Lepota

Nije lepota u crtama lica, debelim obrvama i orlovskim noktima. Da li je lepota u oku posmatrača ili u znanju i samopouzdanju? Lepota je i u doživljaju.

Nikada za sebe nisam mislila da sam lepa. Uvek mi je kao nešto falilo. Previše špicast nos, pet centimetara visine, pet kilograma viška, previše tamne obrve, tanka kosa koja bi se svaki put, kad ne treba, naelektrisala… Spisak „mana” pravila sam danima. Jedva sam čekala da postanem devojka, da se doterujem, da se prolepšam. Zamišljala sam sebe sa dugom kosom i šiškama, štiklama, našminkanu, sa tašnom preko ramena… tako je, valjda, izgledala prava devojka.

Kad sam napunila šesnaest godina sestra i ja smo organizovale toaletni stočić i počele na njega da ređamo kreme za lice. Bile su neke u malim teglicama – ljubičica, kamilica i krastavac.

Kupila sam i prvu maskaru. Nije bilo da se bira u domaćim radnjama. Mnogo sam bila važna samoj sebi. Kad sam iščupala obrve tata je pitao „Što si se tako upropastila?”, a ja sam sebi bila mnogo lepša.

Imala sam drugaricu koja je svaki put kad dođe kod mene dugo stajala pred velikim ogledalom, okretala se, zagledala i uvek izgovarala „Mogu ti reći da baš dobro izgledam”. Bilo me je sramota da slušam. A što ima lepog muža… I lep i dobar. Ona tvrdi da on lepšu od nje ne bi našao nikad. I on joj veruje.

Kad sam bila devojka nije se smelo desiti da drugarica i ja imamo istu šnalu, a kamoli šta drugo.

To što je premršava, što krivo gazi, nema sise, obrve preširoke, ne zna ni jedan strani jezik… to sve nema veze. Ona se pogleda u ogledalo, provrti se ispred njega, zadovoljna samom sobom i nekako emituje tu lepotu.

Mocart košulje

Jedna moja rođaka, malo starija od mene, često je govorila da nije lepota u crtama lica već u nastupu, u znanju i samopouzdanju. Nešto majka priroda da, a ostalo se stiče i popravlja. Hvala bogu pa sam je slušala.

Kad sam bila devojka nije se smelo desiti da drugarica i ja imamo istu šnalu, a kamoli šta drugo. Ako bismo imale nešto „isto”, obavezno smo se konsultovale pre izlaska, da se ne desi da se pojavimo u istom… Bilo je važno da svako ima svoj identitet, fazon, imidž… kako god da se to zove.

Moja majka je često izgovarala istu rečenicu „Nećeš valjda takva da izađeš?” Navijale smo kosu na krpice, pa kad ih ujutro skinem izgledam kao da mi je šaka petardi eksplodirala na glavi, ali nema veze, drugačije je.

Kad kupim farmerke na ivicu nogavice našijem ukrasnu traku, na rukave obične košulje dodavale smo karnere.

Moja majka je često izgovarala istu rečenicu „Nećeš valjda takva da izađeš?”

Tako su nastajale Mocart košulje. Vikendom, kad je dosadno, isprobavalo se šminkanje i treniralo lakiranje noktiju. Imala sam drugaricu koja je mogla skoro bez gledanja da ih namaže, a u bioskopu pred kraj filma, u mrklom mraku, bez ogledala, popravljala je krejon.

Gledam poslednjih godina mlade devojke. Sve liče jedna na drugu, iste frizure, ista garderoba, ista šminka, iste obrve! Kao da sve koriste jedan šablon. A šablon je malo veći pa obrve liče na čokoladne bananice. Ulazim skoro u pekaru, gledam šta ima u onoj vitrini, čujem glas „Izvolite”, dignem pogled i iznenađena razrogačim oči: devojka ofarbana u plavo (hidrogen), sa obrvama crnim kao ugalj, debelim kao prst. Ote mi se „Dete, šta uradi to sa sobom?”

Vadim se da je to neka moda na koju ne mogu da se naviknem, kritikujem sebe naglas, a ona kaže „Meni je baš lepo”.

Mora na nokte

Skoro mi priča prijateljica kako je dala ćerki poslednje pare iz kuće jer „mora na nokte”. Ispada da danas devojke ne znaju same ni da se šminkaju, ni da nalakiraju nokte . A toliko toga ima u radnjama. Povremeno, kad imam vremena, uđem pa istražujem – za nokte, za zanoktice, za negu, za masažu… A tek lakovi… šminka…  Za dobar deo u toj ponudi na policama ne znam ni šta je, pa pitam. Svašta danas ima i to je prelepo.

Nije lepota u crtama lica, debelim obrvama i orlovskim noktima. Da li je lepota u oku posmatrača ili u znanju i samopouzdanju? Lepota je i u doživljaju.

Ima raznih lepota. Meni je lepo kad nedeljom rano ujutru zalijem cveće i polako pijem kafu u pižami, kad čujem kako se moj sin glasno smeje, kad prvog dana na plaži po prvi put ulazim u vodu, kad mi procveta stara orhideja , kad stigne plata na vreme, kad se zapričam sa drugaricama i ne gledam na sat, kad napravim veliko spremanje i nađem neke pare koje sam sakrila sama od sebe, kad znam da mogu da pravim planove i malo maštam…

Ima mnogo lepota u životu.

Kad ih tako naređamo, vidimo koliko je lep – Život.