Glutation – tihi zaštitnik naših ćelija

U svetu dodataka ishrani stalno se pojavljuju novi trendovi i navodno čudesne supstance. Međutim, glutation nije jedna od njih, jer on nije trend, već temelj. Prisutan u svakoj ćeliji našeg tela, gde je jedan od najvažnijih prirodnih antioksidanasa i čuvar našeg zdravlja. Ipak, njegov značaj često se previdi, a ne bi trebalo.

Šta je glutation?

Glutation je mali tripeptid, sastavljen od tri amino-kiseline: glutamat, cistein i glicin. Telo ga sintetiše, ali ga možemo unositi i spolja – kroz hranu ili suplemente. Kao što je već rečeno, njegova najvažnija uloga je antioksidativna zaštita – on je čuvar naših ćelija, pošto neutrališe slobodne radikale koji nastaju u svakodnevnim procesima (npr. disanje, varenje, vežbanje), ali i pod uticajem toksina, zagađenja, UV zračenja, pušenja i stresa.

Kako glutation deluje?

Detoksikacija jetre
Jetra koristi glutation da bi neutralisala i izbacila toksine. Bez dovoljno glutationa, njena detoksikaciona sposobnost slabi.

Ovde mi je važno da pokažem primer detoksikacije u sličaju paracetamola (acetaminofen) i glutationa. U malim dozama, paracetamol se bezbedno metaboliše. Većina se konjuguje sa sulfatima i glukuronatima. Manji deo (5–10 odsto) se metaboliše preko CYP2E1 u reaktivni metabolit NAPQI (N-acetyl-p-benzoquinone imine) – koji je izuzetno toksičan za jetru. Glutation se veže za NAPQI i detoksikuje ga u neškodljivi produkt koji se eliminiše urinom.

Pošto se kod nas dosta koristi paracetamol, važno je da se ne uzima preko 4 g/dan, jer se tada zalihe glutationa iscrpljuju, a NAPQI se nakuplja u hepatocitima, vezuje se za ćelijske proteine i izaziva nekrozu jetre, što može biti fatalno bez brzog lečenja. Zato se u terapiji trovanja koristi N-acetilcistein (NAC), koji obnavlja rezerve cisteina i ubrzava sintezu glutationa.

Jačanje imuniteta
Glutation stimuliše aktivnost limfocita i održava imunološki balans. Kod hroničnih bolesti ili infekcija (poput HIV-a, hepatitisa, pa i kovida-19), njegovi nivoi rapidno opadaju.

Usporavanje starenja
Nivo glutationa prirodno opada sa godinama. Mnogi istraživači smatraju da je upravo taj pad jedan od ključnih faktora starenja, kako na nivou ćelije tako i celokupnog organizma.

Zdravlje kože
Neki suplementi glutationa reklamiraju se kao prirodni izbeljivači kože, jer inhibiraju sintezu melanina. Iako ovo nije primarna funkcija glutationa, postoji efekat posvetljivanja kože kod nekih osoba.

Gde se nalazi u prirodi?

Iako se glutation nalazi u određenoj meri u hrani, najviše ga dobijamo kada unesemo prekursore, odnosno materije koje pomažu našem telu da ga samo proizvede:

• Brokoli, kelj, prokelj, beli luk – bogati su sumpornim jedinjenjima i podstiču endogenu sintezu glutationa

Hrana	Glutation (mg na 100 g)	Napomena
Brokoli (svež)	28–34 mg	Brzo se gubi termičkom obradom
Kelj (svež)	20–25 mg	Blanširanje bolje od kuvanja
Prokelj	19–22 mg	Sadrži i glukozinolate (sumporne spojeve)
Beli luk (svež)	~2–3 mg	Sadrži alicin, sumporno jedinjenje koje podstiče sintezu glutationa

• Vitamini C i E – recikliraju glutation u njegov aktivni oblik
• Selen – esencijalni mineral potreban za funkcionisanje glutation peroksidaze
• Proteini bogati cisteinom iz koga nastaje glutation – jaja, jogurt, surutka

Shutterstock.com

Proteini bogati cisteinom (prekursori)

Glutation se u telu sintetiše od glutamata, cisteina i glicina. Od te tri amino-kiseline, cistein je faktor koji ga najviše limitira i zato je ishrana bogata cisteinom ključna za sintezu.

Hrana	Cistein (mg na 100 g)	Napomena
Jaje (celo)	~250 mg	Bogato i drugim esencijalnim amino-kiselinama
Surutka	180–220 mg (varira)	Laktalbumin iz surutke je najbolji izvor bioaktivnog cisteina
Jogurt	~30–50 mg	Manje od jaja, ali stabilan izvor
Piletina	~280 mg	Koristan za sintezu glutationa
Sočivo	~200 mg (na 100 g suvog zrna)	Izvor za vegane

Kako se uzima glutation kao suplement?

Glutation se može uzimati oralno, intravenozno ili kao liposomalni suplement koji omogućava bolju apsorpciju.

• Oralni oblici imaju ograničenu bioraspoloživost, jer se u digestivnom traktu razgrađuju.
• Liposomalni glutation ima znatno bolju apsorpciju i stabilnost. Postoji nekoliko preparata i na našem tržištu.
• Intravenozni glutation se koristi u medicinskim tretmanima, posebno kod neuroloških bolesti, hepatitisa ili estetske terapije (npr. kod osoba koje žele ujednačavanje tena).

Ovo poslednje korišćenje glutationa postalo je izuzetno popularano kao skin-whitening tretman, posebno u obliku intravenoznih injekcija, koje se primenjuju u kozmetičkim klinikama na Tajlandu, Filipinima, u Vijetnamu, Koreji itd. To je dovelo do određenih zdravstvenih problema, pa je i Svetska zdravstvena organizacija (2020) morala da reaguje i da izda saopštenje: „Nema dokaza da je intravenozni glutation bezbedan i efikasan za posvetljivanje kože. Njegova upotreba u kozmetici je rizična i neregulisana.”

Doziranje glutationa

1. Liposomalni glutation (oralno)

Liposomalni oblici koriste nanočestice masti (liposome) da zaštite glutation od degradacije u digestivnom traktu i da poboljšaju apsorpciju kroz crvene ćelijske membrane (npr. enterocite i hepatocite).

Preporučene doze (klinički dokazane):

• 250–500 mg dnevno za opštu upotrebu;
• do 1.000 mg dnevno kod većih potreba (detoksikacija, stres, starije osobe);
• povećanje GSH u plazmi dokazano nakon četiri nedelje (Richie JP et al., 2015).

Liposomalni glutation je efikasniji od običnog oralnog glutationa, ali i dalje zavisi od funkcije creva i jetre. Uzimati ujutru na prazan stomak ili barem 30 minuta pre obroka, zbog bolje apsorpcije. Može se kombinovati sa vitaminom C (koji reciklira oksidovani glutation) i selenom (koji podržava glutation peroksidazu).

Shutterstock.com

2. Intravenozni glutation

Inatravenozni glutation zaobilazi digestivni trakt i ulazi direktno u krvotok, dostižući vršne koncentracije već za 10–30 minuta. Koristi se u medicinskim uslovima i estetskoj medicini.

Uobičajene doze:

• 600–1.200 mg IV, 2–3 puta nedeljno;
• u neurološkim bolestima (npr. Parkinsonova): 1.400–3.000 mg nedeljno;
• u estetskim tretmanima (npr. skin whitening): 1.200–2.400 mg nedeljno.

Karakteriše ga brza i direktna distribucija u ćelije, ali uz višu cenu i potrebu za medicinskim nadzorom.

Oblik glutationa	Apsorpcija/Bioraspoloživost	Doza za vidljive efekte
Obični oralni GSH*	Niska (<10%)	1.000–3.000 mg dnevno
Liposomalni GSH	Viša (~40–60%)	250–1.000 mg dnevno
Intravenozni GSH	~100% (direktno u krv)	600–1.200 mg IV, 2–3x/ned

*GSH = Redukovani glutation

Jasno je da oralna forma mora biti višestruko veća da bi postigao sličan efekat. Takođe, trajanje efekta intravenskog glutationa je kraće, i mora se primenjivati redovno da bi bio efikasan. Intravenski glutation se koristi isključivo pod nadzorom lekara, posebno kod bolesti jetre, Parkinsonove bolesti, ili kao deo detoksikacionih protokola.

U proizvodnji glutationa najviše su otišle Koreja i Japan, gde je glutation deo rutinske beauty medicine – često se kombinuje s vitaminom C i kolagenom u vidu: koktela za inekcije, kozmetike (serumi sa glutationom) i oralnih suplemenata za kožu i jetru. Ono što je karakteristično za japanske i korejske kompanije su suplementi i lekovi s patentiranim oblicima glutationa (npr. Setria®) koji imaju visoku stabilnost i čistoću, a koji mogu da se kupe i kod nas.

Najčešće pitanje koje dobijam vezano je za delovanje glutationa, tačnije kako da znamo da on ima bilo kakav efekat u našem organizmu ako ga uzimamo.

Za to postoje neke objektivne metode. Na primer GSH/GSSG analiza (nivo glutationa u krvi ili eritrocitima) koja može da se uradi u specijalizovanim laboratorijama. Očekuje se porast redukovanog glutationa (GSH) nakon 2–4 nedelje suplementacije. Zatim, postoje markeri oksidativnog stresa: npr. MDA (malondialdehid), 8-OhdG (8-hidroksi-2′-deoksiguanozin), protein-karbonili. Smanjenje ovih markera govori u prilog efikasnosti. Enizimi jetre (ALT, AST, GGT), ako su bili povišeni, mogu se normalizovati. Naravno, uvek postoje i biomarkeri imuniteta, kao što su broj NK ćelija, IL-6, CRP kod upalnih stanja.

Oni koji vole da osluškuju svoje telo, mogu da obrate pažnju na neke praktične subjektivne pokazatelje u vidu manje iscrpljenosti posle vežbanja ili rada, manje čestih infekcija, poboljšanje tena i tonusa kože, bržeg oporavka od bolesti ili intervencija i mentalne bistrine i boljeg fokusa. Važno je da znate da ako ništa ne osećate, to ne znači da glutation ne deluje, već da telo možda već ima zadovoljavajuće rezerve ili da se efekti dešavaju tiho, na ćelijskom nivou.

Da li glutation ima nekih neželjenih efekata?

Kod zdravih osoba koje uzimaju preporučene doze – nema ozbiljnih nuspojava. Međutim, neke osobe mogu iskusiti:

• gastrointestinalne tegobe (mučninu, gasove);
• alergijske reakcije (vrlo retko);
• kod osoba sa astmom, visoke doze mogu izazvati bronhospazam.

Takođe, dugotrajno uzimanje bez medicinskog nadzora nije preporučljivo, posebno ako se koriste intravenozni preparati. Kod osoba na hemoterapiji, uzimanje jakih antioksidanasa može interferirati s efektom leka, pa se mora proceniti rizik i korist.

Kome se preporučuje dodatni unos glutationa?

• Osobama koje su pod hroničnim stresom
• Sportistima i rekreativcima pod intenzivnim fizičkim naporom
• Pušačima i osobama izloženim zagađenju
• Osobama sa bolestima jetre, Parkinsonovom bolešću, neurodegenerativnim poremećajima
• Starijima (nakon 50. godine nivoi rapidno opadaju)

Glutation nije još jedan prolazan trend u industriji suplemenata. On je naučno potvrđen čuvar ćelijske ravnoteže i zdravlja. Ali, važno je razumeti da suplementi ne mogu zameniti zdrav način života.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com