Najveći izazov šampiona nije na terenu – već u glavi

Samoubistvo Radiše Ilića (1977), bivšeg golmana Partizana, šokiralo je javnost, jer se radi o jednom uspešnom sportisti, a obično se misli da oni nemaju nikakvih problema. Međutim, depresija u sportu je ozbiljan problem koji često ostaje prikriven zbog stigme i specifičnih zahteva sportskog okruženja. Iako se sport generalno povezuje s boljim mentalnim zdravljem, profesionalni sportisti su izloženi značajnim psihološkim opterećenjima, što ih može učiniti podložnijima depresiji.

Prema raznim istraživanjima, učestalost depresije kod profesionalnih sportista varira od 15 do 35 odsto, u zavisnosti od sporta i metode procene. Istraživanje iz 2019. godine objavljeno u British Journal of Sports Medicine pokazalo je da su sportisti u sportovima s visokim nivoom kontakta i izloženosti povredama skloniji depresiji. Takođe, učestalost depresije raste nakon završetka profesionalne karijere zbog gubitka identiteta, strukture i društvene podrške.

Uzroci depresije kod sportista

Uzroci depresije kod sportista su višestruki i mogu uključivati:

• Pritisak za postizanje vrhunskih rezultata, jer njihova karijera zavisi od konstantnog uspeha i postizanja vrhunskih rezultata, što povećava stres i anksioznost.
• Dugotrajne povrede i nesigurnost oko povratka u takmičarsku formu mogu uzrokovati depresiju, jer to automatski znači nemogućnost ostvarivanja vrhunskih rezultata koji se od njih očekuju.
• Pretreniranost i sindrom sagorevanja (burnout), koji počivaju na prekomernom fizičkom i psihičkom naporu, mogu dovesti od emocionalne iscrpljenosti do anksioznosti i depresije.
• Završetak karijere je posebno osetljiv. Ta karijera posle karijere, čini se, najveći je problem, jer je vezana za gubitak identiteta i svrhe nakon povlačenja iz profesionalnog sporta, što može da dovede do depresije.
• Hormonalni i razni fiziološki faktori pod uticajem dugotrajnog i intenzivnog treninga mogu da dovedu do hormonske neravnoteže, posebno na nivou kortizola i serotonina.
• Upotreba supstanci, pre svega zabranjenih i doping supstanci, može da dovede do zloupotrebe lekova i alkohola, a pokušaj samolečenja depresije može dugoročno da pogoršava stanje.
• Naravno, sportisti, kao i svi obični ljudi, imaju lične i porodične probleme koji mogu da izgledaju nerešivo i da dovedu do depresije koja može da se završi na najtragičniji mogući način.

Simptomi depresije kod sportista

Simptomi depresije kod sportista često su prikriveni i mogu biti povezani sa specifičnostima sportskog načina života. Uobičajeni simptomi mogu da se podele u tri grupe:

• Psihološki simptomi koji pre svega podrazumevaju osjećaj tuge, beznadežnosti ili praznine. Zatim, gubitak motivacije i interesa za sport i druge aktivnosti, kao i smanjena sposobnost koncentracije i donošenja odluka. Sve to prati povećana anksioznost i razdražljivost.
• Fizički simptomi se odnose na poremećaje spavanja (nesanica ili preterano spavanje), hronični umor i iscrpljenost, promene u apetitu i telesnoj težini. Konačno, može da dođe do slabljenja imuniteta i povećane sklonosti povredama.
• Simptomi koji se odnose na ponašanje podrazumevaju povlačenje iz društva, zloupotrebu alkohola, droga ili lekova, razno rizično ponašanje i impulsivnost i, najvažnije – suicidalne misli ili pokušaji samoubistva.

Shutterstock

Terapija i tretman depresije kod sportista

Lečenje depresije kod sportista mora biti individualizovano i mora uključivati multidisciplinarni pristup. Smatra se da treba krenuti od manje važnih elemenata koji podrazumevaju edukaciju trenera, timova i sportskih organizacija o mentalnom zdravlju, jer ključ je u ranom prepoznavanju simptoma i pravovremenoj intervenciji. To onda zahteva promenu životnog stila, pravilnu ishranu i dovoljno sna. Ako ništa od osnovnih promena života ne dovede do boljitka, onda treba kombinovati antidepresive, pre svega selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) i psihoterapiju. I tu dolazimo do problema, jer kod nas se ljudi najteže obraćaju psihijatru i traže pomoć za mentalno oboljenje.

S obzirom da se trenutno radi projekat Svetske antidoping agencije (WADA) o upotrebi benzodiazepina (sedativa) u ronjenju na dah, može se dodati da je stigmatizacija i prihvatanje psihijatrijskih bolesti problematično i u drugim zemljama, osim možda u SAD. Možda zato odatle i dolazi najveći broj poznatih sportista koji su javno priznali da se leče od depresije.

Najznačajniji među njima su:

• Majkl Felps (Michael Phelps) – olimpijski plivač i višestruki osvajač zlatnih medalja javno je govorio o svojim depresivnim epizodama i suicidalnim mislima. Osnovao je svoju fondaciju za pomoć depresivnim sportistima, i učestvovao u filmu The Weight of Gold koga možete da pogledate u celosti ovde i shvatite koliki je problem.
• Naomi Osaka – teniska šampionka povukla se s turnira kako bi se fokusirala na mentalno zdravlje. Odlučila je da ne učestvuje na konferencijama za medije jer smatra da su pres-konferencije stresne i da negativno utiču na mentalno zdravlje sportista. Uputila je javno pismo i u intervjuu u Time magazinu apelovala da sportisti brinu za svoje mentalno zdravlje. A najvažnija je bila podrška mladim sportistima koji se suočavaju s depresijom i anksioznošću.
• Simon Bajls (Simone Biles) – gimnastičarka koja se povukla s nekoliko disciplina na Olimpijskim igrama 2021. zbog očuvanja sopstvenog mentalnog zdravlja.
• Andres Inijesta (Andres Iniesta) – španski fudbaler, priznao je da je nakon osvajanja Svetskog prvenstva 2010. godine patio od teške depresije koja je bila uzrokovana smrću bliskog prijatelja.

Jedan od najpoznatijih smrtnih slučaja vezan je za Roberta Enkea, nemačkog fudbalskog golmana i internacionalca koji je izvršio samoubistvo 2009. godine posle duge borbe s depresijom nakon ćerkine smrti, bacivši se pod voz.

Depresija u sportu je ozbiljan i često zanemaren problem koji može imati fatalne posledice ako se ne prepozna na vreme. Profesionalni sportisti su pod ogromnim pritiskom, a stigma oko mentalnog zdravlja često ih sprečava da potraže pomoć. Neophodna je bolja edukacija svih koji, između ostalog, treba da shvate da sportisti nisu supermeni i da imaju iste probleme kao i svi ostali.

Kako je rekla Simon Bajls – to se odnosi na sve nas – možete imati sve medalje i trofeje na svetu, ali to ne znači ništa ako niste srećni iznutra.

Naslovna fotografija: Shutterstock