Srčana insuficijencija – prevencija, lečenje i život sa ovom bolešću

Srčana insuficijencija ili srčana slabost nije jedna bolest, već sindrom koji nastaje kada srce ne može da pumpa dovoljno krvi da zadovolji potrebe organizma. Može se razvijati postepeno (hronična srčana insuficijencija) ili naglo (akutna srčana insuficijencija). Još uvek se sećam svojih pacijenata sa VMA koji često nisu mogli da hodaju od kreveta do vrata u sobi, a da se ne zadišu. A onda sam prešao u sportsku medicinu i počeo da testiram ljude koji su mogli da ustrče doslovce na Mont Everest, na primer Španac Kilijan Hornet (Kilian Jornet). Razlika je jedino u snazi srca, odnosno u mogućnosti da srčani mišić zadovolji potrebe organizma za kiseonikom.

Nažalost, kod bolesnika sa srčanom insuficijencijom srce je slabo, pa su najčešći simptomi: nedostatak daha pri naporu ili u mirovanju, umor i malaksalost, oticanje stopala, nogu i stomaka, noćni kašalj i gušenje.

U tekstu koji sledi saznaćete sve o prevenciji odnosno kako pravovremeno kontrolisati faktore rizika, kako se postavlja dijagnoza i kako se kod, pravovremene dijagnoze, uz pomoć lekova i zdravog stila života može imati dug i kvalitetan život.

Misli se da srčana insuficijencija postoji kod osoba koje su imale infarkt ili teže srčane bolesti, međutim ona može da nastane i kod pacijenata koji imaju dugogodišnju nelečenu hipertenziju, aritmije ili bolesti srčanih zalistaka.

Iako je srčana insuficijencija jedno od najozbiljnijih oboljenja, ako se otkrije i leči na vreme, ne mora da ima lošu prognozu. Najbolji put ka dugom, normalnom i kvalitetnom životu zavisi pre svega od redovne kontrole i saradnje sa lekarom.

Da bih ovo približio čitaocima, mogu pomenuti i da su neke poznate ličnosti imale srčanu insuficijenciju. Na primer, glumac Džejms Gandolfini (James Gandolfini, poznat po ulozi Tonija Soprana) patio je od ozbiljnih srčanih problema pre smrti i mnogi su bili svedoci njegovog teškog stanja. U popularnoj kulturi, serije kao što su Urgentni centar (ER) i Uvod u anatomiju (Grey’s Anatomy) često prikazuju pacijente sa srčanom insuficijencijom, što može pomoći da se lakše zapamti koliko je ovo stanje ozbiljno i životno ugrožavajuće.

Vrste srčane insuficijencije

Danas je najvažnija podela prema ejekcionoj frakciji (EF), odnosno meri količine krvi koju srce izbaci pri svakom otkucaju ili, stručno rečeno, sistoli:

• HFrEF (engl. Heart Failure with Reduced Ejection Fraction) – redukovana EF ≤ 40%

• HFmrEF (engl. Heart Failure with Midly Reduced Ejection Fraction) – blago redukovana EF 41–49%
• HFpEF (engl. Heart Failure with Preserved Ejection Fraction) – očuvana EF ≥ 50%

Kod svake vrste postoje i akutni i hronični oblici, a skraćenice treba zapamtiti ne samo ako ste studenti, već i zbog terapije koja je različita u zavisnosti od stadijuma bolesti.

Međutim, više volim tradicionalnu NYHA (New York Heart Association) klasifikaciju, koja opisuje težinu simptoma srčane insuficijencije u četiri funkcionalne klase:

• Klasa I – bez ograničenja fizičke aktivnosti. Uobičajena aktivnost ne izaziva zamor, kratak dah ili palpitacije.
• Klasa II – blago ograničenje fizičke aktivnosti. U mirovanju nema tegoba, ali uobičajena aktivnost izaziva zamor, kratak dah ili palpitacije.
• Klasa III – značajno ograničenje fizičke aktivnosti. U mirovanju nema simptoma, ali i aktivnost manja od uobičajene izaziva tegobe.
• Klasa IV – nemogućnost obavljanja bilo kakve fizičke aktivnosti bez tegoba. Simptomi prisutni i u mirovanju.

Kada pogledate NYHA klasifikaciju najbolje razumete i kako bolest napreduje, i kako izgledaju bolesnici, a možete i da zamislite svu strahotu te bolesti.

Faktori rizika ili kako sprečiti srčanu insuficijenciju

Prevencija znači pravovremenu kontrolu faktora rizika.

• Povišen krvni pritisak je najčešći uzrok srčane insuficijencije i zato je potrebno na vreme ga lečiti.
• Koronarna bolest srca nastaje nakupljanjem masnih naslaga u krvnim sudovima srca, dovodi do angine pektoris, infarkta miokarda i, ako se ne leči, do srčane slabosti.
• Šećerna bolest ubrzava oštećenje srčanog mišića i krvnih sudova, a pravovremeno lečenje sprečava sve komplikacije, uključujući i srčanu slabost.
• Gojaznost i sedentarni način života dodatno opterećuju srce i jednostavno je razumeti da organizam ne može da se izbori sa viškom kilograma. Sedentarni način života se danas tretira kao ʼnovo pušenjeʼ jer, bar kada je u pitanju srčana insuficijencija, dovodi do razvoja bolesti.
• Pušenje nedvosmisleno značajno povećava rizik i za samu srčanu slabost i za ostale faktore kao što su hipertenzija, koronarna bolest itd.

Shutterstock.com

Kako se postavlja dijagnoza?

Lekar kombinuje podatke iz razgovora sa pacijentom, pregleda i dijagnostičkih testova:

1. Ehokardiografija (ultrazvuk srca), kojom se meri ejekciona frakcija i jednostavno vidi srčana slabost, je nezamenljiva.
2. EKG otkriva poremećaje ritma.
3. Krvne analize – posebno markeri koji ukazuju na opterećenje srca, klao što su BNP (B-tip natriuretski peptid – hormon koji luči srce kada je pod povećanim opterećenjem i istezanjem, koristi se kao laboratorijski marker za dijagnostiku i procenu težine srčane insuficijencije) i NT-proBNP (N-terminalni pro-BNP – neaktivni fragment prohormona BNP, koristi se i kao laboratorijski marker srčane insuficijencije; ima duži poluživot od BNP-a i posebno je koristan za procenu težine bolesti i praćenje terapijskog odgovora).
4. Dodatni testovi su rendgen pluća, test opterećenja, CT (kompjuterizovana tomografija) ili MR (magnetna rezonanca) srca.

I sami možete da prepoznate srčanu slabost ako imate bilo koji od ovih znakova:

• naglo pogoršanje disanja,
• brzo povećanje telesne mase (više od 2-3 kg za nekoliko dana),
• izraženo oticanje nogu ili stomaka,
• osećaj gušenja pri ležanju.

Lečenje srčane insuficijencije

Pretpostavljam da su mnogi lekovi poznati široj javnosti. Međutim, savremeno lečenje srčane insuficijencije obuhvata neke nove grupe i terapijske pristupe, odnosno uređaje i operativne metode, među kojima su:

1. Lekovi (primeri poznatih lekova u Srbiji)

• ACE inhibitori – npr. Enalapril (Enap), Ramipril (Tritace) i ARNI – Sacubitril/valsartan (Entresto) – smanjuju pritisak u srcu i produžavaju život.
• Beta blokatori – npr. Bisoprolol (Concor), Metoprolol (Presolol) – usporavaju rad srca i smanjuju njegovo opterećenje.
• Antagonisti mineralokortikoidnih receptora (MRA) – npr. Spironolakton, Eplerenon (Inspra) – smanjuju zadržavanje tečnosti.
• SGLT2 inhibitori – npr. Dapagliflozin (Forxiga), Empagliflozin (Jardiance) – lekovi koji dokazano smanjuju mortalitet kod srčane insuficijencije.
• Diuretici – npr. Furosemid (Lasix), Torasemid (Diuver) – za kontrolu otoka i gušenja.

Shutterstock.com

2. Uređaji i operativne metode

• ICD (engl. Implantable Cardioverter Defibrillator) – implantabilni defibrilator za prevenciju iznenadne srčane smrti.
• CRT (engl. Cardiac Resynchronization Therapy) – terapija resinhronizacije srca; procedura kojom se pomoću posebnog pejsmejkera stimulišu komore srca da kucaju sinhronizovano, čime se poboljšava efikasnost pumpanja krvi i ublažavaju simptomi srčane insuficijencije.
• Transplantacija srca – kod rezistentne srčane insuficijencije, kada terapija ne pomaže.

Život sa srčanom insuficijencijom

Iako se terminalni stadijumi srčane insuficijencije mogu uporediti sa malignim bolestima, većina pacijenta može živeti dugo i kvalitetno uz pravilno praćenje, kao što su:

• svakodnevno merenje telesne mase,
• ograničavanje unosa soli i tečnosti,
• redovna fizička aktivnost prilagođena stanju,
• uzimanje terapije bez preskakanja.

Iskustvo je pokazalo da najveću razliku pravi kombinacija terapije, zdravih navika i redovnih kontrola.

Zbog svega, prognoza zavisi od uzroka, tipa i stadijuma bolesti pa se kod blagih oblika uz terapiju može živeti decenijama, a kod uznapredovale i rezistentne srčane insuficijencije mogućnosti lečenja su ograničenije, ali i tada terapija i medicinski uređaji mogu značajno produžiti život.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com