Anatomija čudovišta: Kako je kostim iz filma Frankenštajn osvojio Oskara
- Sadržaj:
- 1. Kostimografkinja koja gradi svetove
- 2. Istorija, ali ne rekonstrukcija
- 3. Koloristička dramaturgija života i smrti
- 4. Tri ključna kostima iz filma
- 5. Materijali kao dramaturgija
- 6. Zašto je Akademija nagradila baš ovaj kostim
Kada je na ovogodišnjoj dodeli nagrada Američke filmske akademije objavljeno da Oskar za najbolji kostim ide filmu Frankenštajn, mnogi su taj trenutak doživeli kao logičan epilog vizuelno najambicioznijeg projekta u godini. Ipak, nagrada nije bila samo priznanje raskošnom dizajnu. Bila je to potvrda ideje da kostim u filmu može biti mnogo više od dekoracije: narativni instrument, psihološki portret lika i simbolička mapa sveta u kome se radnja odvija.
Kostimografkinja Kejt Holi (Kate Hawley) već godinama pripada krugu autora koji pomeraju granice filmske garderobe. U saradnji sa rediteljem Giljermom del Torom ona je razvila vizuelni jezik koji spaja istoriju, fantaziju i modnu konstrukciju. Njihova saradnja započela je još na filmovima Bitka za Pacifik (Pacific Rim) i Grimizni vrh (Crimson Peak), projektima u kojima kostim nije bio samo estetski dodatak već jedan od ključnih elemenata atmosfere.
U filmu Frankenštajn ovaj pristup dostiže možda i najpotpuniju formu. Del Toro je želeo adaptaciju romana Frankenštajn koja neće biti puka rekonstrukcija gotičkog klasika već reinterpretacija njegove filozofije: pitanja šta znači stvoriti život i gde se završava odgovornost tvorca.
Kostimi u tom projektu nisu samo odeća likova. Oni su, gotovo doslovno, druga anatomija filma.
Kostimografkinja koja gradi svetove
Karijera Kejt Holi razvijala se na raskršću različitih umetnosti. Školovala se na londonskoj Motley School of Theatre Design, instituciji koja je decenijama formirala scenografe i kostimografe za britansko pozorište. To obrazovanje ostavilo je snažan trag u njenom radu – za razliku od mnogih filmskih kostimografa koji razmišljaju prvenstveno o kadru, Holi razmišlja o prostoru.
U njenim filmovima, kostim je deo arhitekture sveta.
Ova sposobnost da razmišlja scenografski posebno dolazi do izražaja u filmovima fantastike i naučne fantastike. Na primer, u filmu Na rubu vremena (Edge of Tomorrow) radila je na futurističkim vojnim odelima, dok je u ostvarenju Odred otpisanih (Suicide Squad) morala da balansira između stripovske ikonografije i savremene mode.
Ali upravo saradnja sa Del Torom omogućila joj je da razvije najkompleksnije projekte. Njegovi filmovi funkcionišu kao vizuelni univerzumi u kojima svaki detalj – od kostima do teksture zida – ima simboličko značenje.
U tom kontekstu, Frankenštajn je bio gotovo idealan projekat.
Roman Meri Šeli već u sebi nosi snažnu vizuelnu imaginaciju: laboratorije osvetljene munjama, zaleđene pejzaže i tragičnu figuru stvorenja koje traži mesto u svetu. Holi je taj literarni svet pretvorila u kompleksan sistem silueta, boja i materijala.
Istorija, ali ne rekonstrukcija
Jedan od prvih izazova bio je odnos prema istoriji. Roman je objavljen 1818. godine i smešten u kontekst ranog XIX veka, perioda koji stoji na prelazu između prosvetiteljstva i romantizma.
Mnogi kostimografi u takvim situacijama biraju strogu rekonstrukciju epohe. Holi je odlučila da radi drugačije. Ona je koristila istorijske krojeve kao polaznu tačku, ali ih je zatim stilizovala i pojačala. Siluete su često dramatičnije nego što bi stvarno bile u XIX veku, a materijali bogatiji i tamniji.
Ovaj pristup je blizak načinu na koji savremena moda reinterpretira istorijske reference. Umesto kopiranja prošlosti, ona je transformiše. U tom smislu, kostimi iz filma funkcionišu gotovo kao kolekcija visoke mode inspirisana romantizmom.
Koloristička dramaturgija života i smrti
Jedna od najzanimljivijih odluka u dizajnu kostima jeste način na koji su korišćene boje. Paleta filma oslanja se na nekoliko dominantnih tonova: duboku crvenu, tamnozelenu, crnu i sivoplave nijanse.
Crvena je možda najvažnija boja u čitavom filmu. U istoriji umetnosti ona ima višestruka značenja: simbolizuje krv, strast, moć i opasnost. U kontekstu priče o stvaranju života, crvena dobija gotovo doslovno značenje – boju energije koja pokreće telo.
Zelena je povezana sa naukom i alhemijom, dok crna označava smrt, ali i aristokratsku eleganciju.
Ovaj koloristički sistem nije samo estetski izbor. On je dramaturški alat koji prati razvoj likova i transformaciju sveta u kome žive.
Tri ključna kostima iz filma
1. Viktor Frankenštajn – naučnik kao romantični heroj
Lik Viktora Frankenštajna nosi kostime koji spajaju aristokratsku eleganciju i naučničku opsesiju. Dugi kaputi, tamni brokati i slojevite tkanine podsećaju na odeću evropskih intelektualaca XIX veka, ali su krojevi naglašeno dramatični. Ramena su često proširena, dok su rukavi dugi i teški. Takva silueta stvara utisak težine – kao da lik doslovno nosi teret sopstvene ambicije.
U pojedinim scenama iz laboratorije kostim se dodatno transformiše: materijali postaju tamniji, a teksture grublje, čime se naglašava moralni pad lika.
2. Stvorenje – telo sastavljeno od fragmenata
Najdelikatniji zadatak bio je dizajn garderobe za čudovište. U istoriji filma ovaj lik ima veoma prepoznatljiv vizuelni identitet još od klasika Frankenštajn. Del Toro je želeo da se udalji od tog stereotipa i da stvorenje prikaže kao tragičnu figuru. Kostim je zato dizajniran kao kombinacija različitih tekstura i slojeva. Tkanine izgledaju kao da su sastavljene od delova – baš kao i telo lika.
Materijali su grubi, često izlizani ili oštećeni, ali silueta je iznenađujuće elegantna. Taj kontrast između brutalnosti i elegancije daje liku snažnu emotivnu dimenziju.
3. Ženski likovi – romantizam i tragedija
Ženski kostimi u filmu podsećaju na modne ilustracije ranog XIX veka, ali sa naglašenom gotičkom dramom. Haljine imaju visoke strukove karakteristične za ampir (empire) stil, ali su materijali znatno teži nego u istorijskim primerima. Svila i somot stvaraju bogate teksture koje hvataju svetlo. U pojedinim scenama boje postaju gotovo simbolične: crvena označava ljubav i opasnost, dok bledoplava nagoveštava krhkost i smrt.
Materijali kao dramaturgija
Jedan od razloga zbog kojih kostimi deluju tako snažno jeste način na koji su razvijeni materijali. Holi je radila sa timovima za tekstil koji su proizvodili posebne tkanine kako bi postigli željeni efekat.
Kombinacija mat i sjajnih površina igra važnu ulogu u načinu na koji kostimi reaguju na svetlo. U scenama osvetljenim svećama materijali stvaraju gotovo barokni efekat. Na taj način kostim postaje deo vizuelne režije.
Gotička moda kao filmski jezik
Del Toro je često govorio da gotiku ne vidi kao stil već kao način razmišljanja. U njegovim filmovima arhitektura, kostim i scenografija zajedno stvaraju atmosferu koja podseća na mračne romane XIX veka.
U Frankenštajnu kostimi imaju gotovo arhitektonsku logiku. Dugi kaputi i slojevite tkanine stvaraju vertikalnost koja podseća na gotičke katedrale. Taj odnos između tela i prostora čini vizuelni identitet filma izuzetno koherentnim.
Zašto je Akademija nagradila baš ovaj kostim
Američka filmska akademija često nagrađuje kostime koji ispunjavaju nekoliko kriterijuma: istorijsku kompleksnost, spektakularnost i jasno prepoznatljivu autorsku viziju.
Kostimi u Frankenštajnu poseduju sve te osobine. Oni su istovremeno istorijski inspirisani, vizuelno impresivni i konceptualno promišljeni.
Ali postoji još jedan razlog.
U ovom filmu kostim je nerazdvojiv od teme priče. Dok Viktor Frankenštajn pokušava da sastavi telo od fragmenata, kostimografkinja sastavlja vizuelni identitet tog sveta od istorijskih referenci, modnih ideja i simboličkih kodova. Na simboličkom nivou, kostim postaje druga verzija eksperimenta iz filma.
Frankenštajn u istoriji filmskog kostima
Lik Frankenštajnovog čudovišta je kroz istoriju filma prolazio kroz različite vizuelne interpretacije.
U verziji iz 1931. godine kostim je bio minimalistički – grub kaput i teške cipele. Kasnije adaptacije uvodile su sve kompleksnije dizajne, ali su retko odstupale od osnovnog stereotipa.
Del Toro i Holi prvi put su pokušali da taj lik predstave ne kao ikonografsku figuru horora, već kao tragični lik romantizma. Zbog toga kostim ima mnogo suptilniju estetiku.
Kostim kao filozofija
Kostimi u filmu Frankenštajn pokazuju koliko filmska garderoba može biti složen umetnički sistem. Oni funkcionišu istovremeno kao istorijska referenca, modna konstrukcija i psihološki portret likova.
U tom smislu, Oskar za kostim nije samo nagrada za lep dizajn. To je priznanje ideji da kostim može biti jedna od najinteligentnijih formi filmskog pripovedanja.
Naslovna fotografija © Yta23 / Shutterstock.com