Razumevanje specifičnih oblika anksioznosti

Anksioznost zbog gubitka samokontrole

Jedno od važnijih mesta kada je u pitanju anksioznost jeste gubitak samokontrole. To nije iznenađujuće, jer se mnogi ljudi ponose svojom sposobnošću da zadrže kontrolu nad sobom, a posebno nad svojim osećanjima mislima i ponašanjem…, zato što u takvoj situaciji oni vladaju racionalnim uverenjima povodom problema sa kojima se susreću.

Kada osoba postane anksiozna zbog gubitka samokontrole, onda ima iracionalna uverenja prema samokontroli u oblasti kojom je preokupirana.

Na primer:

• Ne smem da se osećam anksiozno (gubitak samokontrole nad osećanjima).

• Ne smem da razmišljam o čudnim stvarima (gubitak samokontrole nad mislima).

• Ne smem da imam slike koje mi je teško da odbacim (gubitak samokontrole nad predstavama).

• Moram da se ponašam na određeni način (gubitak samokontrole nad ponašanjem).

Sve ovo što smo naveli obično predstavlja opšte iracionalno uverenje koje stvara anksioznost.

U slučajevima anksioznosti zbog gubitka samokontrole, ljudi imaju ideju da su njihove misli, osećanja i porivi za akcijom dobar vodič za stvarnost. Kada neka osoba zahteva da ne sme imati neku misao ili predstavu, onda povećava verovatnoću njihovog javljanja.

Anksioznost zbog neizvesnosti

Mnogi ljudi čine sebe anksioznim povodom neizvesnosti.

Primer: Moja deca kasne kući petnaest minuta i ne znam šta im se desilo. Predviđa se najnegativniji ishod.

Anksioznost povodom nesigurnosti (neizvesnosti) je prirodna reakcija mozga na nedostatak informacija i nemogućnost da se predvidi budućnost. Kada se suočite sa nepoznatim, vaš um često procenjuje opstanak i zamišlja najgori mogući ishod, dok istovremeno potcenjuje vašu sposobnost da se sa njim nosite.

Ova anksioznost se javlja zbog toga što mozak neizvesnost posmatra kao potencijalnu pretnju za opstanak, pa aktivira centar za strah.

Inače, mnogi ljudi imaju potrebu za apsolutnom kontrolom, pa ih svaka sumnja i nepredvidivost duboko uznemire. Otuda i sklonost da se svaki nejasni ishod automatski tumači kao katastrofa.

Ovu anksioznst prevazilazite tako što usmerite energiju na ono što možete da promenite (vaše ponašanje, reakcije i planove), a pustite ono na šta ne možete da utičete.

Budite u sadašnjem trenutku: vežbajte svesnost („sada i ovde”) kroz tehnike dubokog disanja kako biste umirili telo.

Zdravstvena anksioznost

Zdravstvena anksioznost se javlja kad osoba misli da ima ozbiljnu bolest iako ne postoje ubedljivi dokazi koji bi potkrepili njenu tvrdnju. To je specifičan oblik anksioznosti povodom neizvesnosti, gde se precenjuje verovatnoća da će se pretnja ostvariti. Pri tome osoba potcenjuje svoju sposobnost da se nosi sa pretnjom, neprestano razmišljajući o njoj, a u njenom umu se stvaraju još negativnije pretnje. Osoba uvećava negativne posledice pretnje i sklona je da je ublažava ritualima ili sujevernim ponašanjem, npr. pijući razne čajeve i prirodne napitke.

Često se traži uveravanje od drugih da je pretnja benigna, a u slučaju da se bolest ispolji, očekuje se pomoć i podrška kako bi se bolest izlečila.

Zdravstvena zabrinutost je zdrava alternativa zdravstvenoj anksioznosti.

Shutterstock.com

Socijalna anksioznost

Socijalna anksioznost je intenzivan i dugotrajan strah od posmatranja i procenjivanja od strane drugih ljudi. Ovaj strah ponekad može biti toliko intenzivan da sprečava osobu da ide na posao, u školu ili da obavlja svakodnevne aktivnosti.

Ovakve osobe karakteriše opšta nesigurnost i nedostatak samopouzdanja, stidljivost, kao i nisko vrednovanje sebe i osećaj inferiornosti.

Prisutan je intenzivan strah od negativne procene drugih i od ostavljanja lošeg utiska na druge:

• Osramotiću se / svi će mi se smejati.

• Neće me prihvatiti / odbaciće me.

• Drhtaće mi glas, blokiraću se.

Najčešće situacije u kojima se ispoljava socijalna anksioznost su:

• javni nastupi;

• komunikacija sa autoritetom;

• prisustvovanje sastancima i seminarima;

• upoznavanje novih ljudi;

• ulazak u prostoriju punu ljudi.

Za kraj

Ovi oblici anksioznosti zahtevaju psihoterapijski tretman, a jedan od njih je racionalno-emotivna bihevioralna terapija (REBT).

Veruje se da je jedan od izvora anksioznosti i nepoznavanje sebe. Zato je važno da sebe upoznamo i sa ljubavlju prema sebi, bezuslovno prihvatajući sebe, ne dozvolimo da nam podsvest kontroliše život.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com