Šik palenta i naš sremuš stižu na trpezu preko interneta

Zahvaljujući društvenim mrežama i popularisanju hrane maštovitih kuvara, zavoleli smo egzotični đumbir, mediteransku rukolu, ali i naš livadski zeleniš

Ljudi imaju želju za promenom. Sasvim sigurno, pre deset godina jeli smo drugačiju hranu nego sada, a tek za deceniju pred nama verovatno će se servirati nešto sasvim različito. Internet i društvene mreže doprineli su da neka hrana postane popularna doslovno preko noći, a o restoranima i jelima koja serviraju ne postoji više samo jedan sud i mišljenje već hiljade slika i komentara.

S druge strane, zahvaljujući napretku nauke, upoznajemo mnoge karakteristike namirnica i prednosti koje ćemo imati ako ih uvrstimo u jelovnik. Takođe, neke namirnice veoma brzo postaju popularne ako ih konzumiraju ili pomenu slavne ličnosti.

Red za kronat

Ako u reklamama vidimo određenu hranu, ona će ostati u našoj svesti i velika je verovatnoća da ćemo je kupiti barem da probamo, jer ne jedemo samo stomakom već, kao što smo pisali, i drugim čulima.

Kada neko jelo izađe iz mode, dovoljno je da maštoviti kuvari smisle novo-staro sa istim sastojcima, pa da opet postane traženo. Slanina je, na primer, postala nepopularna zbog masnoća, ali recept Suve šljive u slanini koje svi rado konzumiramo, vratio je slaninu na mnoge trpeze. Na sličan način koštana srž ili obična palenta, pripremljene na atraktivan način, dospele su na menije ekskluzivnih restorana.

Namirnice koje jedu slavne ličnosti veoma brzo postanu hit hrana

Fondu, švajcarsko tradicionalno jelo, koje podrazumeva umakanje hleba u rastopljeni sir, sada je obogaćeno kurkumom, a jede se sa krekerima od leblebije. Kada su kupcima cup cakes i krofne postali nezanimljivi, jedna njujorška pekara lansirala je kroasan krofnu – kronat. Zahvaljujući Instagramu i društvenim mrežama, pecivo je postalo hit, a kupci su ispred radnje formirali duge redove kako bi što pre probali novitet.

Dobri zalogaji

Evropljani su u kolonijalno vreme razvili ljubav prema začinima i egzotičnim jelima. Kod nas je uticaj kineske, indijske, japanske i drugih orijentalnih kuhinja stigao kasnije, a rastao je kako su se društvenim mrežama širile vesti o dobrom zalogaju. Soja sos, kurkuma, fermentisani đumbir ili kari, sada su uobičajeni asortiman u našim samoposlugama, a sušiju u beogradskim restoranima ni Japanci ne nalaze manu.

Kada neko jelo izađe iz mode, dovoljno je da kuvari smisle novo sa istim sastojcima, pa da opet postane traženo

Zahvaljujući internetu i popularisanju hrane, nismo zavoleli samo egzotični đumbir ili mediteransku rukolu, već i sarmice u listu od lipe ili sremuš koji raste verovatno na svim našim livadama.