Ljubivoje Ršumović, pesnik u čijim je stihovima svako pronašao deo sebe

Domovina se brani rekom

i ribom u vodi

i visokom tankom smrekom

što raste u slobodi…

Domovina se brani lepotom

i čašću i znanjem

domovina se brani životom

i lepim vaspitanjem.

Ove, svima poznate stihove, napisao je Ljubivoje Ršumović, jedan od najznačajnijih srpskih književnika, miljenik svih generacija, oličenje gospodstva, skromnosti i dobrote, koji je svojim delima nemerljivo obogatio balkansku kulturnu scenu.

Ljubivoje Ršumović urezan je u srce svakog deteta, roditelja, starog i mladog, jer su njegovi stihovi ušuškani u svemir u kojem je svako pronašao deo sebe. Pred njim stari postanu mladi, odrasli se vrate u dečje godine, a deca uz njegove pesme pre postanu ljudi, jer „… što ga (dete) pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati”.

Kao i o svakom velikanu, uvek je mali broj ispisanih listova koji bi ga opisali i dočarali ljudima njegov značaj. Na sreću sadašnjih i budućih generacija, o Ršumoviću je izdat i zbornik Ljubivoje Ršumović – pesnik, u izdanju edicije Povelja Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva.

Zbornik je predstavljen juče, u punoj Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, a o Ršumovićevom višedecenijskom stvaralaštvu i samom zborniku govorili su urednik Dragan Hamović i prof. dr Radivoje Mikić.

„Epohalna kulturna figura”

Hamović je, tokom obraćanja, ocenio da je zbornik specifičan po tome što u svom fokusu nije imao samo dečju poeziju Ršumovića, već se bavi i onim tekstovima koji prevazilaze dečji horizont.

Kako je rekao, srpska kultura je „nagrađena dugim kreativnim stvaranjem Ršumovića”.

„Dok mi drugi jurimo priznanja, sama poezija Ršumovića je nagrada”, bio je iskren.

Da je reč o „epohalnoj kulturnoj figuri koju generacije čitalaca prihvataju kao deo svoje baštine”, pokazuju tekstovi u zborniku koji, prema njegovim rečima, mapiraju razuđenu književnu aktivnost. Posebna pažnja je posvećena rodoljubivom pesništvu, temi erotske poezije koja je skrajnuta, a u zborniku propraćena odličnim tekstom, kao i temi smrti.

Hamović je pohvalio sposobnost i umeće Ršumovića da iskoristi savremene medijske prednosti i da, uprkos sve upitnijoj pažnji dece, on tu pažnju pridobije, zabavi ih i nauči.

„Senzibilitet Ršumove poezije, na neki čudan način, miri senzibilitet roditelja i dedova, generacija koje su stasavale u jezičkom i kulturnom prostoru zapadne Srbije, čuvenog Zlatibora, i generacije dece i unuka. To treba znati, a to se počinje i završava osluškivanjem, primanjem jezika i njegovih živih formi koje se mogu dalje razigravati i oblikovati”, poručio je Hamović.

U Zborniku pisali pesnici, proučavaoci književnosti, sveštenik…

Zbornik Ljubivoje Ršumović – pesnik je 28. po redu u seriji Žički duhovni sabor Preobraženje, a sve je, počevši od prvog iz 1996. godine, pripremio i koncipirao Dragan Hamović. Poslednje izdanje sadrži 12 priloga posvećenih stvaralaštvu Ršumovića.

Kako je pojasnio prof. dr Radivoje Mikić, neke od njih su pisali proučavaoci književnosti, neke su pisali pesnici kao što je Branko Stevanović, a odnedavno tekstove za zbornike piše i visokorangirani sveštenik Srpske pravoslavne crkve, otac Ljubinko Kostić, arhijerejski namesnik episkopa Justina.

Prof. dr Mikić je ocenio da u književnoj biografiji Ršumovića postoje dva važna trenutka – prvi datira iz 1965. godine, dok se drugi dešava pet godina kasnije, 1970.

U prvom slučaju se radi o čuvenoj ediciji Srpska književnost u 100 knjiga koju su zajednički objavljivale Matica srpska i Srpska književna zadruga, a gde Bora Ćosić u belešci za Ršumovića kaže da je pesnik na samom početku, ali da se istovremeno nalazi na glavnoj trasi razvoja modernog srpskog pesništva.

Drugi važan trenutak je objavljivanje kultne knjige Ma šta mi reče, za koju je dobio i Zmajevu nagradu.

Srpska književnost je nezamisliva bez Ršumovića

Prof. dr Mikić je u svom govoru spomenuo i Dušana Radovića koji je 1971. godine, govoreći o specifičnosti književne pojave koja se zove Ljubivoje Ršumović, kazao da je to „pesnik koji se kao planinski potok spustio sa Zlatibora i sada žubori kroz svoje pesme i emisije”.

„Na taj način je Radović skrenuo pažnju na nešto što je za Ršumovića kao književnu pojavu jako važno, a to je ne samo njegovo prisustvo u medijima, već njegovo stvaralaštvo u medijskoj sferi”, rekao je on.

Ršumović je, prema njegovim rečima, jedan od najznačajnijih televizijskih, a posle i pozorišnih autora, koji su omogućili da književnost za decu postane još jedan bitan prostor. Dodao je i da je odnos prema jeziku koji Ršumović koristi duboko vezan za našu književnu tradiciju, a da od toga „nema većeg komplimenta”.

„Iako je Ljubivoje najpoznatiji kao pisac za decu, on je jedna autentična pojava koja ulazi u sistem onih književnih vrednosti bez kojih je nezamisliva srpska književnost druge polovine 20. i početka 21. veka”, poručio je prof. dr Mikić.

Mihailović ovogodišnji dobitnik Žičke hrisovulje

Ršumović se zahvalio kolegama na lepim rečima koje nisu štedeli pišući o njemu u ovoj knjizi, poručujući da je svu količinu iznenađenja i zahvalnosti potrošio primajući Žičku hrisovulju.

Posetiocima je pročitao svoju besedu koju je čitao prošle godine, prilikom primanja prestižne pesničke nagrade. Kako je navedeno u obrazloženju žirija, nagradu je Ršumović zaslužio „za poeziju sa kojom su uzrastali mnogi naraštaji našeg detinjeg naroda”.

Zlatopečatna povelja i ikona Preobraženja mu je bila uručena avgusta prošle godine u Manastiru Žiča u sklopu 32. Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje”. Ovogodišnji laureat te nagrade je pesnik iz Vranja, Miroslav Cera Mihailović.

Mihailoviću će nagrada biti dodeljena 19. avgusta, poslednjeg dana Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje 2024.” koji počinje u Kraljevu 16. avgusta, a tokom kojeg posetioce očekuju izložbe, razgovor sa ovogodišnjim dobitnikom, međunarodni naučni skup…