Sofija Kopola: Ne volim da se oblačim kao svi drugi

U 51. promoviše novu Šanelovu kolekciju i plaši je što treš kultura postaje prihvatljiva u svetu u kome odrastaju njene ćerke

Fotografije 51-godišnje Sofije Kopole u Šanelovoj novoj kolekciji odišu uzdržanom elegancijom sa stranica majskog britanskog Voga. Sofija je snimila i trejler za tu kolekciju. Još 80-ih, kao tinejdžerka, bila je pripravnica u pariskom Šanelovom studiju kod Karla Lagerfelda i od tada traju njene čvrste veze sa modom.

Klasične stvari

I privatno, Sofija važi za zvezdu sa osobenim stilom. Osnovu njene garderobe čini džins, teget džemperi, baletanke i patike, a njena večernja izdanja su jedinstvena. „Oduvek volim jednostavne klasične stvari i nikad nisam volela da se oblačim kao svi drugi”, kaže prva Amerikanka, a druga žena ikada nominovana za Oskara za režiju. Pritom je ta nominacija došla u njenoj 32. godini, što je čini i najmlađom ženom sa tom počašću. A kako je za fim Izgubljeni u prevodu sama napisala scenario i režirala film, Oskara je dobila za scenario, dok je za režiju nagrađena u Kanu.

Svim filmovima svog opusa Sofija Kopola pristupa kao umetničkim tvorevinama i odbija da ih komercijalizuje, a kad je pitaju kako se s tim slaže njeno interesovanje za modu, Sofija odgovara: „Smatraju te izveštačenom i blesavom ako se interesuješ za modu, ali ja mislim da možeš biti produhovljena, a interesovati se i za frivolne stvari”. Upravo na toj ideji Sofija je gradila lik Marije Antoanete u svom istoimenom filmu iz 2006. koji je u Kanu pozdravljen ovacijama. Da njeni filmovi bolje komuniciraju sa evropskom publikom, govori i venecijanski Zlatni lav za film Negde.

Za fim Izgubljeni u prevodu sama je napisala scenario i režirala film, Oskara je dobila za scenario, dok je za režiju nagrađena u Kanu

Svet u kome ćerke odrastaju

Film The Bling Ring uradila je na osnovu istinitog događaja, koji je bio posledica opsednutosti tinejdžera selebritima i društvenim mrežama. „To me plaši, jer izgleda da ta treš kultura postaje prihvatljiva kao mejnstrim kultura. Ne znam da li bi me ta tema toliko interesovala da nemam ćerke i da ne znam da one odrastaju u tom svetu”, kaže majka 11-godišnje Kozime i 15-godišnje Romi.

Tek godinu dana nakon rođenja druge devojčice, Sofija se zvanično udala za njihovog oca francuskog muzičara Tomasa Marsa, frontmena benda Feniks. Porodica je na početku živela u Parizu, ali su se pre nekoliko godina preselili u Njujork.

Do danas nisu utihnuli glasovi koji dovode u pitanje rad Sofije Kopole, jer ima slavnog oca

Pre Tomasa, Sofija Kopola bila je udata za američkog režisera Spajka Džounsa (Spike Jonze), koji je bio nominovan za Oskara za režiju iste godine kada i ona, što je do sada jedinstven slučaj. Ipak, taj brak, koji Sofija naziva svojom mladalačkom vezom, ubrzo je završen, da bi ona otpočela intenzivnu i vrlo ozbiljnu vezu sa Kventinom Tarantinom, sa kojim se razišla, ali su do danas ostali dobri prijatelji.

Život sa filmskim legendama za Sofi Kopolu je prirodno stanje, nešto u čemu je odrasla i formirana. Kako je izgledala kao beba svi mogu da vide u sceni krštenja iz kultnog filma Kum, koji je režirao njen otac Frensis Ford Kopola. Pojavljuje se i u Kumu 2, snimljenom naredne godine, dok je u Kumu 3 upala u ulogu ćerke Majkla Korleonea kad je Vinona Rajder odustala u poslednjem trenutku.

Filmsko plemstvo italijanskog porekla

Sofijina majka je Elenor Kopola, režiserka i scenaristkinja, poznata po filmovima Ljubav je ljubav je ljubav i Apokalipsa danas, koju je njen muž režirao, a ona radila scenario. O svojoj porodici Sofi kaže: „Majka mi je vrlo mirna i tiha, pa mislim da sam to od nje nasledila. Jer moj otac je strastven i glasan… Zaista sam uživala u tome što su nas roditelji uvek uključivali u svoje živote. Mislim, bilo je i zaista teških vremena… Kao tinejdžerka izgubila sam brata. Poginuo je u incidentu sa čamcem, kad je meni bilo 15, a njemu 22 godine, a bili smo vrlo bliski. Sada imam jednog brata, Romana.”

Svim filmovima svog opusa Sofija Kopola pristupa kao umetničkim tvorevinama i odbija da ih komercijalizuje

Roman je šest godina stariji od Sofije i živi u Parizu, a takođe se bavi filmom i jedan je od scenarista i pruducent prošlogodišnje Francuske depeše. Kopole su, zapravo, pravo filmsko plemstvo sa osvojenim oskarima u tri generacije. U Sofijinoj generaciji Oskara ima i Nikolas Kejdž, sin Sofijinog strica Avgusta Kopole, profesora uporedne književnosti. Nikolas je promenio prezime tek kad je počeo da se bavi glumom, ali njegovi sinovi prezivaju se Kejdž Kopola. Sofijin deda po ocu Karmine bio je muzičar, školovan na Džulijardu, za šta je dobio stipendiju. Pripadao je prvoj generaciji rođenoj u Njujorku, u koji mu se otac doselio iz Napulja. Kad bi se pravila filmska priča o Kopolama, ona ne bi mogla da traje kraće nego ona o porodici Korleone.

Roditelji su nas svuda vodili

Da je dosta od italijanskog porodičnog duha ostalo i u vreme kad je Sofija odrastala, potvrđuje njeno sećanje: „Mi smo uvek išli uz oca, tako da on uopšte nije bio odsutan. Roditelji su nas svuda vodili. Tako sam bila izložena različitim ljudima i kulturama. Hoću da kažem, kao dete sam išla u kuću Akira Kurosave”. I naravno da takav otac nije propustio da dođe na njeno prvo snimanje. Prišao joj je i rekao: „Moraš glasnije da vikneš akcija, više iz dijafragme”. Odgovorila mu je da je O.K., ali da on sad može da ide.

Život sa filmskim legendama za Sofiju Kopolu je prirodno stanje, nešto u čemu je odrasla i formirana

Naravno, s obzirom na to ko joj je otac, da ni do danas nisu utihnuli glasovi koji dovode u pitanje njen rad i kažu – lako je njoj! Ali ona uspeva da odbrani svoju autorsku nezavisnost jer je, kako kaže, kad režira, jedina situacija u kojoj dobija svet tačno onakav kakav želi.