Fenomen Ferante – žena koja govori ono što se ne govori
Pet godina od okončanja tetralogije „Napuljske priče”, čitaoci su sa ogromnim nestrpljenjem dočekali objavljivanje novog romana „Lažni život odraslih”
Počinje novi čin fenomena Ferante! U novembru 2019. izašla je njena knjiga La Vita Bugiarda Degli Adulti. Naslov bi se mogao prevesti kao Lažni život odraslih, a objavljivanje na engleskom jeziku očekuje se u junu ove godine. Ogromno je nestrpljenje obožavalaca, s obzirom da je prošlo pet godina od okončanja tetralogije Napuljske priče.
Surova iskrenost kada govori o duboko skrivanim i tabuisanim temama u životima žena – magični je sastojak svih romana Elene Ferante
Akademski krugovi nisu bili oduševljeni načinom na koji je Elena Ferante prikazala „donji stomak Napulja”
Izdavač Evropa objavio je na Tviteru prvi pasus nove knjige, čija prva rečenica glasi: „Dve godine pre nego što je napustio kuću, moj otac rekao je mojoj majci da sam mnogo ružna”. Ovaj reprezentativni uzorak otkriva magični sastojak svih romana Elene Ferante – surovu iskrenost kada govori o duboko skrivanim i tabuisanim temama u životima žena. Ili, kao što je definisala prevodilac En Goldstein: „Ona govori ono što se ne govori”.
En Goldstein, koja je pre Ferante prevodila Pazolinija i Barikoa, govori o ključnom pojmu svih knjiga Elene Ferante, o „topljenju margina”, gde se zapravo radi o „potrazi za identitetom, o potrebi da nas drugi ne progutaju”. Ti drugi su roditelji, sredina, muž i deca, posao, istorija, siromaštvo, ambicija, pa čak i prijatelji i ljubavnici. Upravo u toj potrebi prepoznaju se milioni čitateljki u svetu, bez obzira na njihovu kulturu, tradiciju, klasu ili obrazovanje.
Neću da budem javna ličnost
Koliko otvoreno Elena Ferante piše o svojim genijalnim junakinjama Eleni i Lili, toliko sebe drži potpuno izvan domašaja javnosti. Elena Ferante je pseudonim, a osoba koja se iza njega krije nije htela da izađe u javnost ni nakon što je postigla svetsku slavu. „Odsustvo je još oštrije prisustvo”, glasi jedan stih italijanskog pesnika Atilija Bertolučija, oca slavnog reditelja.
Sve se preokrenulo kad je nekoliko profesora književnosti na Univerzitetu Njujork uvrstilo njene knjige u svoje redovne programe
„Neću da budem javna ličnost”, napisala je Ferante u jednom intervjuu. Ipak, mase obožavalaca dolaze u Napulj da razgledaju mesta opisana u njenim knjigama, a vodiči organizuju Ferante ture. Međutim, nisu svi oduševljeni načinom na koji je Elena Ferante prikazala „donji stomak Napulja”. Mnogi su je napadali, naročito akademski krugovi. Nipodaštavali su njene romane kao laku, žensku literaturu niskog intelektualnog nivoa.
Knjiga eseja kao znak priznanja
Stvar se preokrenula kad je nekoliko profesora uporedne i italijanske književnosti na Univerzitetu Njujork uvrstilo njene knjige u svoje redovne programe. O njenom delu održavaju se predavanja i okrugli stolovi, a američki PEN organizovao je tematski skup. Uz to, Ferante je jedini živi italijanski pisac kome je u SAD objavljena knjiga sabranih eseja, književne vrste koja ima ekstremno usku čitalačku publiku!
Ferante groznica zapravo se proširila po celom svetu baš iz Amerike. Tri knjige koje je Elena Ferante napisala pre Napuljskih priča prodate su u SAD u ukupnom tiražu od 40 000 primeraka. Onda je Moja genijalna prijateljica tokom prve godine prodata u 500 000 primeraka, a nakon što su izašla sva četiri napuljska romana (Moja genijalna prijateljica objavljen je 2011; godinu dana kasnije Priča o novom prezimenu; 2013. treći deo Priča o onome koji beži i koji ostaje i 2014. Priča o izgubljenoj devojčici), Tajm je proglasio 2016. godine Elenu Ferante jednom od 100 najuticajnijih osoba u svetu.
Tajm je proglasio 2016. godine Elenu Ferante jednom od 100 najuticajnijih osoba u svetu
Bunt protiv anomalije vremena
U Americi joj se zamera samo jedna stvar – njena anonimnost. Ne pojavljuje se na skupovima, ne putuje na potpisivanja knjiga, ne dolazi u kultne emisije. A insistiranje na anonimnosti protivno je pravilima sveta u kome je poznatost najveća vrednost. Insistiranjem na anonimnosti, Elena Ferante prkosi anomaliji našeg narcisoidnog vremena, baš kao što njene junakinje prkose likovima uplakanih lepotica, od kojih vrvi vaskolika književnost.
U istom, iskrenom i prkosnom tonu, napisana je i nova knjiga, čija je radnja smeštena opet u Napulj, ali je bliža u vremenu, počinje devedesetih.