Fermentisani crveni pirinač moguća adekvatna alternativa statinima

Pripremila Senka Milinković, dipl. farm.

Za početak, nekoliko reči o statinima. Statini su lekovi koji se koriste kod dokazanih povišenih vrednosti holesterola u krvi, i to posebno LDL frakcije.

Danas se kao preporučena koncentracija holesterola uzima ona manja od 5,2 mmol/l (odnosi se na ukupni holesterol). Među više grupa medikamenata koji se koriste u slučaju povišenih vrednosti holesterola i s tim povezanih bolesti, svakako prvo mesto zauzimaju statini, a dokazano je da se dugogodišnjom upotrebom ovih lekova smanjuje broj obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti. S obzirom na veliki broj neželjenih reakcija, mnogi pacijenti se izuzetno plaše upotrebe statina i, samim tim, često se odlučuju za preparate na biljnoj bazi, koji daju izuzetne rezultate.

Kratka, ali zanimljiva priča o istoriji pirinča

Pirinač, poznat u našem narodu i kao riža, ima bogatu istoriju koja seže hiljadama godina unazad. Ova žitarica potiče iz Azije, gde je prvi put kultivisana pre više od 8 000 godina. Od 4. veka pre Hrista, kada je Aleksandar Veliki doneo pirinač u Evropu, trebalo je da prođe još punih 12. vekova da bi počeo da se uzgaja na Starom kontinentu.

Pirinač se uzgaja u različitim klimatskim uslovima, od tropskih područja do planinskih regiona. Tradicionalni način uzgoja piriniča podrazumeva plavljenje polja vodom, što pomaže u suzbijanju korova i štetočina.

Tokom vekova, trgovina i migracija su doprineli da se pirinač proširi po celom svetu, čineći ga osnovnom namirnicom za veliki deo ljudske populacije.

Pirinač – hranljive materije

Kao što smo već rekli, pirinač je osnovna namirnica u mnogim kuhinjama širom sveta, a sadrži kombinaciju ugljenih hidrata, proteina, minimalno masti, ali i određene vitamine i minerale.

Od minerala, najviše sadrži fosfor i kalijum, ali i gvožđe, magnezijum, kalcijum, bakar i cink.

Pirinač je bogat i vitaminima, pre svega je reč o vitaminima B-kompleksa, koji su važni za metabolizam i zdravlje nervnog sistema. Integralni pirinač ima više vlakana i minerala u poređenju sa belim, jer je kod njega zadržana ljuska zrna.

S obzirom da pirinač ima izuzetno kvalitetne nutrijente, osim u prehrani, hiljadama godina unazad koristi se i u zdravstvene svrhe, kako za prevenciju, tako i za lečenje, pri čemu prednjači kod nas slabo poznat – crveni pirinač.

Crveni pirinač – postupak fermentacije

Od davnina poznat na Dalekom istoku, crveni pirinač se u Kini, osim kao prehrambena namirnica, vekovima koristi i kao suplement za zdravlje kardiovaskularnog sisitema.

Crveni pirinač je zapravo kvalitetan beli pirinač, koji se dobija fermentacijom uz pomoć gljivice Monascus purpureus iz koje se dobija ekstrakt monakolin, bogat raznim oblicima aktivnih supstanci.

U crvenom pirinču dominira monakolin K, za koji možemo reći da je prirodni statin – lek za snižavanje nivoa holesterola u krvi.

Shutterstock.com

Kakvu tajnu krije fermentisani crveni pirinač?

Tajna je u lovastatinu – monakolinu K. Kako su oni povezani? Kao što smo već rekli, u crvenom pirinču dominira monakolin K koji je poznat i pod nazivom lovastatin. I upravo monakolin K (lovastatin) iz crvenog pirinča smanjuje ukupan holesterol („loš” ili LDL holesterol i trigliceride) u krvi.

Pored monakolina K, za ovo izuzetno delovanje zaslužni su i ostali sastojci iz pirinča, a to su vitamini B-grupe, biljni steroli, ostale vrste monakolina, nezasićene masne kiseline i probavni enzimi.

Koncentracija lovastatina u suplementima nalazi se u mnogo manjim dozama (od 3 do 5 mg) u odnosu na lek (doze od 10, 20 i 40 mg).

Zbog toga što sadrži lovastatin, crveni pirinač ima sličan terapijski rezultat kao statini. Zbog toga je potrebno obratiti pažnju na neželjena delovanja i interakcije sa drugim lekovima.

Preparati na bazi fermentisanog crvenog pirinča – upotreba i doziranje

Odraslim osobama se preporučuje 1200 mg praha crvene riže dnevno.

Danas se na tržištu nalaze preparati na bazi crvenog pirinča u kapsulama i tabletama.

Upotreba suplemenata zavisi od jačine aktvine supstance u samoj kapsuli, pa tako doziranje može biti i do dve kapsule u toku dana, dok se pojedini preparati koriste samo jednom dnevno, što je svakako komfornija primena.

Dokazano je da crveni pirinač smanjuje nivo ukupnog holesterola i to već nakon osam nedelja uzimanja suplemenata.

Suplementi se uzimaju tri meseca u kontinuitetu, nakon čega je potrebno napraviti pauzu od 15 dana.

Takođe, u tom periodu važno je uraditi kontrolnu analizu holesterola koja će utvrditi da li je sa suplementacijom potrebno (ili ipak nije) nastaviti.

Fermentisani crveni pirinač – interakcije

Ne postoji ni lek ni suplement koji ne stupa u interakciju sa hranom ili nekim drugim lekovima, tako i preparati na bazi pirinča stupaju u određene interakcije.

Koji su to lekovi, suplementi, ali i namirnice, koje je potrebno izbegavati ukoliko koristite preparate na bazi crvenog pirinča?

Na spisku su:

• Lekovi koji oštećuju jetru

• Antiinflamatorni lekovi

• Statini

• Lekovi za snižavanje povišenog krvnog pritiska

• Alkoholna pića

• Sok od grejpa

• Cink

• Preparati na bazi testeraste palme

Upotreba preparata na bazi crvenog pirinča ne preporučuju se osobama mlađim od 20 godina, trudnicama, dojiljama, ali i pacijentima koji imaju oslabljenu funkciju jetre, jer mogu izazvati neželjena delovanja slična statinima (hepatotoksičnost i miopatija).

Neželjena delovanja fermentisanog crvenog pirinča

Fermentisani crveni pirinač ima slična neželjena delovanja kao i statini, a najčešća su:

• Bolovi u mišićima

Monakolin K može izazvati bolove, slabost ili nelagodu mišića.

• Rabdomioliza

Ovo je ozbiljan poremećaj u kojem može doći do oštećenja mišićnog tkiva, što može uzrokovati oslobađanje toksina u krvotok i oštetiti bubrege.

• Moguća su oštećenja jetre, tako da je tokom primene neophodno redovno kontrolisati enzime jetre.

• Umor i slabost

Može se javiti blaga iscrpljenost, ali i izražen pad energije.

• Problemi sa varenjem (nadutost, gasovi, mučnina, dijareja ili zatvor)

• Poremećaji spavanja (nesanica)

• Osip i kožne reakcije (izuzetno se retko javljaju)

• Povećan rizik od dijabetesa

I statini i fermentisani crveni pirinač mogu povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Mali podsetnik

U savremenom svetu, gde su srčane bolesti među najčešćim zdravstvenim izazovima, važno je prepoznati moć prirodnih rešenja.

Crveni pirinač, bilo kao nutritivno bogata integralna namirnica, ili kao fermentisani dodatak sa monakolinom K, predstavlja poveznicu između tradicije i moderne nauke.

Redovna upotreba preparata na bazi crvenog pirinča, uz zdrav način života i adekvatan monitoring, može biti vredan doprinos prevenciji, ali i podrška kardiovaskularnom sistemu na prirodan i bezbedan način.

Prevencija srčanih bolesti leži u navikama, a ne u lekovima.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com