Sajam knjiga – kulturni brend Beograda
Najznačajniji kulturni brend Beograda i najposećenija sajamska manifestacija, Međunarodni sajam knjiga, ove godine se otvara 19. i traje do 27. oktobra.
Svako ko se ikada otisnuo među štandove pod kuplom Hale 1 i još nekoliko sajamskih hala, osetio je isto što i Desanka Maksimović, kada je rekla: „Da poživimo stotine godina, ne bismo stigli da otvorimo sve ove školjke bisera ljudske misli, pune vatre srca i oluja mašte…”
Iako toliko mnoštvo izloženih knjiga može da obeshrabri tragače za njihovim tajnama, svake godine, uporno, Sajam okuplja mnoštvo posetilaca, izdavača, knjižara, pisaca, đaka… Tako će sigurno biti i ove godine, kada će se 67. Beogradski sajam knjiga održati pod sloganom Reč je slobodna!
Sajamske sale i ulice sa imenima pisaca
Biće tu novih izdanja, koja još mirišu na štamparsku boju, ali i knjiga od prethodnih godina, koje ćemo moći da nabavimo po povoljnim sajamskim popustima. Brojni programi, promocije, diskusije, okrugli stolovi i konferencije održavaju se na štandovima izdavača i u sajamskim salama koje nose imena velikana naše književnosti, kao što su Ivo Andrić, Jovan Jovanović Zmaj, Borislav Pekić, Vasko Popa… Imena pisaca nose i „ulice” koje vode kroz sajamske štandove i pomažu posetiocima da lakše nađu knjigu, izdavača i program koji ih zanima.
Fotografija: © Mirko Kuzmanovic / Shutterstock.com
Ove godine programi su podeljeni u četiri celine: Hiljadu zašto će govoriti o književnosti za decu, Pesme sunca o poeziji, Atlas opisan nebom posvećen je delu našeg prerano preminulog književnika Gorana Petrovića, a Sumnjivo lice Branislavu Nušiću, povodom 160. godišnjice njegovog rođenja. Radionicu za decu na temu „Kako pisati pesmu” vodiće Ljubivoje Ršumović. Na sajamskim štandovima svoju godišnju produkciju prikazaće oko 400 izdavača iz Srbije i inostranstva.
A koliko će biti posetilaca? Statistike kažu da ih je prošle godine bilo 19 411. Izlagača je bilo 867, od čega 381 iz inostranstva, tačnije iz 15 država. Knjige su bile izložene na više od 12 i po hiljada kvadratnih metara.
Počasna zemlja i svetski pisci
Od 2002. uspostavljena je tradicija da književnost neke strane zemlje bude posebno predstavljena na Sajmu. Ove godine, u parteru Hale 2, predstaviće se Kuba, a u Beograd će stići i neki od najznačajnijih kubanskih pisaca i prevodilaca. Prošle godine počasna zemlja bila je Francuska, a pre toga bile su tu Kanada, SAD, Norveška, Velika Britanija, Iran, Rusija, Kina i mnoge druge.
Svake godine gosti Sajma su i neki istaknuti svetski pisci. Ove godine tu će biti Toni Parsons. Njemu ovo nije prvi boravak na Beogradskom sajmu, jer su brojne njegove knjige prevedene kod nas i ovde je veoma omiljen. Gosti će biti i David Unger iz Gvatemale i SAD, kao i Nataša Rogelja iz Slovenije.
I ranije su dolazila najveća svetska književna imena, a među njima i književni klasici kakvi su Alen Rob Grije, Erika Džong, nobelovac Peter Handke, najznačajniji italijanski pisac Klaudio Magris, Ljudmila Ulicka, Patrik Beson i mnogi drugi.
Tražite knjigu koju ćete moći da volite
Sajam danas otvara jedan značajni domaći pisac, mada je do 1988. to činio neki predstavnik vlasti, sa izuzetkom 1970, kada ga je otvorio Ivo Andrić. Sajam 1988. otvorila je Desanka Maksimović. Od kad je čast da otvore Sajam knjiga vraćena piscima, do sada su to učinili Svetlana Velmar Janković, Vida Ognjenović, David Albahari, Ljubomir Simović, Dušan Kovačević, Matija Bećković, Milovan Vitezović i mnogi drugi.
Uvek je uzbudljivo slušati besedu koju održi pisac koji otvara Sajam, u kojoj on izloži svoje misli ne samo o knjizi i kulturi, već i o svetu u kome živimo. Možda najdragoceniji savet poseticima Sajma knjiga dao je Milorad Pavić, kad je rekao: „Tražite, dakle, ovde, večeras, knjigu koju ćete moći da volite. Time možda pomažete ovoj planeti da preživi…”
200 000 onih koji vole knjigu
Sajam knjiga je tokom 67 godina delio politička i ekonomska previranja u zemlji. Sa njegovih govornica često se moglo čuti da je „knjiga marginalizovana”. Ne samo za preživljavanje, već i za dug, uvek bogat i ispunjen život Sajma knjiga može se zahvaliti onima koji knjigu vole. I mada se stalno čuju jadikovke da ljudi sve manje čitaju, svake godine u oktobru između 150 i 200 hiljada posetilaca demantuje tu tvrdnju.
Fotografija: © serato / Shutterstock.com
Prvi sajam knjiga u bivšoj Jugoslaviji održan je 1956. godine u Zagrebu, na Zagrebačkom velesajmu, pod Titovim pokroviteljstvom. Okupio je sve najuglednije pisce iz zemlje, ali je zvezda književnih programa bio Ivo Andrić, kome je uručena povelja za životno delo, mada tada još nije bio nobelovac.
Sajam knjiga pod velelepnom kupolom
Već sledeće, 1957. godine, Sajam knjiga seli se u Beograd, jer je na desnoj obali Save završen novi sajamski kompleks, čija gradnja je počela samo tri godine ranije, sa velelepnom kupolom Hale 1. Ipak, prvi sajam knjiga u Beogradu nije bio dovoljno veliki za Halu 1, već je održan u Hali 3.
Vrlo brzo, a naročito posle 1961, kad je Andrić dobio Nobelovu nagradu, sajam knjiga se širi i dolazi pod kupolu Hale 1, gde se do danas predstavljaju najveći izdavači. Dok je sajam knjiga održan u Zagrebu imao svega 10 000 posetilaca, sajam 1961. beleži gotovo 150 000 posetilaca. Na njega su pohrlili ljubitelji knjige iz svih delova zemlje, a iz železnice su se tada žalili da ne uspevaju da prevezu sve koji iz cele Srbije dolaze u Beograd na sajam.
Atraktivnosti Beogradskog sajma knjiga doprinelo je i njegovo širenje na Halu 1, čija kupla je bila čudo za svoje vreme. Sa rasponom od 109 metara, napravljena od prenapregnutog betona, bila je jedan od najhrabrijih projekata u Evropi u tom trenutku. Delo arhitekte Milorada Pantovića i tima inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića, postalo je prava atrakcija i pružilo impozantan ambijent za brojne sajmove, pa i za onaj posvećen knjigama.
Mesto susreta kultura istoka i zapada
Na prvom Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu izlagalo je 60 domaćih i 36 stranih izlagača iz 16 država sveta, među kojima su bile i Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez, čime je tadašnja Jugoslavija označila svoju poziciju između dva politička bloka. Status mesta na kome se sreću kulturni obrasci istoka i zapada Sajam knjiga zadržao je do danas. Vrlo brzo, sajam u Beogradu postao je, posle sajmova u Frankfurtu i Varšavi, najveće stecište u Evropi onih koji se knjigom bave, bilo kao autori, prevodioci, izdavači, knjižari, bibliotekari ili samo kao čitaoci.
Prisustvo pisaca, prevodilaca i izdavača iz različitih delova sveta svakako je doprinelo otvaranju ne samo domaće kulturne javnosti za svetska književna kretanja, već i približavanju domaće književnosti svetskoj publici. Važnu ulogu u širenju poruka sajma knjiga imaju novinari iz zemlje i sveta, koji uvek u velikom broju prate zbivanja. Kuriozitet je da je 2016. bilo akreditovano više od 1600 novinara iz celog sveta.
Fotografija: © Goran Vrhovac / Sutterstock.com
Sajmovi knjiga pre Sajma knjiga
Radi potpune slike, ipak treba podsetiti da su se u Beogradu i pre Drugog svetskog rata održavale manifestacije na kojima su se knjige izlagale i prodavale sa sajamskim popustima. Prva izložba knjiga u Srbiji održana je u kafani Kolarac 1893, a 1902. prvi pravi mali sajam knjiga u Beogradu organizovalo je Udruženje knjižara i izdavača, na kome su izlagali Nolit, Narodna misao, Izdavačke knjižarnice Gece Kona i Cvijanovića. I na tom sajmu knjige su se prodavale sa popustom.
U Kraljevini Jugoslaviji takođe su održavani sajmovi knjiga, neki i na Sajmištu na levoj obali Save, koje danas zovemo Staro sajmište. Ipak, fizionomiju prave poslovne i kulturne manifestacije, koja se održava na istom mestu i u neprekinutom kontinuitetu, kao i međunarodni karakter, Sajam knjiga u Beogradu dobio je tek 1957.
Fotografija: © Nikola Fific / Shutterstock.com