Da li spavanje u odvojenim sobama spasava i brak i san?
Neobičan termin – sleep divorce, u stvari spavanje u odvojenim sobama, u poslednje vreme je sve ćešće predmet pažnje i stručnih i laičkih rasprava. Sigurno znamo neki par, ukoliko otvoreno pričaju o tome, koji spava u odvojenim sobama. Cilj ovog teksta jeste da pokaže da o izborima treba pričati otvoreno i iskreno. Uostalom, nije sramota nešto što se radi iz preke potrebe, kao što je spavanje, a ne iz puke sebičnosti. Uopšte, nespavanje u istoj sobi ne mora da znači da sa vezom nešto nije u redu. Naravno, u nekim slučajevima partnerima su potrebni pomoć, savetovanje i strategije da bi to prevazišli i da bi shvatili da spavanje u odvojenim sobama (sleep divorce) ne znači razvod (divorce) u pravom smislu te reči, već pokušaj da održe svoju vezu kvalitetnom i živom.
Dvoje autora, Dženifer Adams (Jennifer Adams) i Nil Stenli (Neil Stanley) su na tu temu napisali knjigu, sagledavajući problem iz raznih uglova.
Dženifer se bavi korporativnim komunikacijama i promenama u korporativnom svetu, dok je dr Nil istraživač u oblasti neuronauke i bavi se istraživanjem spavanja (sleep expert). Dženifer je svoju prvu knjigu napisala podstaknuta svojom sopstvenom situacijom. Već posle 20 dana zajedničkog života sa Nilom odlučila je da je za njih najbolje da spavaju odvojeno. Poteškoća je ležala u Nilovom nesnosnom hrkanju i njenoj nemogućnosti da zaspi.
Oni i posle 20 godina žive u vrlo srećnoj zajednici!
Da li moguće spavati odvojeno i održati vezu?
Tokom vremena, Dženifer je, u želji da pomogne ljudima da prevaziđu slične situacije i to ne doživljavaju kao problem, uradila mnogo intervjua sa raznim parovima. Nil je, s druge strane, dodao još saznanja i istraživanja iz oblasti sna i tako je 2024. godine objavljena i druga knjiga, A Sleep Divorce: How to Sleep Apart, Not Fall Apart.
Posle jedne panel-diskusije na temu odvojenog spavanja, Dženifer je počela više da se interesuje i priča sa drugim ljudima o pomenutoj tematici. Želja joj je bila da sazna kako ljudi o tome razmišljaju, kakva im je percepcija.
Vrlo često ljudi nisu bili rapoloženi da pričaju o odvojenom spavanju, najviše zbog straha od osude okruženja. Dženifer Adamas je često bila iznenađena zatvorenošću i nelagodnošću parova, jer je za nju ta odluka predstavljala praktično rešenje.
Pisanjem knjige, pomoću ispovesti parova, htela je da postigne da se ljudi posle čitanja knjige oslobode i o spavanju u odvojenim sobama pričaju slobodno i otvoreno, da se ne plaše da govore i razgovaraju o svojim poteškoćama. Na taj način ljudi uglavnom počinju da se bolje osećaju kao deo grupe koja prolazi kroz slične situacije, a i uvek se sazna za neki novi pogled ili blagotvorne efekte spavanja u odvojenim sobama.
Shutterstock.com
Zašto sleep divorce?
U većini slučajeva do razdvajanja dolazi jer jedan od partnera, ili oboje, žele da imaju kvalitetan san, neprekidan nečijim drugačijim ritmom. Ko nije probdeo noć, ne zna kako izgleda dan posle; ljudi su tada obično razdražljivi i jednostavno nisu ni za šta, „nisu svoji”. Iz tog razloga, dobro spavanje stavljaju ispred celonoćnog ležanja pored partnera u krevetu.
Naravno, ovo se ne dešava svakom paru, ali je iznenađujuće da su autori utvrdili da to nije ni tako retka pojava, naročito ako jedan od partnera hrče, često ustaje noću, nemirno spava. To sigurno drugog partnera uznemirava i on/ona ne može da se naspava. S obzirom da se problem dešava dok ovaj drugi normalno spava, često se kasnije, nakon buđenja, dešava da onaj koji je spavao ima problem da shvati i prihvati problem osobe koja nije najbolje spavala!
Tu počinje problem, ali je važno istaći da je moguće rešiti ga na radost oba partnera. Spas je u zajedničkim trenucima u krevetu pre odlaska na spavanje i ujutro, nakon buđenja. Praktično, par nije zajedno samo za vreme sna, kada nisu ni svesni prisustva partnera.
I naravno, prostor za spavanje ne treba tretirati kao privatne prostorije!
Kada ne bi bilo tako organizovano ili kada partneri ne bi shvatili da je to pravo rešenje za obostranu dobrobit, posle nekog vremena veza bi se sve više i više gasila, a partneri se udaljavali.
Shutterstock.com
Hrkanje kao najveći problem
Hrkanje je ipak najveći problem – onaj koji hrče i ne zna, odnosno nije svestan da uznemirava partnera, da on/ona ne može da zaspi i, uopšte, da mirno spava. Nakon buđenja, ispavana osoba se čudi što sledećeg dana partner nije veseo ujutru.
Jedan partner nikako nije mogao da prihvati da njegovo hrkanje smeta partnerki. Kada ga je jedne noći snimila, predložio joj je da stavi čepove u uši, što nije pomoglo i tako je to postao nerešiv problem koji je za ženu predstavljao mučenje noću sa nespavanjem i lelujanje u toku dana posle loše prospavane noći, što se odrazilo na sve sfere njihovog života i veze. A u principu, radilo se o nečemu što je vrlo lako rešivo!
Da stvar bude gora po žene, studija iz Kvinslenda, Australija, ustanovila je da muškarci u proseku utonu u san oko 13 minuta brže od žena, što je stvarno problem za žene!
Lista razloga za spavanje u odvojenim sobama raste
Neko voli da spava u toploj sobi, neko pored otvorenog prozora. Neko preferira ćebe, a neko jorgan… Svako ponese neke svoje navike od kuće. Toliko je normalno da ne budemo u svemu kompatibilni.
Neki parovi nemaju luksuz, odnosno dve odvojene spavaće sobe. U tim slučajevima, a radi boljeg sna, ima onih koji organizuju spavanje u dnevnoj sobi.
Drugačiji cirkadijalni ritam
Svi mi imamo drugačiji cirkadijalni ritam i neko je ranoranilac i najbolje funkcioniše ujutru, dok su drugi sove, što znači da najbolje funkcionišu popodne i kada sve utihne uveče. Takvi parovi stvarno spavaju u različito vreme i zašto bi se onda međusobno uznemiravali. Kod ovih slučajeva to nije uvredljivo ili neprihvatljivo za drugu stranu, jer su svesni toga i dogovor je lakši.
Kada su parovi počeli da spavaju zajedno?
Različite navike u spavaćoj sobi nisu razlog za narušavanje bračne harmonije.
Kada pogledamo unazad i zapitamo se kada su uopšte parovi počeli da spavaju zajedno, iznenađuju podaci da je to bilo relativno skoro. U ranijoj istoriji ljudi su uglavnom spavali u grupama zbog sigurnosti/bezbednosti.
Spavanje partnera u istom krevetu postalo je moda krajem XIX veka sa postepenim pomeranjem stanovništva u gradove i kuće. Bilo je to pitanje statusa, privilegije, luksuza. Na taj način mesto za spavanje je postalo privatnije i intimnije.
Razlike postoje i među kulturama.
U pojedinim delovima Azije, ukućani spavaju negde u kući, ali to ne mora uvek da bude isto mesto. U Japanu, 70 odsto parova spava odvojeno posle rođenja deteta; verovatno je glavni razlog to što otac mora da bude odmoran za rad, a majka je ta koja se budi noću i može u toku dana da se odmori zajedno sa detetom. Slično je u arapskom svetu. Običaj kod ortodoksnih Jevreja nalaže da supružnici spavaju u odvojenim krevetima. Poznato nam je da su kraljica Elizabeta i princ Filip spavali odvojeno radi komoditeta, ali to nije uticalo na njihovu vezu.
Dobar san je preduslov za sve
Odvojeno spavanje parova ne bi trebalo da bude tabu tema.
Nema razloga da se ljudi zbog toga natežu, budu nezadovoljni. Obično je inicijatorima odvojenog spavanja u stvari bitno samo da imaju dobar san, da se ispavaju i normalno funkcionišu.
Ko dobro, dovoljno i kvalitetno spava, izgleda mlađe.
Ljudi koji kontinuirano ne spavaju dovoljno, brže stare, nemaju dovoljno energije, izostaje regeneracija organizma, slabo funkcionišu…
Ukoliko se osoba ne ispava, postaje letargična, sklonija je gojenju, lošije izgleda, brže stari, dobija povišen krvni pritisak…
To je normalno, isto kao što je normalno da ne volimo istu hranu, ne vežbamo zajedno ili u isto vreme.
Pa nisu partneri osuđeni da rade sve isto, niti da budu non-stop zajedno. Svako ima pravo na neko svoje vreme. Kada bolje razmislimo, bez takvog pristupa nema evolucije.
Naslovna fotografija – Shutterstock.com