Gospodin ritam 2 – ritam života za najviše dobro
Ritam je duboko ukorenjen u naše telo kao „životna sila pulsiranja”. Kada je taj puls spor, u niskoj frekvenciji (puls, a ne ton), skoro da se poklapa sa frekvencijom našeg fizičkog tela
Ritam je puls zvučne energije koji stimuliše primarne osećaje. Počevši od ritma našeg srca, pa sve do ritma Univerzuma u kome se nalazimo, prvo što smo čuli bio je ritam majčinog srca i njenog krvotoka dok smo se formirali u stomaku. Zamislite kakva je to „zvučna bomba” za sićušni embrion, „zvučni imprint (otisak)” pojačan vodenom sredinom koja ga okružuje! I zato je ritam duboko ukorenjen u naše telo kao „životna sila pulsiranja”.
Počevši od ritma našeg srca, pa sve do ritma Univerzuma u kome se nalazimo, prvo što smo čuli bio je ritam majčinog srca i njenog krvotoka dok smo se formirali u stomaku
Kada je taj puls spor, u niskoj frekvenciji (puls, a ne ton), skoro da se poklapa sa frekvencijom našeg fizičkog tela. Zato je ritam odličan za tretiranje bilo kog fizičkog simptoma. Zahvaljujući auditivno-motoričkom putu u mozgu, ritam može promeniti lučenje adrenalina i kortizola. U osnovi, ritam ima potencijal da uđe u „koren” našeg fizičkog tela.
Bubanj se često koristi kao terapeutski instrument, a u odsustvu bubnja tu su uvek naše ruke koje mogu „tapkati” po butinama, ili drugom delu tela, kao po bubnju. Onkološka istraživanja čuvenog dr Barija Bitmena u vezi sa ritmom terapije grupnog bubnjanja pokazala su da se tokom sesije povećava lučenje ćelija – ubica kancera (CK). On je izjavio da grupno bubnjanje šteluje našu biologiju, orkestrira naš imunitet i omogućava da isceljenje započne.
Ritam, takođe, uzrokuje emotivno blagostanje kroz tehniku koja se zove „iščekivanje”. Kreira se forma emotivne stimulacije kroz osećaj „da zadrhtimo” (frisson, na francuskom) kada čujemo neku melodiju koja u nama često dovede do toga da se i koža naježi.
U terapeutskom smislu, tokom zvučne terapije, frisson nas može energizovati ili relaksirati u zavisnosti da li sviramo od sporijeg ka bržem ili od bržeg ka sporijem ritmu. Setite se melodije iz filma Ajkula u trenutku kada se ajkula približava žrtvi.
Kompozitor pojačava volumen ritma, kao i broj instrumenata, da bi ukazao na nadolazeću opasnost, podigao energiju i instalirao strah u publici. Isto tako, možemo osetiti kako u određenim melodijama podizanje volumena i ritma u nama kreira osećaj sreće, ljubavi i sl.
Bubanj se često koristi kao terapeutski instrument, a u odsustvu bubnja tu su uvek naše ruke koje mogu „tapkati” po butinama, ili drugom delu tela, kao po bubnju
Lub-dub
Ovo je ritam srca i jedan od prvih zvukova kojima smo bili izloženi još u majčinom stomaku. Zato je to dobar ritam za otvaranje našeg sistema i veoma smirujući ritam. Od dva udarca, naglasak je na drugom – 1-2.
Marš
Ovo, praktično, nije ritam, već više puls kroz 1-2; 1-2; 1-2; 1-2 –ravnomerno raspoređen ritam bez naglasaka. Možete udarati sporo ili brže u zavisnosti od efekta koji želite da kreirate – sporiji ritmovi više su za relaksaciju, melanholični, a brži ritmovi više su za aktivaciju (kao i pri koračanju).
Ljudi će opisivati ovaj ritam kao: strukturiran, uporan, energičan, direktan i muški. Zbog toga možemo koristiti ovaj ritam kada nam je potrebno da se obuzdamo, vodimo računa o tajmingu i granicama.
Kada slušamo ritam marša u ritmu od 3 udarca/s možemo postići entrainment (usklađivanje) moždanih talasa i ući u ASC (drugo stanje svesti) već za pet minuta.
Valcer
Ovo je 1-2-3; 1-2-3; 1-2-3 ritam sa naglaskom na prvom ritmu i zbog toga on ima „zamah kao ljuljanje”. Ljudi će ga opisati kao: fleksibilan, ženski, flow – teče, slobodan. To je razlog zbog kojeg možemo da koristimo ovaj ritam kada osećamo da su nam potrebni sloboda, fleksibilnost i mekoća.
Uravnotežen/balans/neutralni
Uravnotežen/neutralan ritam balansa sličan je ritmu Indijanaca 1-2-3-4; 1-2-3-4; 1-2-3-4. Iako je to ritam 4/4, akcenat na prvom ritmu – udarcu, daje mu zamah. Zbog toga ovaj ritam vidimo kao onaj koji istovremeno ima i srukturu i flow.
On se koristi kao most koji spaja polarizovane ritmove valcera i marša, zapravo polarizovane strukture u našem životu.
Koristite svaki od ritmova kao „ritam vitamin” za svaku životnu situaciju u kojoj vam treba više ovih osećaja
Takođe se može koristiti i kao struktura za prelazak iz stanja otpora prema jednoj krajnosti; obično neutralni ritam omogućava da se desi oslobađanje i eventualno otpuštanje tog otpora.
PREDLOG ZA „RITAM TERAPIJU” KOD KUĆE
Idealno bi bilo da imate bubanj, u suprotnom udarajte po butinama, kukovima, ili drugom delu tela, kao po bubnju.
1. Osetite četiri osnovna ritma u telu:
• Ritam srca (lub-dub), koji se udara kao i ritam srca koji osećamo, tako da je prvi udarac slabiji, a drugi jači.
• Marš (ritam muškog principa) – ritam dva udarca od kojih je svaki isti kao u marširanju.
• Valcer (ritam ženskog principa) – ritam tri udarca od kojih je prvi jači, a druga dva slabija; triplet udaraca kao u valceru.
• Indijanski (ritam balansa) – četiri udarca od kojih je prvi jači, a tri slabija.
2. Ponovite sekvence sva četiri ritma, pokrenite svoje telo, zaigrajte, pogotovo ako radite sa bubnjem, i osetite kako se pokret i ritam poklapaju.
U terapeutskom smislu, tokom zvučne terapije, „frisson” nas može energizovati ili relaksirati u zavisnosti da li sviramo od sporijeg ka bržem ili od bržeg ka sporijem ritmu
3. Nakon nekoliko minuta zapišite ključne reči za svaki ritam, onako kako ga osećate. Na primer: lub-dub = ljubav, mir, smirenje; marš = jak, struktura, akcija; valcer = nežnost, kreativnost, protočnost; ritam balansa = stabilan, igra, spremnost…
4. Koristite svaki od ritmova kao „ritam vitamin” za svaku životnu situaciju u kojoj vam treba više ovih osećaja. Samo pet minuta vežbe može dovesti do energetske promene zahvaljujući zakonu usklađivanja (entrainment, eng.).
Kreirajte Ritam Života za svoje najviše dobro!
Grlim vas glasom,
Ana