Omaž Ivi Andriću: serija Nobelovac vikendom na RTS-u

Ivo Andrić, velikan srpske i svetske književnosti 20. veka, dobio je svoju zasluženu ekranizaciju. Serija Nobelovac u osam epizoda prati priču o pripremi i odlasku Andrića u Stokholm na dodelu Nobelove nagrade, ali se paralelno bavi i njegovim detinjstvom, književnim delom, diplomatijom, odnosom sa znanim i neznanim ljudima tog vremena.

Najzastupljeniji je period od 1941. godine, kada je u Beogradu pisao svoja najznačajnija dela: Na Drini ćuprija, Travnička hronika i Gospođica, a po završetku rata postao deo kulturne elite.

Lik Ive Andrića tumači Tihomir Stanić, koji i fizički podseća na srpskog nobelovca. Osim što igra glavnu ulogu, on je i izvršni producent, autor i reditelj serije.

Priprema ove serije je, prema njegovim rečima, trajala sedam godina, a biće emitovana na Prvom programu RTS-a, subotom i nedeljom posle Dnevnika. Prve dve epizode emitovane su 5. i 6. oktobra.

Pažljivo odabrana glumačka ekipa

Pažljivo odabrana ekipa glumaca iz Srbije i regiona tumači uloge savremenika Ive Andrića koji su obeležili ovdašnji kulturni i politički život.

Aleksandra Vuča, pesnika i kuma našeg jedinog nobelovca, igra Svetozar Cvetković.

„On nije bio čovek koji je mogao da se snalazi, nego je bio čovek koji je umeo da trpi, a Aleksandar Vučo je jedan od ljudi koji su mu bili dosta bliski i zahvaljujući kojima je on mogao da prođe kroz neke stvari, a da ne ostane oštećen”, napominje Cvetković.

Fotografija: Isečak iz serije © TIHOMIR STANIC PRODUCTION 

Ulogu Milice Babić, žene koja je obeležila Andrićev život, igra bosanskohercegovačka glumica Selma Alispahić.

„Da nismo imali Milicu Babić Andrić u senci, mislim da ne bismo imali Ivu Andrića u punom svetlu. Ona je uticala na njegove životne odluke, a ja sam vrlo ubeđena da je bila inspiracija za mnoge sjajne ženske likove koje je ostavio u svojoj literaturi”, smatra Selma Alispahić, prenosi RTS.

Glumac Vladan Gajović, koji u seriji tumači lik Rodoljuba Čolakovića, bliskog prijatelja Ive Andrića, navodi da ga je najviše iznenadilo saznanje da su njih dvojica bili tako bliski i koliko toga je Čolaković učinio kako bi pomogao Andriću, pogotovo posle rata.

„Opšte mišljenje bilo je – ʼdok smo mi krvarili po šumama, on je sedeo i pisaoʼ. Pa je trebalo sprečiti da to ne ode tamo gde je moglo da ode, kao što je većini otišlo”, ističe Gajović.

Priznaje da je teško tumačiti uloge poznatih ličnosti kojih se mnogi i danas živo sećaju, ali da mu je bilo vrlo interesantno i da više voli da tumači istorijske ličnosti nego fiktivne likove.

Dobra atmosfera, od pripreme do snimanja serije

Prve dve epizode serije su premijerno bile prikazane na festivalu na Zlatiboru, na Sarajevo film festivalu i u MTS dvorani.

Gostujući pre početka prikazivanja serije u Jutarnjem programu RTS-a, Stanić je poručio da nema tremu, te da jedva čeka da počne emitovanje. Dodao je i da će televizijska publika reći svoj sud, ali da su mnogi ljudi iz struke, koji su bili na ovim ʼpremijeramaʼ, imali samo reči hvale.

Fotografija: Isečak iz serije © TIHOMIR STANIC PRODUCTION 

„Meni je bilo bitno da smo, kada sam predao seriju, od urednika dobili pozitivno mišljenje. Tim dramaturga RTS-a, urednici, svi su se u pripremama aktivno uključili u rad na tom scenariju. Imali smo podršku svih institucija bitnih za nas – Zadužbine Ive Andrića, Muzeja grada Beograda, Muzeja Andrića, Udruženja književnika Srbije, Eparhije bačke – svi su nas podržali”, istakao je Tihomir Stanić.

Kako je kazao, od samog početka rada i snimanja atmosfera u celoj ekipi je odisala zadovoljstvom što se bave ličnošću toliko značajnom i za istoriju i za kulturu.

Dugo i temeljno istraživanje

Na projektu se radilo dugo, a scenaristi Ivan Velisavljević, Jelena Mijović i Tihomir Stanić, zajedno sa saradnicima na scenariju Aleksandrom Novakovićem i dr Vladimirom Roganovićem, uz podršku Žanete Đukić Perišić, istoričarke književnosti i nekadašnje upravnice Zadužbine Ive Andrića, temeljno su istražili građu.

„Mi smo istražili mnogo dokumentata i dokumentovali scene koje imaju oblik dramskog – prvo, da ne potpiše apel kojim se osuđuje otpor okupatoru, koji su mnogi intelektualci potpisali, da rizikuje time život, da ne dozvoli da se išta štampa za vreme okupacije i da u Beogradu, pod bombama, napiše svoja kapitalna dela: Na Drini ćuprija, Travnička hronika i Gospođica, i tako zasluži da njegov rad jednog dana bude verifikovan Nobelovom nagradom”, naglasio je Stanić.

Fotografija: Isečak iz serije © TIHOMIR STANIC PRODUCTION 

Jelena Mijović, koscenarista serije, gostujući u Beogradskoj hronici pojasnila je da su, osim poznavanja Andrićeve književnosti, čitali razne biografije našeg nobelovca, intervjue, sačuvana pisma, Sveske Zadužbine Ive Andrića u kojima se objavljuju nepoznati i nepublikovani Andrićevi rukopisi, naučne i kritičke studije o njegovom delu i životu, njegovom duhovnom prostoru, kao i o vremenu i svetu u kojem je živeo.

Dragocen izvor bila je, kako kaže, dokumentarna TV serija Televizije Beograd, koju je režirao Goran Marković, a u kojoj su sagovornici bili ljudi koji su poznavali Andrića u periodu dok je živeo u Višegradu i Sarajevu. Kako bi pronašla tananu razliku između privatnog, onoga što treba pokazati i onoga što nije bitno, Jelena Mijović kaže da joj je trebalo vremena da upozna Andrića kroz sve raspoložive izvore, a zatim da ga razume na ljudskom planu.

Scenaristkinja kaže da je teško odrediti koliko u seriji ima fikcije, a koliko dokumentarnog, ali da sve što je fikcija u osnovi ima dokumentarnu podlogu.

„Gde god smo našli detalj u nečijoj izjavi, u nekom dokumentu, to smo razvijali dalje. Na primer, neko je rekao kako je Andrić u mladosti, kad je bivao u poseti, u kući nekih svojih prijatelja, đaka u gimnaziji u Sarajevu, uvek sedeo pored peći jer mu je bilo hladno. Krenuli smo od tog podatka i tu nit takođe provukli u seriji”, objasnila je ona.

Naslovna fotografija: Tihomir Stanić kao Ivo Andrić © TIHOMIR STANIC PRODUCTION