Mladeži – sve što treba da znate o njima

Na ljudskom telu ne postoji mesto gde se mladež ne može pojaviti. Od lica do stopala, ovi mali pigmentisani tragovi na koži često prolaze neopaženo, sve dok nas ne podsete da su tu – bilo svojom promenom ili iznenadnom pojavom novog mladeža. Mladeži su tu da nas podsete da je koža živi organ koji pamti sve. Osim mladeža na koži se mogu javiti i druge benigne promene.

Mnogi ljudi rastu okruženi pričama o tome da mladeže ne treba dirati, da su oni „opasni”, da ih je najbolje „ne čačkati”. Istina je, međutim, negde između. Mladeži su u većini slučajeva potpuno bezopasne, dobroćudne promene koje nastaju usled nagomilavanja melanocita – ćelija koje proizvode melanin, pigment koji daje boju našoj koži, kosi i očima. Kod mladeža, umesto da se melanociti ravnomerno rasporede po koži, oni se grupišu na jednom mestu. Neki su prisutni već prilikom rođenja, dok se drugi pojavljuju tokom života, najčešće u detinjstvu i adolescenciji. Sunčeva svetlost, genetika, hormoni – svi oni mogu uticati na to koliko ćemo mladeža imati i kakvog će oni oblika biti.

Iako najčešće predstavljaju samo estetski detalj, mladeži mogu nositi i određeni rizik, naročito kada dođe do promene u njihovom izgledu. Zbog toga su razvijena jednostavna pravila koja mogu pomoći u prepoznavanju potencijalno sumnjivih mladeža. Takozvano ABCDE pravilo govori nam da obratimo pažnju na asimetriju, ivice, boju, prečnik i evoluciju mladeža.

Svaka iznenadna promena – bilo da se radi o boji, veličini i obliku mladeža ili o senzaciji poput svraba ili krvarenja – treba da bude signal da je vreme za pregled.

Uprkos toj mogućnosti, ne treba živeti u strahu od svakog mladeža. Većina njih neće se promeniti tokom celog života. Ipak, ono što se preporučuje jeste zdrav odnos prema sopstvenoj koži – redovni samopregledi, godišnje kontrole kod dermatologa, kao i odgovorno ponašanje na suncu. Izbegavanje sunčanja u najtoplijem delu dana, nošenje zaštitne odeće, kao i upotreba kreme sa zaštitnim faktorom, mali su koraci koji dugoročno znače mnogo.

Klasifikovanje mladeža

Mladeži se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima: izgledu, strukturi, vremenu nastanka i riziku od maligne transformacije.

Kongenitalni (urođeni) mladeži

Kongenitalni nevusi su prisutni pri rođenju ili se razvijaju u prvim nedeljama (a najkasnije do druge godine) života. Mogu varirati po veličini – od malih (manjih od 1,5 cm) do gigantskih (većih od 20 cm u odrasloj dobi). Veći kongenitalni nevusi nose povećan rizik za razvoj melanoma, naročito u detinjstvu, pa ih je potrebno pažljivije pratiti.

Stečeni mladeži

Razvijaju se tokom detinjstva i adolescencije, a retko nakon 40–45. godine. Broj stečenih nevusa varira i zavisi od genetskih faktora, izlaganja suncu i hormonskih promena. Većina je klinički bezopasna, ali promene u boji, veličini, obliku ili simetriji mogu biti znak maligne transformacije.

Displastični nevusi

Imaju kliničke i histološke osobine između benignih nevusa i melanoma. Obično su veći od običnih mladeža, neujednačene boje i nepravilnog oblika. Mogu se javiti sporadično ili u okviru naslednog sindroma, pri čemu postoji povećan rizik za razvoj melanoma. Dijagnoza se postavlja dermoskopijom, a ovi mladeži zahtevaju intenzivnije praćenje ili preventivnu hiruršku eksciziju.

Halo nevusi

Halo nevus je benigni pigmentisani mladež okružen depigmentisanim (belim) prstenom koji podseća na oreol, otuda i naziv. Ova pojava nastaje usled imunoreakcije organizma na melanocite u nevusu. Najčešće se javlja kod adolescenata i mladih osoba, često bez potrebe za lečenjem. S vremenom nevus može spontano izbledeti i potpuno nestati, a pigmentacija kože se postepeno vraća.

Plavi (blue) nevusi

Plavi nevus je benigna melanocitna promena koja se najčešće javlja kao tamnoplava do crna, jasno ograničena papula ili čvorić. Nastaje zbog prisustva melanocita duboko u dermu, što daje karakterističnu plavu boju usled efekta Tindalove (Tyndall) difuzije svetlosti. Najčešće se javlja kod mlađih osoba, ali se može pojaviti u bilo kom životnom dobu.

Lokalizovan je uglavnom na dorzumu šaka i stopala, licu, glutealnoj regiji i donjem delu leđa. Postoji više varijanti plavog nevusa, kao i atipične forme. U slučaju brzog rasta, promene u boji ili pojave ulceracije, preporučuje se ekscizija i histopatološka analiza. Iako je rizik od maligne transformacije veoma nizak, zbog kliničke sličnosti je važno razlikovati plavi nevus od melanoma.

Shutterstock.com

Spitz nevusi

Spitz nevus je retka, benigna pigmentna promena koja se najčešće javlja kod dece i adolescenata, ali može nastati i kod odraslih osoba. Klinički se obično manifestuje kao čvorić ili kupolasta lezija ružičaste, crvene, smeđe ili crne boje, prečnika do 1 cm, najčešće na licu, ekstremitetima ili trupu. Zbog sličnosti sa melanomom, dijagnoza se potvrđuje dermoskopskom i histopatološkom analizom. U tipičnim slučajevima, kod dece mlađe od 12 godina, promene se mogu pratiti dermoskopski, dok se kod starijih pacijenata ili atipičnih lezija preporučuje hirurška ekscizija sa sigurnosnim marginama.

Spitz nevusi su generalno benigni, ali zbog svojih histoloških i kliničkih sličnosti s melanomom mogu predstavljati dijagnostički izazov i, ukoliko se jave kod starijih osoba, preventivno se uklanjaju, uz patohistološko ili genetsko ispitivanje radi diferencijacije od melanoma. U kliničkoj praksi važi pravilo bolje ukloniti nego propustiti melanom, posebno kod promena sa brzim rastom, ulceracijom ili nepravilnim granicama.

Prevencija melanoma

Mladeži obično rastu i razvijaju se tokom detinjstva i adolescencije. Do 40. godine života, u većini slučajeva, mladeži prestaju da rastu, a njihov broj može da se stabilizuje. Normalno je da se tokom života pojave novi mladeži, posebno u periodima hormonskih promena, poput puberteta ili trudnoće. Međutim, novi mladeži koji se pojavljuju nakon 40. godine, ili značajne promene postojećih mladeža, mogu biti signal za dodatnu pažnju. U tim slučajevima, preporučuje se konsultacija sa dermatologom kako bi se isključile potencijalno ozbiljne bolesti poput melanoma.

Pravilna nega kože i praćenje promena na nevusima od presudnog su značaja za očuvanje zdravlja i prevenciju ozbiljnih kožnih oboljenja. Iako su mladeži benigne promene, izvesni faktori mogu uticati na njihovu izmenu i eventualnu transformaciju u maligne lezije, poput melanoma. Jedan od najvažnijih faktora u tom procesu jeste izlaganje kože štetnom UV zračenju.

Redovna fizička aktivnost i boravak napolju su veoma važni za naše zdravlje, ali je isto tako važna i zaštita kože od direktnog izlaganja suncu tokom cele godine, čime možemo usporiti starenje kože i sprečiti pojavu zloćudnih tumora, uključujući i melanom. Kada govorimo o UV zaštiti, na prvom mestu je izbegavanje izlaganja sunčevim zracima u najtoplijem delu dana, nošenje majica dužih rukava, šešira sa širokim obodom i naočara za sunce.

Posebnu pažnju treba obratiti na decu, jer opekotine zadobijene u detinjstvu mogu povećati broj mladeža i rizik za razvoj melanoma u odraslom dobu.

Osim navedenog, preporučuje se nanošenje preprata za svakodnevnu negu sa zaštitnim faktorom SPF 30, da bi se usporilo starenje kože, a za duže izlaganje suncu, poput boravka na plaži ili planinarenja, preporučuje se SPF 50+, radi zaštite od nastanka opekotina i raka kože.

ABCDE pravilo samopregleda kože

Samopregled mladeža je jednostavna, ali vrlo važna navika koju svako može usvojiti. Preporučuje se da se jednom mesečno pregleda koža celog tela, uključujući i manje vidljiva mesta poput temena glave, leđa, stopala, ispod pazuha i između prstiju. Korisno je koristiti ogledalo ili zatražiti pomoć člana porodice za delove tela koje ne možemo sami lako videti. Prilikom pregleda treba obratiti pažnju na promene u veličini, boji, obliku, rubovima ili teksturi mladeža, kao i na pojavu svraba, krvarenja ili stvaranja ranica.

ABCDE pravilo predstavlja jednostavnu i korisnu metodu samopregleda kože za rano otkrivanje potencijalno opasnih promena. Akronim ABCDE označava pet ključnih karakteristika koje mogu ukazivati na sumnjive promene na koži: A kao asimetrija – gde jedna polovina mladeža nije ista kao druga; B kao ivice (engl. border) – nepravilne, nazubljene ili zamućene ivice mogu biti znak upozorenja; C kao boja (engl. color) – prisustvo više nijansi smeđe, crne, crvene ili plave u jednoj promeni može ukazivati na malignitet; D kao dijametar – kod promena većih dimenzija potrebno je obratiti pažnju; i E kao evolucija – svaka promena u veličini, obliku, boji ili osećaju (svrab, bol, krvarenje) tokom vremena razlog je za posetu dermatologu.

EFG pravilo samopregleda kože

EFG pravilo predstavlja dodatni alat za prepoznavanje potencijalno opasnih kožnih promena, naročito onih koje ne ispunjavaju klasične kriterijume iz ABCDE pravila, a ipak mogu ukazivati na agresivnije oblike melanoma, kao što je nodularni melanom. Akronim EFG označava: E za elevaciju – promene koje su uzdignute iznad nivoa kože; F za čvrstoću (engl. firm) – promene koje su čvrste ili otporne na pritisak, za razliku od mekih dobroćudnih promena; i G za rastuću prirodu (growing) – promene koje brzo rastu u visinu ili širinu tokom nekoliko nedelja ili meseci.

Za razliku od ABCDE pravila koje se više odnosi na „klasične” melanome, EFG pravilo pomaže u uočavanju onih opasnih lezija koje mogu izgledati manje tipično, ali se brzo razvijaju i imaju veću tendenciju ka invazivnosti. U oba slučaja, važno je redovno posmatrati kožu i potražiti stručnu procenu pri svakoj sumnjivoj promeni.

Shutterstock.com

Značaj dermatološkog pregleda

I pored redovnog samopregleda, neophodno je obavljati i dermatološke preglede, posebno kod osoba sa velikim brojem mladeža, svetlim tipom kože, ličnom ili porodičnom pozitivnom anamenzom na tumore kože.

Dermatolog koristi dermoskop – specijalni instrument koji omogućava detaljan pregled strukture mladeža i rano otkrivanje potencijalno opasnih promena. U nekim slučajevima preporučuje se digitalna dermoskopija, kojom se fotografije mladeža čuvaju i porede tokom narednih kontrola.

U slučaju da je dermatolog indikovao uklanjanje mladeža, ili pacijent želi iz estetskih ili funkcionalnih razloga da ukloni mladež, jedina pouzdana metoda je hirurška ekscizija. Intervenciju obavlja dermatolog ili hirurg, u lokalnoj anesteziji, plasiraju se šavovi, a ekcidirani (uklonjeni) uzorak se obavezno upućuje na histopatološku analizu.

Nikako ne uklanjati mladeže elektrohirurškim, radiotalsnim, laserskim ili drugim metodama, zato što se tada u značajnoj ili potpunoj meri onemogućava adekvatan patohistološki pregled uklonjenog tkiva.

Mali podsetnik

• Mladeži su česte i uglavnom bezazlene promene na koži, ali zaslužuju pažnju i redovno praćenje.

• Pravilna zaštita od sunca, mesečni samopregledi i godišnji dermatološki pregledi ključ su očuvanja zdravlja kože.

• Važno je obratiti pažnju na svaku promenu u boji, veličini, obliku ili teksturi mladeža.

• Redovne posete dermatologu omogućavaju ranu dijagnozu i blagovremeno lečenje potencijalno rizičnih promena.

• Uz malo pažnje i odgovornosti, moguće je prevenirati ozbiljnije kožne bolesti i sačuvati zdravlje kože na duže staze. Rana reakcija često znači razliku između jednostavnog zahvata i komplikovanog lečenja.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com