Anemija – kako je prepoznati i lečiti prirodnim putem

Anemija je jedno od najčešćih stanja koje može da se dogodi svakom od nas, u bilo kom životnom dobu. Često je prvi znak da organizmu nešto nedostaje, ali važno je znati da anemija nije samo bolest sama po sebi, već i simptom koji ukazuje da telu nedostaje kiseonik, tačnije, da je kapacitet krvi za njegov prenos smanjen.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da čak 40 odsto dece mlađe od pet godina i oko 30 odsto odraslih žena širom sveta ima anemiju. U Srbiji, kao i u većem delu Evrope, anemija je posebno prisutna među mladim ženama, trudnicama, osobama na restriktivnim dijetama, starijima, ali i osobama s hroničnim bolestima.

Mnogi ljudi i ne znaju da je imaju, jer simptomi mogu biti podmukli i lako se pripisuju stresu ili umoru. Zato mislimo da ovaj tekst treba da bude vodič ili mala škola prepoznavanja i lečenja anemije, namenjen svima koji žele da shvate kako da pravilno reaguju i pomognu sebi.

Kako prepoznati anemiju

Kako ćete znati da je vreme da proverite krvnu sliku?

Postoji mnogo simptoma koje anemična osoba može da uoči, a koji su rezultat smanjenog unosa ili iskorišćenja gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline, ili pak gubitka krvi.

Najčešći simptomi kod anemičnih osoba koje je važno prepoznati:

1. Umor i opšta slabost
2. Kratak dah pri naporu
3. Ubrzan rad srca (tahikardija)
4. Bledilo kože i sluzokože
5. Vrtoglavica, osećaj da ćete pasti
6. Glavobolje
7. Otežana koncentracija
8. Lomljivi nokti, proređivanje kose
9. Otečeni jezik, ranice u ustima

Shutterstock.com

Anemična osoba često primećuje da ne može više da podnese napore kao ranije, na primer, penjanje uz stepenice izaziva kratak dah, a svakodnevne obaveze postaju zamorne.

Kad god prepoznate ove simptome, vreme je da proverite krvnu sliku.

Šta gledati u krvnoj slici?

Krvna slika je prvi korak ka postavljanju dijagnoze.

Tačnije, treba da utvrdite da li imate:

1. Niske eritrocite ili crvena krvna zrnca
2. Nizak hemoglobin
3. Pravu informaciju o uzroku anemije daje jedan jednostavan parametar: MCV (srednji volumen eritrocita)

Kako čitati MCV i povezati ga s tipom anemije:

• Mikrocitna anemija (MCV nizak) – nedostatak gvožđa (sideropenijska anemija)
• Normocitna anemija (MCV normalan) – hronične bolesti, gubitak krvi
• Makrocitna anemija (MCV visok) – nedostatak vitamina B12 i/ili folne kiseline (megaloblastna anemija)

Dakle, ako na nalazu vidite nisku vrednost MCV, vrlo je verovatno da je u pitanju nedostatak gvožđa, što je i najčešći oblik, čak u oko 60 odsto slučajeva.

Ako je MCV visok – tada treba obratiti pažnju na unos vitamina B12 i folne kiseline.

Shodno tome najčešći uzroci anemije su:

1. Nedostatak gvožđa
2. Osobe koje jedu malo mesa i zelenog povrća
3. Devojke i žene sa obilnim menstruacijama
4. Trudnice (povećane potrebe za gvožđem)
5. Osobe s bolestima želuca i creva (loša apsorpcija gvožđa)
6. Nedostatak vitamina B12 i folne kiseline
7. Vegani i osobe koje ne konzumiraju proizvode životinjskog porekla
8. Starije osobe sa smanjenom apsorpcijom
9. Osobe s hroničnim gastritisom
10. Anemija kod hroničnih bolesti
11. Reumatoidni artritis
12. Hronična bolest bubrega
13. Infekcije
14. Maligniteti
15. Gubitak krvi
16. Akutna ili hronična krvarenja (digestivni trakt, ginekološka krvarenja)
17. Hemolitičke anemije
18. Ređe u opštoj populaciji, ali značajne – dolazi do pojačane razgradnje (hemolize) eritrocita

Kako prirodnim putem pomoći lečenju anemije?

U velikom broju slučajeva, pravilna ishrana i prirodni načini mogu značajno doprineti oporavku od anemije, uz terapiju koju dobijete od lekara.

Ishrana bogata gvožđem

Shutterstock.com

Hrana bogata gvožđem

Namirnice bogate hem gvožđem su crveno meso (junetina, govedina), džigerica, riba, žumance itd. Hem gvožđe se najlakše apsorbuje, jer je to oblik gvožđa koji se nalazi u proizvodima životinjskog porekla i direktno se vezuje za proteine, pa ga organizam lakše prepoznaje i preuzima. Naziv hem potiče od hemoglobina, jer se hem gvožđe nalazi u molekulu hemoglobina u formi Fe2+ (fero gvožđe), koji je redukovan i lakše se apsorbuje u tankom crevu.

Oni koji su više okrenuti namirnicama biljnog porekla mogu da dobiju gvožđe iz spanaća, blitve, kelja, mahunarki (pasulj, leblebije, sočivo), susama, bundeve, suvog grožđa, suvih kajsija itd. Ovakvo gvožđe naziva se ne-hem gvožđe, jer nije vezano za hemoproteine. Ne-hem gvožđe, koje se nalazi u biljnim izvorima, najčešće je u formi Fe3+ (feri gvožđe), koje mora da se redukuje u Fe2+ da bi se moglo apsorbovati. Zato je važno uz obrok bogat ne-hem gvožđem dodati i vitamin C (npr. narandža, kivi, paprika), jer on pomaže tu konverziju i poboljšava iskorišćenje gvožđa iz biljnih izvora.

Izbegavajte crni čaj i kafu uz obrok, zbog smanjene apsorpcije gvožđa, kao i mleko i mlečne proizvode uz suplementaciju gvožđa.

Hrana bogata folnom kiselinom

Folna kiselina se vezuje za zeleno lisnato povrće (spanać, rukola, blitva), brokoli, citrusno voće, mahunarke itd.

Hrana bogata vitaminom B12

Vitamin B12 je prisutan u sledećim namirnicama: jaja, mleko i mlečni proizvodi, riba, meso itd.

Probiotici

Novija istraživanja pokazuju da zdrav crevni mikrobiom može poboljšati apsorpciju gvožđa. Jogurt s probioticima, kefir ili fermentisani napici mogu pomoći. Probiotici doprinose zdravlju crevne flore, što je važno, jer se gvožđe apsorbuje upravo u tankom crevu. Kada je mikrobiom u ravnoteži, sluzokoža creva je zdravija i efikasnije upija nutrijente, uključujući i gvožđe. Neke probiotske bakterije mogu smanjiti upalu creva i tako dodatno poboljšati apsorpciju mikronutrijenata.

Kada je potrebna medicinska terapija?

U nekim slučajevima, samo pravilna ishrana nije dovoljna, tada je potrebno uključiti i medicinsku terapiju:

1. Suplementi i lekovi sa gvožđem

Suplementi i lekovi nisu isto. Suplementi se uglavnom prodaju bez recepta, namenjeni su za prevenciju i blaže oblike anemije, dok su lekovi sa gvožđem registrovani kao terapijska sredstva i prepisuju se u slučajevima izraženije anemije. Lekar na osnovu nalaza (hemoglobin, MCV, feritin, zasićenost transferina) odlučuje šta je potrebno.

Ključna stvar kod svih preparata je koliko sadrže takozvanog elementarnog gvožđa. To je stvarna količina gvožđa koju organizam može da iskoristi (za razliku od ukupne težine tablete ili sirupa). Na primer, tableta od 300 mg gvožđe sulfata sadrži oko 60 mg elementarnog gvožđa. Preporučena dnevna doza za lečenje sideropenične anemije kod odraslih je obično 100–200 mg elementarnog gvožđa dnevno, podeljeno u jednoj ili dve doze. Elementarno gvožđe je gotovo uvek u obliku Fe² (fero gvožđa).

Terapija obično traje najmanje tri meseca, a nekad i duže, jer je važno ne samo da se normalizuje hemoglobin već i da se popune rezerve gvožđa (što se prati preko vrednosti feritina). Uvek gledajte koliko preparat sadrži elementarnog gvožđa, jer se prema toj vrednosti određuje doziranje i efikasnost terapije. Tablete za koje je preporuka da ih uzimate na prazan stomak, obavezno uz vitamin C. One mogu izazvati gastrointestinalne tegobe (mučnina, zatvor). Zbog toga su izmišljeni lipozomalni preparati gde je gvožđe upakovano u masnu kuglicu, pa se lakše apsorbuje i ne izaziva stomačne tegobe.

Međutim, iako se tablete i sirupi najčešće koriste kao prvi izbor, u određenim slučajevima može se pribegavati intravenskom (IV) gvožđu. To se preporučuje kada pacijent ne toleriše oralne preparate (zbog izraženih stomačnih tegoba), kada postoji ozbiljan deficit koji zahteva brzo nadoknađivanje, ili kada se gvožđe ne apsorbuje efikasno (npr. kod bolesti creva, nakon operacija želuca ili tankog creva). Intravensko gvožđe omogućava brži i pouzdaniji efekat, ali se primenjuje isključivo pod lekarskim nadzorom i u kontrolisanim uslovima zbog mogućnosti alergijskih reakcija.

• Suplementi i lekovi s vitaminom B12

Injekcije vitamina B12, kod osoba koje imaju pernicioznu anemiju ili malapsorpciju. Postavlja se pitanje da li je opravdano uzimati vitamin B12 povremeno, bez prethodne provere nivoa u krvi. U principu, kod zdravih osoba koje se uravnoteženo hrane i nemaju faktore rizika za deficit (npr. vegetarijanska ishrana, starost, gastritis, uzimanje određenih lekova), povremeno uzimanje vitamina B12 nije štetno, ali ne postoji ni dokaz da donosi korist. Preporuka je da se suplementacija B12 sprovodi ciljano, kada postoji potvrđena potreba ili povećan rizik, jer se prekomerni unos ne skladišti efikasno i ne deluje kao ʼosveženjeʼ. Vitamin B12 može se uzimati i oralno (na usta), ali kod osoba koje imaju problem sa apsorpcijom (na primer, usled nedostatka unutrašnjeg faktora u želucu) neophodne su injekcije. Injekciona forma zaobilazi digestivni trakt i omogućava da vitamin direktno uđe u krvotok, što garantuje njegovu efikasnost.

• Suplementi i lekovi s folnom kiselinom

Folna kiselina se preporučuje svim ženama koje planiraju trudnoću i tokom prvog trimestra, u dozi od najmanje 400 mcg dnevno, kako bi se sprečili defekti neuralne cevi kod fetusa. Kod anemije izazvane nedostatkom folne kiseline, preporučene doze su često 1 mg dnevno, tokom najmanje četiri nedelje, ili duže, u zavisnosti od uzroka i praćenja nivoa u krvi. Važno je znati da se folna kiselina ne preporučuje za rutinsku upotrebu bez prethodne laboratorijske provere, osim u jasno definisanim situacijama kao što su planiranje trudnoće, trudnoća, ili dijagnostikovana anemija izazvana njenim deficitom. Dugotrajna upotreba bez kontrole može maskirati nedostatak vitamina B12 i odložiti dijagnozu ozbiljnih neuroloških poremećaja.

• Terapija eritropoetinom

Eritropoetin se koristi kod anemija povezanih s hroničnim bolestima (npr. bubrežna insuficijencija), kod anemija povezanih s hroničnim inflamatornim bolestima (npr. reumatoidni artritis), HIV infekcijom, nakon hemioterapije kod maligniteta, kao i kod pacijenata na dijalizi. Njegova primena je posebno značajna kada je smanjena prirodna produkcija eritropoetina u bubrezima ili je pojačano razaranje eritrocita.

• Transfuzija

Transfuzija je rezervisana za teže slučajeve s jako niskim hemoglobinom. Uglavnom se razmatra kada hemoglobin padne ispod 70 g/l (7 g/dl), posebno (prema preporukama Američkog udruženja za hematologiju iz 2016) ako je praćen simptomima poput ubrzanog pulsa, otežanog disanja, vrtoglavice ili slabosti. Kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima prag za transfuziju može biti viši (npr. 80 g/l), zbog veće osetljivosti na smanjen dotok kiseonika. Transfuzija se može uzeti u obzir i kada postoji ubrzan gubitak krvi ili potreba za hitnim podizanjem nivoa eritrocita, nezavisno od hemoglobina.

Umesto zaključka

• Anemija je stanje koje ne treba zanemarivati, čak i ako se osećate samo malo umorno.
• Ključ za razlikovanje tipova anemije je parametar MCV.
• Najčešći uzrok anemije je nedostatak gvožđa, ali ne treba zaboraviti ni na vitamine B12 i folnu kiselinu.
• Prirodno lečenje kroz pravilnu ishranu, uz savete lekara, može u velikom broju slučajeva pomoći da se stanje popravi.
• Anemična osoba treba svakodnevno da vodi računa o unosu gvožđa, vitamina B12 i folne kiseline.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com