zdravi-i-lepi
Savremena nega nezamisliva bez hijaluronske i voćnih kiselina - To sam ja
devojka model

Savremena nega nezamisliva bez hijaluronske i voćnih kiselina

U nižim koncentracijama prisutne su u najrazličitijim preparatima, od običnih preparata za negu i higijenu do vrhunskih, tehnološki sofisticiranih estetskih proizvoda najpoznatijih svetskih brendova

Današnja kozmetička industrija, kao i estetska medicina i dermatologija nezamislive su bez voćnih kiselina i hijaluronske kiseline, koje su u ove sfere na velika vrata ušle poslednjih decenija prošlog veka. Hijaluronska kiselina i voćne kiseline su organska jedinjenja različite hemijske strukture, prisutna u različitim vrstama živog sveta.

Izraz voćne kiseline je žargonskog tipa i obuhvata različite organske kiseline, kod kojih postoji jedna ili više hidroksilnih grupa, koje su na različitim pozicijama pripojene na ugljenikov atom. U zavisnosti od hemijske strukture, odnosno broja i mesta pripoja hidroksilne grupe, razlikujemo alfa, beta i polihidroksi kiseline.

U nižim koncentracijama prisutne su u najrazličitijim preparatima, od običnih preparata za negu i higijenu do vrhunskih, tehnološki sofisticiranih estetskih proizvoda najpoznatijih svetskih brendova.

Zajedničko za sve voćne kiseline u manjim koncentracijama je da imaju tzv. keratolitički efekat, što znači da uklanjaju površne slojeve epiderma, kidajući, hemijskim putem, veze između njih

Osim toga, hijaluronska kiselina počinje da se koristi i u drugim granama medicine, prvenstveno u oftalmologiji, kao aktivna supstanca različitih topikalnih proizvoda i prilikom okulohirurških intervencija, zatim u ortopediji i reumatologiji, intralezionom aplikacijom u same zglobne šupljine.

Aktivni princip hemijskih pilinga i filera

Voćne kiseline s jedne i hijaluronska kiselina u velikim koncentracijama s druge strane, koriste se kao preparati za profesionalnu upotrebu, koji su nedostupni u slobodnoj prodaji, a čine aktivne principe različitih vrsta hemijskih pilinga (voćne kiseline) i filera koji se direktno ubrizgavaju u kožu (hijaluronska kiselina).

Ovde je potrebno staviti akcenat na to da takvi preparati mogu biti dostupni isključivo profesionalcima sa formalnom edukacijom i sertifikovanom obukom na licenciranim kursevima, prvenstveno zbog posledica koje mogu biti i fatalne ukoliko se ne koriste adekvatno i od strane stručno obučenog lica.

Zajedničko za sve voćne kiseline u manjim koncentracijama je da imaju tzv. keratolitički efekat, što znači da uklanjaju površne slojeve epiderma, kidajući, hemijskim putem, veze između njih. Dužom upotrebom ovakvih preparata molekuli hidroksi kiselina deluju i na dublje strukture kože, prvenstveno na kolagen i elastična vlakna iz derma, dovodeći do njihovog remodelovanja (zadebljavanja, menjanja rasporeda…).

Upravo zbog ovakvih mehanizama dejstva redovno korišćenje ovih preparata dovodi do glatke, zategnutije kože, smanjenja sitnih bora, bolje hidratacije, smanjenja pora, sprečavanja nastajanja komedona, ili otvaranja vrhova zatvorenih komedona.

Glikolna i mlečna kiselina (AHA)

Glikolna i mlečna kiselina su alfa hidroksi kiseline (AHA) koje se danas najčešće koriste u najrazličitijim preparatima.

One su hemijski najmanji molekuli u ovoj kategoriji, rastvorljivi su u vodi (hidrosolubilni), deluju eksfolijativno i keratolitički, odnosno uklanjaju površne mrtve ćelije epiderma, takođe šalju signale drugim ćelijama zaduženim za regeneraciju, što se klinički manifestuje uklanjanjem hrapave i grube strukture kože, koja postaje glatka i svilenkasta, a istovremeno dovode do „otčepljenja” zatvorenih komedona (mitesera) i sprečavaju nastanak novih.

Glikolna kiselina ima agresivniji efekat na samu kožu od mlečne, tako da češće pravi iritacije, posebno kod osoba sa suvom i/ili osetljivom kožom, dok njena upotreba u velikim koncentracijama, ili tehnološki loše formulisanim preparatima, može dovesti do većih oštećenja kože, uz stvaranje različitih vrsta ožiljaka usled koagulacione nekroze.

Mlečna kiselina ima ulogu u hidrataciji kože i ulazi u sastav tzv. prirodnog vlažećeg faktora

S druge strane, mlečna kiselina je nešto veći molekul od glikolne, a samo dejstvo na kožu je praćeno manjom iritacijom zbog manjeg keratolitičkog dejstva same kiseline. Mlečna kiselina ima ulogu u hidrataciji kože i ulazi u sastav tzv. prirodnog vlažećeg faktora.

Upravo zbog takvih karakteristika mlečna kiselina se može koristiti i kod osoba sa suvom, osetljivom i/ili upaljenom kožom. Preparati sa glikolnom i mlečnom kiselinom mogu se bezbedno koristiti tokom trudnoće.

Salicilna kiselina (BHA)

Salicilna kiselina pripada grupi tzv. beta hidroksi kiselina (BHA). Postoje pisani dokazi o tome da je ovu kiselinu upotrebljavao Hipokrat (460-370. pre n. e.); naime, on je koristio lišće i koru vrbe (Salix alba), u kojima se ona nalazi u visokoj koncentraciji.

Mnogo vekova kasnije, hemičar Gerhard, hemijskom reakcijom između acetil-hlorida i natrijum-salicilata (so salicilne kiseline) prvi sintetiše acetilsalicilat, koji je defakto aktivni princip aspirina. Sve ostalo je deo istorije.

Salicilna kiselina rastvara se u mastima (liposolubilna), prodire u dublje strukture kože, pa osim keratolitičkog ima i antiinflamatorno i antibakterijsko dejstvo.

Zbog ovakvih karakteristika deluje i na dublje strukture kože, prvenstveno epidermalne strukture folikula dlake, tako da je njena primena posebno delotvorna kod osoba sa masnom kožom (usled povećane produkcije sebuma), kao i kod osoba sa različitim formama akni.

Glukonolakton (PHA)

Glukonolakton je pripadnik grupe tzv. polihidroksilnih kiselina (PHA), fizički je veći i kasnije ulazi u sastav različitih preparata u odnosu na glikolnu, mlečnu i salicilnu kiselinu.

Zbog svojih fizičko-hemijskih karakteristika njegova penetracija u kožu je znatno sporija, ali osim eksfolijacije i hidratacije ima i funkciju humektansa, odnosno ulaskom u kožu za sobom unosi i „prikačene” molekule vode.

Hijaluronska kiselina ima sposobnost da za sebe veže ogromne količine vode – i do 1000 puta veću količinu od sopstvene težine

Zbog ovih karakteristika njegovo dejstvo je postepeno, inicijalno sporo, ali dugotrajnijom redovnom upotrebom njegovi pozitivni efekti postaju vidljivi i golim okom.

Hijaluronska kiselina

Hijaluronska kiselina nije kiselina po hemijskoj strukturi, nego znatno kompleksnije jedinjenje, preciznije – derivat ugljenih hidrata (glikozoaminoglikan).

Ulazi u sastav različitih struktura vezivnog, nervnog i epitelijalnog tkiva. Najveća koncentracija nalazi se u očima (očna vodica, staklasto telo), sinovijalnoj tečnosti (unutar zglobova), u pupčanoj vrpci i koži (oko 50 odsto ukupne količine).

Hijaluronska kiselina ima sposobnost da za sebe veže ogromne količine vode – i do 1000 puta veću količinu od sopstvene težine.

Salicilna kiselina rastvara se u mastima (liposolubilna), prodire u dublje strukture kože, pa osim keratolitičkog ima i antiinflamatorno i antibatkerijsko dejstvo

Kompleksna hemijska struktura čini je nestabilnom ukoliko je u nativnom obliku, tako da su i njeni efekti kratkotrajni. Razvojem savremenih tehnološko-farmaceutskih procedura, sintetišu se derivati hijaluronske kiseline sa različitim strukturama dugih i kratkih lanaca, tako da su intenzitet i dužina trajanja terapijsko-estetskih procedura znatno bolji.

Hijaluronska kiselina može se koristiti u različitim topikalnim preparatima, najčešće u estetskoj kozmetici, a koncentrovana, posebno hemijski preformulisana, aktivni je sastojak različitih filera (estetska medicina) i preparata za profesionalnu upotrebu u raznim granama klasične medicine.