Sportsko srce – pravila za očuvanje zdravlja srca tokom fizičke aktivnosti

Šta je sportsko srce? To je termin koji opisuje prirodne promene na srcu kod ljudi koji se redovno i intenzivno bave fizičkom aktivnošću. Ovo nije bolest, već predstavlja prilagođavanje srca na povećane zahteve treninga.

Pre više od 20 godina sam sa kolegama napisao knjigu Iznenadna srčana smrt u sportu jer je to najvažniji razlog zašto sportista mora da bude pregledan – da bi se uverili da li postoje patološke promene na srcu koje bi mogle da ga ugroze. Posle toga smo napisali još nekoliko stručnih knjiga jer smo, s jedne strane, morali da skrenemo pažnju stručne javnosti na problem, a s druge da edukujemo sportiste i njihove roditelje o važnosti preventivnih pregleda.

Suština je da kod sportista srce postaje veće i snažnije – srčani mišić zadebljava, a srčane komore se šire i tako imamo veći udarni volumen. Ove promene omogućavaju da srce efikasnije pumpa krv i obezbeđuje mišićima dovoljno kiseonika tokom napora. Proces adaptacije obično traje od nekoliko meseci do nekoliko godina u zavisnosti od vrste, učestalosti i intenziteta fizičke aktivnosti.

Najčešće se sportsko srce javlja kod osoba koje treniraju duže vreme i visokim intenzitetom, poput maratonaca, vaterpolista, biciklista, plivača, veslača itd. Čuveni primer kod nas je Mirko Sandić (1942– 2006, jugoslovenski i srpski vaterpolista, odigrao je preko 235 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije, postigavši više od 250 golova) koji je ostavio svoje srce za edukaciju studenata medicine, pošto je proglašen za sportistu sa najvećim srcem.

Sportsko srce – simptomi

U većini slučajeva, sportsko srce ne izaziva simptome. Međutim, kod nekih sportista mogu se javiti:

• Usporen rad srca (sportska bradikardija) – puls u mirovanju može biti niži od 60 otkucaja u minuti, pa čak i ispod 40 kod vrhunskih sportista.

• Blago snižen krvni pritisak – zbog efikasnijeg rada srca i boljeg širenja krvnih sudova.

• Lagane vrtoglavice ili osećaj nesvestice – uglavnom pri naglom ustajanju (ortostatska hipotenzija), koja se javlja kod oko 30 odsto sportista, posebno onih koji se bave sportovima izdržljivosti. Ova pojava može se regulisati postepenim ustajanjem, dovoljnim unosom tečnosti i soli, kao i jačanjem mišića nogu kako bi se poboljšao venski povratak. Takođe, preporučuje se izbegavanje dugotrajnog stajanja i naglih promena položaja tela.

• Promene u EKG-u – mogu se javiti blage nepravilnosti koje su posledica prilagođavanja srca treningu, uključujući sinusnu bradikardiju, povećani R-talas u prekordijalnim odvodima, rani repolarizacioni sindrom i nespecifične promene ST-T segmenta. Međutim, na EKG promene, poput izražene hipertrofije leve komore, dubokih negativnih T-talasa, produženog QT intervala ili pojave ventrikularnih aritmija, treba obratiti posebnu pažnju i sprovesti dodatna ispitivanja kako bi se isključila ozbiljna srčana oboljenja.

Ove promene su normalne i ne ugrožavaju zdravlje, ali je važno razlikovati ih od ozbiljnih srčanih problema. Međutim, sve ove dijagnostičke metode je važno sprovesti da bi se isključile promene koje mogu da ugroze sportistu.

Svedoci smo velikog broja iznenadnih srčanih smrti na terenu. Poslednji događaj na Evropskom šampionatu u fudbalu, kada je danski fudbaler pao na teren zbog iznenadnog srčanog zastoja, skrenuo je pažnju svih ne samo na potrebu za boljom dijagnostikom, već i učenjem i obnavljanjem tehnika kardiopulmonalne reanimacije koja jedno može da dovede do oživljavanja. Takođe je skrenuo pažnju na obaveznu upotrebu automatskih defibrilatora bez koji se ne može sprovesti pravilna reanimacija. UEFA i ostale internacionalne federacije su preduzele korake vezane za edukaciju i organizaciju sa ciljem preveniranja takvih događaja, ali potrebno je da i čitavo društvo razume problem da bi se spasili ljudski životi.

Kako se dijagnostikuje sportsko srce?

Ako neko primeti promene u radu srca, preporučuje se odlazak kod lekara sportske medicine ili kardiologa. Dijagnoza se postavlja na osnovu sledećih metoda:

Anamneza i fizički pregled

Lekar mora da uzme podatke o simptomima, intenzitetu i vrsti treninga, trajanju fizičke aktivnosti, porodičnoj istoriji srčanih bolesti, uključujući hipertrofičnu kardiomiopatiju, aritmogene displazije desne komore, sindrom iznenadne srčane smrti, dugi QT sindrom, Brugadin sindrom i druge nasledne aritmogene poremećaje i eventualne prethodne srčane probleme. Roditelji ili sam sportista mogu primetiti simptome poput neuobičajenog zamaranja, preskakanja srca, vrtoglavica ili nesvestica tokom fizičke aktivnosti, što može ukazivati na potrebu za dodatnim pregledima. Preventivne mere uključuju redovne kardiološke preglede, prilagođavanje intenziteta treninga individualnim sposobnostima, pravilan unos tečnosti i elektrolita, kao i izbegavanje pretreniranosti.

Tokom fizičkog pregleda, pažnja se posvećuje frekvenciji srca u mirovanju (bradikardija je česta kod sportista), krvnom pritisku, šumovima na srcu (koji mogu ukazivati na strukturalne promene), kao i prisustvu znakova ortostatske hipotenzije. Ako postoje abnormalni nalazi, neophodna je dalja dijagnostika.

Elektrokardiogram (EKG)

EKG beleži električnu aktivnost srca i može pokazati promene tipične za sportsko srce.

Shutterstock

Ultrazvuk srca (ehokardiografija)

Omogućava da se vidi veličina srčanih komora i debljina srčanog mišića. Ovaj pregled nije uvek obavezan, ali se preporučuje kod osoba sa neobičnim simptomima, izraženim EKG promenama ili porodičnom istorijom srčanih oboljenja.

Test opterećenja

Pomaže u proceni kako srce reaguje na fizički napor. Takođe nije obavezan za sve sportiste, ali se preporučuje ako postoje simptomi poput bola u grudima, vrtoglavice ili abnormalnih EKG nalaza.

Ove metode omogućavaju razlikovanje bezopasnih adaptacija od ozbiljnih stanja poput hipertrofične kardiomiopatije ili dugih stanja koja mogu biti opasna.

Treba skrenuti pažnju i na veliki broj aplikacija i gedžeta koje ljudi nose svakodnevno sa sobom. Oni takođe mogu da pomognu u dijagnostici, počev od Health aplikacija na mobilnim telefonima, preko satova koji su povezani sa mobilnim telefonima, do specijalnih pulsmetara koji ne samo da pokazuju srčanu frekvenciju već mogu da pokažu i EKG (o čemu smo već pisali) Tako je Apple watch odobren kao dijagnostički uređaj od strane Američke uprave za hranu i lekove (FDA). Svako ko se bavi sportom bi zbog toga trebalo da bude upoznat sa mogućnostima kako može da prati svoje sportsko srce.

Sportsko srce – lečenje

Sportsko srce nije bolest i ne zahteva lečenje. Ako je sportista zdrav i nema tegobe, nema razloga za brigu.

Međutim, ako se javljaju simptomi kao što su:

• osećaj bola ili stezanja u grudima,
• vrtoglavica i gubitak svesti tokom vežbanja,
• iznenadne promene u radu srca (preskakanje, ubrzan rad),

potrebno je odmah obaviti detaljan pregled kako bi se isključila neka ozbiljna srčana bolest.

Kod osoba koje prestanu da treniraju, srce se obično postepeno vraća na normalnu veličinu u roku od nekoliko meseci, pa je i to jedan vid dijagnostikovanja sportskog srca, jer se kod bolesti srce ne vraća na normalnu veličinu.

Međutim, postoji čest strah od sportskog srca zbog nedovoljne informisanosti o njegovoj prirodi. Lekari ponekad savetuju prestanak treninga iz predostrožnosti, naročito ako nisu sigurni da li se radi o fiziološkom prilagođavanju ili potencijalno opasnom srčanom stanju. Takođe, pogrešna interpretacija EKG nalaza može dovesti do nepotrebnih ograničenja u fizičkoj aktivnosti. Zato su stručni kardiološki pregledi ključni za tačnu procenu, uz dobru saradnju sa sportistom i njegovim roditeljima, ukoliko je maloletan.

Mali podsetnik

Sportsko srce je prirodno i korisno prilagođavanje organizma na intenzivni trening. Kod većine sportista ne izaziva probleme i ne zahteva terapiju. Međutim, redovni pregledi su važni kako bi se osiguralo da nema rizika od ozbiljnijih srčanih oboljenja.

Sportsko srce je najčešće bezopasna adaptacija, ali je važno prepoznati kada je potrebno dodatno ispitivanje. Sportisti, treneri i roditelji treba da budu svesni simptoma koji mogu ukazivati na ozbiljnije stanje, poput neobjašnjivog zamaranja, vrtoglavica ili preskakanja srca. Preventivni pregledi, pravilna hidratacija i prilagođavanje intenziteta treninga individualnim sposobnostima ključni su faktori u očuvanju zdravlja.

Shutterstock

Ako se bavite sportom i primetite promene u radu srca, najbolje je da se posavetujete sa lekarom kako biste bili sigurni da je sve u redu i nastavili da trenirate bez rizika. Posebno važno je da roditelji razumeju problem i dovedu decu na regularne preglede svakih šest meseci, što je i zakonska obaveza.

Nikada ne treba zaboraviti da je srce najvažniji mišić na koji treba obratiti posebnu pažnju i prilikom treninga i prilikom pregleda, jer od njega sve zavisi.

Naslovna fotografija: Shutterstock