Some picture

Ta divna mrva hedonizma – kafa za poneti

Zbog mera zaštite priklonili smo se običajima koji najmanje remete naš svakodnevni ritam, kao što je ispijanje kafe „to go” na otvorenom

Usvojili smo e-rutine, ispili e-šampanjac, ali zadržali smo naviku da u društvu, naravno, na otvorenom i uz distancu od dva metra, ispijamo kafu za poneti. Međutim, i ova mrva hedonizma topi se pod naletom mraza. Zato, na žalost, već danas se možda pitamo ima li smisla da pijemo kafu sami sa sobom. Ipak, nesumnjivo, portabl kafa može biti mini-grejač, pod naletima oštrog vetra.

Veliki svetski lanci kafea i napitaka od kafe već se pripremaju za veliki start nakon pandemije, planiraju nove lokacije i usluge. Lokalni kafei još se bore da prežive „sušnu” pandemijsku godinu, servirajući, između ostalog, i kafe za poneti.

U ovom napitku uživaćemo sasvim sigurno i u godinama koje dolaze, ali nas pomalo onespokojava pogled na niz „prinudno penzionisanih” šolja i eventualni koncept kafea bez stolova i stolica, jer odlazak na kafu u našem podneblju nikada nije bio samo trenutak za crni napitak, već i za druženje.

Veliki svetski lanci kafea i napitaka od kafe već se pripremaju za pojačani start nakon pandemije, planiraju nove lokacije i usluge

Šolja bez poklopca

U mnoštvu saveta za duži život u uslovima korone, priklonili smo se onima koji najmanje remete naš svakodnevni ritam, između ostalog i ispijanju kafe za poneti na otvorenom, bezbednom prostoru. Prednost je bila i jednokratna ambalaža koju dodiruje samo osoblje kafića, a i to je moglo da se minimizira ako se izostavi poklopac (na šolju). Ne može se reći da nismo pomalo uživali u ovom novom iskustvu.

Ljubav prema kafi i ritualima koji su u vezi s njom, nasledili smo od predaka, a kad je već reč o prošlosti – njoj nisu mogli da odole ni genijalni umovi. Kompozitor Johan Sebastijan Bah, na primer, posvetio je kafi kantatu. Velikan svetske književnosti Onore de Balzak pio je 17 do 25 šolja kafe dnevno, a na mešavinu tri vrste zrna u istoj srazmeri – burbon, martinik i moka – trošio je znatan deo budžeta.

U doba korone, kafa na brzinu na otvorenom prostoru je bezbedno rešenje, ne i omiljeno

Pre jednog milenijuma u Arabiji se već pila neka vrsta kafe. U 16. veku dospela je u Evropu, gde je postala napitak podjednako cenjen kao vino ili čaj, uz koji se sklapaju poslovi, debatuje, ogovara. Danas se u svetu popije više od dve milijarde šolja kafe, a milijardama se meri i godišnji promet. Dve najpoznatije vrste kafe su arabika i robusta.

Poput Balzaka, i mi uglavnom pijemo mešavine različitih zrna kafe. Čak iako možda još ne prepoznajemo dovoljno sve sorte i geografsko poreklo kafe, mada na tome ozbiljno rade brojne specijalizovane prodavnice kafa sa svih strana sveta, to nas ne sprečava da u njoj uživamo. Uskoro, nadamo se, u društvu.

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *