvatno grelin (hormon gladi). Rezultat je stanje u kome unosimo kalorije bez osećaja sitosti, što vodi prejedanju i hroničnom energetskom suficitu. Ovo objašnjava zašto tečni izvori fruktoze (sokovi, gazirana pića) imaju posebno snažan efekat na gojaznost – organizam ih ne „registruje” kao obrok.

Voće nije isto što i gazirani sok

Važno je naglasiti: fruktoza iz celog voća nije metabolički ekvivalent fruktozi iz industrijskih izvora. Voće sadrži vlakna, polifenole, vodu i nižu energetsku gustinu. Ta kombinacija usporava apsorpciju fruktoze i menja njen metabolički efekat. Problem nastaje kada se fruktoza izoluje od prirodnog izvora i unosi brzo, u velikim količinama i bez vlakana.

Zaključak: fruktoza može postati problem

Fruktoza sama po sebi nije „zlo”. Problem je što savremena ishrana omogućava njen unos u količinama za koje ljudski metabolizam nije evolutivno prilagođen. Ako se na fruktozu ne misli – ona postaje tihi saveznik povišenih triglicerida, masne jetre, insulinske rezistencije, abdominalne gojaznosti i hormonskog disbalansa apetita.

Poruka nije zabrana, već svesnost.

Nije isto pojesti jabuku i popiti čašu gaziranog soka. Metabolizam to zna, čak i kada mi ne znamo.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com