Rialiti

Apsurdno, ali istinito – rialiti programi apsolutno tačno pokazuju sunovrat svih moralnih vrednosti na kojima počiva naša civilizacija

Hteo – ne hteo, čovek ne može da izbegne teme iz rialitija. Ako ne gledate TV, sačekaće vas u novinama. Ako izbegavate novine, da vam apokaliptične i uglavnom oprečne vesti ne bi od mozga napravile krompir-pire, rialiti skandali sačekaće vas na portalima ili na društvenim mrežama.

Apsurdno, ali istinito – rialiti programi pokazuju apsolutno tačno sunovrat svih moralnih vrednosti na kojima počiva naša civilizacija.

Jezik rialitija možda je najzanimljivije polje za analizu. Psovka je skoro jedini način za pokazivanje emocija, svejedno – dobrih ili loših. Mada se uglavnom radi o lošim, pre svega o besu, agresiji, zavisti, mržnji. A način razgovora, koji je uglavnom urlanje, ukazuje na koncept životinjske farme u kojoj je sve dozvoljeno, i u kojoj najgori, najbeskrupulozniji, najpodliji postaje zvezda. Uvreda je najmoćnije sredstvo opstanka, a pornografski diskurs svakog „razgovora”, oličen nezamislivim psovkama, dodaje dramatičnost u živote ovih savremenih dobrovoljnih logoraša. Na kraju, sve rezultira visokom gledanošču! Napetost se održava najavom o otkrivanju intimnih tajni i javnog ponižavanja i brukanja učesnika.

Muškarci u rialitijima ogovaraju više nego žene

Što se jezika tiče, simptomatično je da sve žene psuju kao da su muškarci. Psihoanaliza njihovih psovki mogla bi samo da potvrdi tezu o savremenom ubistvu alfa mužjaka, dok muški učesnici svojim jezikom i psovkama – u odnosu na koje je svaki porno-film „oda nevinosti” – pokazuju da mrze i preziru žene. Dodajmo tome i jedan zanimljiv detalj – muškarci u rialitijima ogovaraju više nego žene. A učesnice rialitija bez ikakvog zazora govore o ginekološkim temama. Na taj način, pao je i poslednji veo jezičke, simboličke i fizičke privatnosti.

A sa reči se prelazi na dela. Psovke o velikoj nuždi – postaju zajedničko vršenje nužde pred kamerama, psovke o polnim organima – postaju bestidni seks na javnoj sceni, pred kamerama, dok moralno upitni postupci i stavovi postaju relativizovani.

Orvelov Veliki brat, mogao bi da bude zadovoljan razvojem situacije u Srbiji!

Nije problem u tome što će mnoštvo bestidnih gubitnika bez obrazovanja i zanimanja činiti skarednosti u nekom rialitiju. Problem je što je Veliki brat baš to imao u planu – da stvarnost rialitija postane naša stvarnost, a da to uopšte ne primetimo.