Šta su antivitamini i kako deluju na organizam

Sasvim sam sigurna da ste do sada čuli za vitamine. Ubeđena sam da imate dosta znanja i o njihovim ulogama u našem organizmu. Smela bih se kladiti da većina nepogrešivo zna u kojim se namirnicama nalaze određene grupe vitamina.

Ali, da li ste čuli za antivitamine?

Ako je vaš odgovor negativan, bilo bi korisno da pročitate ovaj tekst.

Šta su antivitamini?

Antivitamini su supstance koje ometaju ili blokiraju dejstvo vitamina, sprečavajući ih da obavljaju svoje neophodne funkcije u telu. Mogu da imitiraju količinu vitamina, ili da poremete njihov metabolizam, što dovodi do simptoma sličnih nedostatku, koji se mogu preokrenuti obezbeđivanjem samog vitamina. Nalaze se u namirnicama kako biljnog tako i životinjskog porekla. Antivitamini su danas pronašli primenu u različitim oblastima, uključujući razvoj antibiotika i antiproliferativnih lekova.

Antivitamini su po strukturi najčešće proteini, što je dobro znati, jer se proteini mogu denaturisati termičkom obradom, odnosno kuvanjem ili pečenjem. Upravo ovaj podatak stoji iza preporuke da se žitarice koje sadrže antivitamine ne jedu sirove, već samo termički obrađene, kao i belance jajeta. Ono sadrži avidin, antivitamin biotina, koji se lako deaktivira kuvanjem. Osobe koje jedu mnogo sirovih belanaca podložne su umerenoj hipovitaminozi biotina, koja se manifestuje slabijim kvalitetom kose i kože.

Ser Edvard Melanbi prvi je u istoriji koji je identifikovao antivitamine, ali pod drugačijim imenom. On ih je nazvao toksamini, a rade upravo ono kako im ime i zvuči – sprečavaju vitamine da obavljaju svoj posao.

Mehanizam delovanja antivitamina

Antivitamini mogu delovati na različite načine. Neki su strukturni analozi vitamina, što znači da se vezuju za ista mesta u ćeliji kao i vitamini, ili ometaju njihove metaboličke puteve. Drugi mogu inhibirati enzime koji su ključni za preradu ili transport vitamina. Smanjenje ili sprečavanje delovanja vitamina može se odvijati na više načina:

• Kompetitivnim putem, jer su vitamini i antivitamini slične hemijske građe

• Uticajem na promenu molekulske strukture vitamina

• Izgradnjom stabilnih kompleksa s vitaminima

• Kao enzimi, antivitamini razgrađuju molekule vitamina i tako ometaju njihovo dejstvo u ćeliji.

Značajni antivitamini i njihovi izvori

Antivitamini vitamina A

Lipooksidaza iz soje dovodi do nastanka slobodnih radikala, odnosno hidroperoksida vitamina A. Citral, koji se nalazi u narandžinoj kori, može dovesti do oštećenja endotela krvnih sudova.

Antivitamini vitamina B1

To su različiti enzimi i polifenoli koji ometaju dejstvo ovog vitamina u našem telu. U kupusu, ribizli i cvekli nalaze se enzimi tiaminaza I i II, dok se u zelenom čaju i kafi nalaze različiti polifenoli koji imaju ulogu antivitamina.

Antivitamini vitamina B3

Piridin-3-sulfonska kiselina iz zrna kukuruza inhibira dejstvo niacina i sprečava njegovo nastajanje iz triptofana.

Antivitamini vitamina B6

Najčešće neželjeno dejstvo koje se javlja kod preterane upotrebe lana u ishrani jeste nadutost stomaka, dok se veoma retko mogu javiti alergijske reakcije. Dnevnu dozu od 50 g lanenog semena ne treba prekoračiti usled mogućih pojava učestalih stolica i proliva. Takođe, treba napomenuti da lan sadrži i antagonist vitamina B6, pa se preporučuje suplementacija ovog vitamina pri dužoj upotrebi lana.

Antivitamini vitamina B7 (biotina)

Više od pet procenata sirovih belanaca čini protein avidin, koji ima dejstvo antagonista vitamina biotina.

Antagonisti vitamina B9 (folne kiseline)

Aminopterin, na primer, inhibira metabolizam folne kiseline, što može biti korisno u lečenju određenih stanja.

Antivitamini vitamina B12

Oni su dizajnirani da ometaju apsorpciju i korišćenje vitamina B12, što potencijalno može dovesti do njegovog nedostatka. Antivitamini vitamina B12 su jedna vrsta antibiotika koja je razvijena u svrhu prevencije nedostatka vitamina B12 i koriste se u istraživačke svrhe za razumevanje mehanizma delovanja ovog vitamina u organizmu.

Antivitamini vitamina E

U nekim biljkama (grašak, soja, lucerka) postoje supstance, kao što su polinezasićene masne kiseline, selen i aminokiseline sa selenom, nitriti i druga nitrozojedinjenja, koje deluju nepovoljno na iskorišćavanje E vitamina, pa se zato dovode u vezu sa hepatonekrotičnim promenama. Prekomerna upotreba ovih namirnica (svakodnevno tokom više meseci) može dovesti do opisanih neželjenih dejstava. Zato se savetuje izbalansirana, dobro osmišljena i raznovrsna ishrana.

© Shidlovski / Shutterstock.com

Antagonisti vitamina K

Oni se često koriste kao antikoagulansi, kao što je varfarin (kumadin), koji blokiraju gama-karboksilaciju faktora zgrušavanja zavisnih od vitamina K. Antivitamin vitamina K je dikumarol, supstanca koja inhibiše dejstvo vitamina K. Ima ga u plesnivom senu i pokvarenoj stočnoj hrani. Klasični antikoagulansi – kumarini, lekovi koji su u širokoj upotrebi kod određenih indikacija, strukturalno su veoma slični antivitaminu K. Sprečavaju koagulaciju i stvaranje tromba.

Treba znati da zeleno lisnato povrće obiluje vitaminom K. Tako su brokoli, kelj i spanać izvandredni izvori filohinona. Od životinjskih namirnica ima ga u kravljem mleku, a takođe i u fermentisanim mlečnim proizvodima. Nenutritivne izvore čine intestinalne bakterije E. coli i Bacillus fragilis koje sintetišu vitamin K u lumenu creva.

Medicinske primene antivitamina

·       Antibiotici i antiproliferativni lekovi

Antivitamini su korišćeni u razvoju lekova poput prontozila i aminopterina, koji ciljaju bakterijske ili ćelije raka tako što ometaju njihove procese zavisne od vitamina.

·       Antikoagulansi

Antivitamini poput varfarina, koji se koriste za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka, deluju tako što inhibiraju faktore zgrušavanja zavisne od vitamina K.

·       Terapija raka

Antivitamini B12, na primer, istražuju se kao potencijalne terapije protiv raka, jer mogu inhibirati rast ćelija raka tako što ometaju njihove procese zavisne od vitamina B12.

***

Antivitamini predstavljaju široku klasu jedinjenja koja suzbijaju esencijalne efekte vitamina.

Simptomi koje pokreću takvi antinutritivni faktori podsećaju na simptome nedostatka vitamina, ali se mogu uspešno preokrenuti lečenjem pacijenata intaktnim vitaminom. Uprkos tome što su nepoželjni za zdrave organizme, toksičnost ovih jedinjenja predstavlja značajan interes za biološke i medicinske svrhe. I zaista, antivitamini su igrali fundamentalnu ulogu u razvoju pionirskih antibiotskih i antiproliferativnih lekova, kao što su prontozil i aminopterin. Njihov razvoj i optimizacija omogućeni su proučavanjem funkcija vitamina i antivitamina u metaboličkim procesima tokom 20. veka. Međutim, čak i sa ovim temeljnim znanjem, komercijalizovani lekovi na bazi antivitamina su danas i dalje ograničeni na antagoniste vitamina B9 i K.

Izvori:

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26013037

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0002822321437077

https://www.sheffield.ac.uk/mellanby/about/sir-edward

https://pharmamedica.rs

Marić, Šobajić: Zdravstvena ispravnost namirnica, ZUNS, 2002.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com