Da li kornjača Džonatan poseduje kod dugovečnosti?

Džonatan, kornjača koja je napunila 194 godine, intrigira naučnike koji pokušavaju da dođu do što više odgovora na pitanja o dugovečnosti. Šta je to omogućilo Džonatanu da doživi skoro 200 godina? Znamo da su kornjače dugovečna vrsta, ali Džonatan je prava senzacija, jer je daleko nadmašio očekivani životni vek svoje vrste Aldabracvelys gigantea i to za skoro 100 godina.

Najstarija kopnena životinja na planeti

Džonatan živi na udaljenom ostrvu Sveta Jelena (St. Helena) u južnom delu Atlantika i prava je riznica izvora ključeva dugovečnosti. Grupe naučnika rade na proučavanju genoma ove kornjače ne bi li otkrili kod dugovečnosti, odnosno šta je to što njegov ćelijski sistem održava mladim. Koncentrisali su se na gene, ali i na hemijske oznake koje se nalaze na površini DNK molekula (metilacija) koje su odgovorne za aktivaciju gena i sintezu određenih proteina, kao i deaktivaciju tog procesa. Neki od tih proteina vezani su i za popravljanje grešaka na DNK molekulu, ukoliko do njih dođe.

Ustanovljeno je da su geni, povezani sa funkcijom mitohondrija, inače odgovornih za obezbeđivanje energije, u odličnom stanju i veruju da baš oni kriju odgovor na pitanje kako je Džonatan mogao da doživi tako duboku starost.

Treba naglasiti da je očuvana mitohondrijalna funkcija već dugo povezana sa dugovečnošću i obrnuto.

Šta je otkrila analiza DNK?

Analizom DNK molekula (uzetog sa obraza kornjače) utvrđeno je da postoji 287 specifičnih varijanti gena za koje je već ranije ustanovljeno da su povezani sa signalnim putevima starenja. Ono što je posebno zanimljivo za nas je da su oni povezani i sa starenjem kod ljudi.

Da li ima razlika između Džonatanove DNK i DNK mlađih kornjača iste vrste? Analize su pokazale da su obrasci metilacije na DNK molekulu kod Džonatana izmenjeni, što je normalno, jer do promena dolazi tokom vremena. Međutim, delovi DNK povezani sa funkcijom mitohondrija su manje izmenjeni zbog procesa starenja, čak su u vrlo dobrom stanju. Mitohondrije su organele koje proizvode energiju potrebnu za nesmetano funkcionisanje procesa u ćelijama. Očuvanost tog dela DNK je veoma verovatan indikator Džonatanove dugovečnosti.

Kada će se više znati?

Potpuni profil genoma moći će da se ustanovi tek nakon smrti dugovečne kornjače, kada će moći da se analiziraju druga tkiva i organi i utvrde specifične mutacije koje su se desile tokom vremena.

Dosadašnji podaci su definitivno dragoceni i u velikoj meri doprinose pronalaženju formule za dugovečnost.

Izvor:

https://www.livescience.com/animals/turtles-tortoises/scientists-discover-the-genetic-secrets-that-may-have-helped-jonathan-the-tortoise-live-to-194-years-old

Naslovna fotografija – Shutterstock