Mentalno opterećenje kod žena: Kako da prestanete da pamtite i organizujete baš sve?

Mentalno opterećenje (mental load) nije samo pitanje obaveza, već i stalnog pamćenja, planiranja i praćenja svega što tek dolazi.

Problem je u nevidljivom upravljanju svakodnevicom, jer jedna osoba često neprimetno drži konce celog domaćinstva, bez obzira na to koliko posla zaista ima.

Zato je pravo pitanje kako da se taj teret rasporedi, odnosno kako da se rasteretite, a odgovor počinje od nekoliko jednostavnih koraka.

Zašto svakodnevica traži stalno mentalno planiranje?

Mentalno opterećenje nije isto što i kućni poslovi. Pranje sudova ili odlazak u prodavnicu su zadaci koji se mogu videti i odraditi. Mentalno opterećenje je ono što im prethodi: primetiti da je ostalo malo kafe, setiti se da ističe registracija, znati da je sutra unukin rođendan, a da poklon još nije kupljen. Praćenje onoga što tek treba uraditi često je naporniji deo od samog izvršavanja.

Zamislite uobičajeno jutro. Dok pijete kafu, u glavi već ređate: treba odmrznuti meso za ručak, pozvati doktora zbog termina, podsetiti muža da plati račun za struju, kupiti nešto za komšinicu koja je izašla iz bolnice. Nijedna od tih stvari nije teška, ali sve zajedno tiho troše pažnju i energiju.

Zato mnoge žene u zrelom dobu imaju utisak da su stalno na dužnosti, čak i kad sede. Takav osećaj se ne rešava jačom voljom ili boljim spiskom, nego promenom načina na koji se obaveze raspoređuju. Prvi korak je da priznate sebi da to što pamtite sve nije osobina ličnosti, već navika koja se ustalila tokom vremena.

Kako raspodeliti odgovornost umesto pojedinačnih zadataka?

Najčešća greška u podeli kućnih obaveza je to što se zadaci dele tek kad ih neko pomene. Vi kažete „treba kupiti hleb”, partner ode, i na prvi pogled je stvar rešena. Ali ko je primetio da hleba nema? Ko je podsetio? Ta nevidljiva uloga ostaje kod vas, a drugi samo izvršava ono što mu se kaže.

Pametnije je preneti celu odgovornost za jednu oblast, a ne pojedinačne zadatke. Ako neko preuzme kupovinu, onda on prati šta fali, pravi spisak i odlučuje kada će otići. Isto važi za račune i obroke: unapred se dogovori ko ih prati od početka do kraja, bez vašeg podsećanja usput. Tako se teret premešta, a ne samo deli na sitnije komade.

Nekoliko stvari koje pomažu da dogovor zaista zaživi:

• Dogovorite se mirno; izbegavajte trenutak kada ste umorni ili iznervirani.
• Prepustite i način izvođenja: ako neko drugi radi, neće to raditi baš kao vi, i to je u redu.
• Ne ispravljajte posao posle, osim ako je zaista bitno.
• Preispitajte dogovor posle mesec dana i prilagodite ga.

Prvih nekoliko nedelja može delovati da je lakše da sve uradite sami. To je privremeni utisak, jer se rasterećenje vidi tek kada prestanete da proveravate i podsećate.

Koje rutine mogu da teku bez podsećanja?

Dobra rutina ima jednu osobinu: ne traži od vas da je stalno držite u glavi. Za neke obaveze to je moguće uvesti jednostavno; najbolji primer su kućne biljke i bašta. Među svakodnevnim obavezama, briga o biljkama može poslužiti kao primer rutine koju nije potrebno stalno pamtiti, pod uslovom da je pametno postavljena.

Mnoge žene zalivanje doživljavaju kao zadatak kog se moraju setiti svaki dan, naročito leti. Pored toga, često se desi da jedan zaboravljen dan znači uvelo cveće. Tu mogu pomoći sistemi za ravnomerno zalivanje kap po kap, koji vodu dovode do korena u malim, stalnim količinama. Umesto da svako jutro razmišljate o tome da li su paradajz i muškatle zaliveni, sistem postavite jednom, pa se zadatak pretvara u povremenu proveru.

To ne znači da više nikada ne gledate biljke. Povremeno treba proveriti da li je nešto zapušeno, da li je pritisak vode dovoljan i da li biljke dobijaju ono što im treba. Ali razlika je velika: sa svakodnevnog pamćenja prelazite na kratku nedeljnu kontrolu, a to je suština rasterećenja.

Isti princip možete primeniti i na druge obaveze. Redovne račune možete vezati za automatsko plaćanje, a kupovinu osnovnih namirnica za fiksni dan u nedelji. Lekove je lakše pratiti uz dozator sa podelom po danima. Ono što se dešava po rasporedu ne mora da se dešava po vašem sećanju.

Shutterstock.com

Kako da ne budete jedina koja o svemu vodi računa?

Možda će vam zvučati neočekivano, ali potpuno odustajanje od pregledanja obaveza nije cilj. Nekome ipak treba da bude jasno šta se dešava u domu. Cilj je da taj pregled ne živi samo u vašoj glavi, već na mestu do kog svi mogu da dođu.

Praktičan način je zajednički spisak ili tabla na vidnom mestu, papirna na frižideru ili zajednička beleška na telefonu. Svi članovi domaćinstva mogu da dopisuju, markiraju urađeno i vide šta je još preostalo od obaveza. Tako zajednički pregled obaveza smanjuje potrebu da jedna osoba sve drži u glavi, jer informacija postoji i bez vas.

Dobro je uvesti i kratak nedeljni dogovor, desetak minuta, recimo u nedelju uveče. Prođete kroz ono što stiže: termine, goste, račune, neobične obaveze. Nije to sastanak, već običan razgovor uz kafu, ali zahvaljujući njemu nećete usred sedmice shvatiti da ste jedini koji zna za sutrašnji termin kod zubara.

Tu je i još jedna stvar o kojoj vredi razmisliti. Neke obaveze će ostati kod vas jer ih zaista volite ili vam prijaju, i to je sasvim u redu. Cilj nije da se oslobodite svega, već da sami birate šta ʼnositeʼ, umesto da sve nosite po automatizmu. Kada nešto radite jer želite, to je zadovoljstvo; kada radite jer niko drugi neće primetiti, to je teret.

Za kraj, setite se kako izgleda baštica koja se sama zaliva: ne zahteva vašu pažnju svakog dana, a ipak cveta. Isto može da važi i za ostatak vaše svakodnevice, kada se obveze podele, rutine postave i pamćenje prestane da bude vaš posao broj jedan.

Saznajte šta je mental load kod žena, zašto nastaje i kako da podelite obaveze, smanjite svakodnevno opterećenje i prestanete da pamtite sve.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com