Makrobiotička ishrana u službi zdravlja

Makrobiotička ishrana je stroga dijeta kojom se uspešno smanjuje količina toksina u organizmu. Ona podrazumeva konzumiranje integralnih žitarica i povrća, kao i izbegavanje hrane bogate mastima, solju, šećerom i veštačkim sastojcima. Iako se dijeta reklamira kao komplementarna terapija za neke vrste kancera, danas ne postoje naučni dokazi koji potkrepljuju njene antikancerogene koristi. Preliminarna istraživanja pokazuju da može poboljšati kontrolu šećera u krvi kod dijabetesa tipa 2 i smanjiti upalu.

Ipak, uprkos nedostatku dokazanih koristi, dijeta je puna namirnica bogatih hranljivim materijama, tako da može biti zdrava ako je pravilno koristite. Kao i svaka restriktivna dijeta, može biti teška za sprovođenje i može dovesti do nutritivnih nedostataka ili poremećaja u ishrani.

U ovom članku pročitajte više, da biste saznali kako dijeta funkcioniše, koje namirnice uključuje, koji su rizici, a koji benefiti, i još mnogo toga.

Istorijat makrobiotičke ishrane

Dvadesetih godina 20. veka, japanski filozof Džordž Osava (George Ohsawa, 1893–1966, (1) razvio je makrobiotičku ishranu. To je plan ishrane bogat vlaknima, složenim ugljenim hidratima i niskim sadržajem masti, koji se fokusira na integralne žitarice i povrće.

„Zašto u savremenoj zapadnoj civilizaciji postoji toliko bolnica i sanatorijuma, lekova i lekova, toliko mentalnih i fizičkih bolesti? Zašto je potrebno toliko zatvora, veliki broj policije, ogromne vazdušne, morske i kopnene snage?”, pitao se Džordž Osava, osnivač makrobiotičke ishrane.

Iza ovih tegoba, rekao je, stoji jednostavan odgovor. „Bolesni smo, fiziološki i mentalno”, napisao je Osava u svojoj knjizi Zen makrobiotika iz 1960. godine. Upravo u ovom delu eksplicitno je formalizovao svoju makrobiotičku filozofiju za zapadnu publiku.

„Makrobiotika nije ni empirijska narodna medicina, niti mistična, palijativna, religiozna, naučna, duhovna, simptomatska tehnika. To je biološka i fiziološka primena orijentalne filozofije i medicine”, napisao je.

Ideja da je ljudska bolest uzrok problema savremenog sveta je glavna okosnica makrobiotičkog pokreta koji je Osava osnovao sredinom 20. veka. Osavin četvorodelni recept za lečenje bolesti bio je: prirodna hrana, bez lekova, bez operacija i uz dosta aktivnosti. Makrobiotička ishrana podstiče konzumiranje neprerađene, organske i lokalno uzgajane hrane. Ona obeshrabruje konzumiranje hrane sa visokim sadržajem masti, prerađene, slane i zaslađene hrane, kao i upotrebu nutritivnih suplemenata.

Shutterstock.com

Makrobiotička lista namirnica

Ovaj tip ishrane uključuje:

• Integralne žitarice

Približno 50 odsto ishrane čine integralne žitarice, kao što su smeđi pirinač, ovas, ječam, spelta, proso.

• Povrće i morske alge

Oko 25–33 odsto ishrane čini povrće kao što je brokoli, šargarepa, karfiol, kelj, rotkvice i mnogo drugih biljaka, razne alge i klice.

• Mahunarke

Ova kategorija čini 5–10 odsto ishrane i uključuje namirnice kao što su sočivo, azuki pasulj, leblebije, tofu, tempeh i drugi proizvodi od mahunarki.

• Razne namirnice

Približno 5–20 odsto ishrane može da sadrži voće, belu ribu, semenke, orašaste plodove, miso supu.

Namirnice koje treba izbegavati u makrobiotičkoj ishrani

Dijeta savetuje da se ne jede prerađena hrana i proizvodi životinjskog porekla. Namirnice koje treba izbegavati su meso, mlečni proizvodi, jaja, životinjske masti, zatim rafinisani šećer, veštački zaslađivači, hemijski aditivi i genetski modifikovana hrana.

Prednosti makrobiotičke ishrane

Osobe koje se pridržavaju dijeta sa niskim sadržajem masti i proizvoda životinjskog porekla, kao što je makrobiotička ishrana, mogu imati niži nivo holesterola. Ovo bi moglo pomoći u smanjenju rizika od srčanih oboljenja i drugih opasnih medicinskih stanja. Međutim, ove prednosti mogu se postići i raznovrsnom i uravnoteženom ishranom, čak i da se ne pridržavamo ovako restriktivnih planova ishrane, kao što je makrobiotička ishrana.

Neke studije su istraživale efekte makrobiotičke ishrane na kancer i dijabetes.

Makrobiotika i kancer

Prema studiji iz 2015. godine (4), mnogi elementi makrobiotičke ishrane povezani su sa smanjenjem upale, u poređenju sa standardnom američkom ishranom. Ovo može smanjiti rizik od raka. Međutim, to nije naučno dokazano i potvrđeno. Zbog ograničenih istraživanja, NCI (National Cancer Institute, 5) kaže da ne može da izvuče zaključke o tome koliko je ishrana efikasna kao komplementarna terapija.

Dijabetes tipa 2

Studija iz 2015. godine (6) pregledala je istraživanje koje upoređuje efekte različitih dijeta na ljude sa dijabetesom. Rezultati sugerišu da mediteranska, vegetarijanska i dijeta sa niskim sadržajem kalorija mogu pomoći u upravljanju dijabetesom tipa 2. Međutim, kratkoročna i srednjoročna klinička ispitivanja pokazala su da makrobiotička ishrana dovodi do brže kontrole šećera u krvi.

Koristi su uključivale niži holesterol, poboljšani šećer u krvi, povećanu osetljivost na insulin – što pomaže ćelijama da apsorbuju šećer iz krvi, smanjen krvni pritisak, smanjenu telesnu težinu.

Važno je napomenuti da je istraživanje pokazalo ova poboljšanja samo u kratkoročnim i srednjoročnim vremenskim periodima. Istraživači ne znaju da li je makrobiotička ishrana efikasna za dugoročno lečenje dijabetesa tipa 2.

Rizici koje nosi makrobiotička ishrana

Osoba koja se strogo pridržava makrobiotičke ishrane ne jede životinjske proizvode, što može dovesti do nutritivnih nedostataka. Američki institut za istraživanje raka upozorava da plan ishrane može dovesti do niskog unosa proteina, kalcijuma, gvožđa, vitamina D, vitamina B12.

Da bi se sprečili nedostaci, ljudi koji su zainteresovani za praćenje ove dijete mogu se konsultovati sa nutricionistom oko adekvatnih zamena namirnica biljnog porekla.

Pored toga, Cancer Research UK (CRUK) napominje da mnoge namirnice uključene u ishranu imaju relativno malo kalorija. Tokom vrmena, osoba koja se hrani na ovaj način može izgubiti težinu, što možda nije u skladu sa njenim zdravstvenim ciljevima.

Dijeta takođe može biti teška za praćenje i društveno je ograničavajuća, pa ljudima može biti teško da jedu obroke sa porodicom i prijateljima dok se pridržavaju svog plana ishrane.

Prednosti makrobiotičke ishrane

Makrobiotička ishrana je bogata hranljivim materijama iz povrća i integralnih žitarica, koje su važne za zdravlje. Takođe je bogata prirodnim jedinjenjima koja se nalaze u biljnoj hrani, odnosno fitonutrijentima. Oni mogu ponuditi razne zdravstvene koristi, kao što su smanjena upala i poboljšana imunološka funkcija.

Prema Cancer Research UK (CRUK)- (2), ovakav plan ishrane je zdrav ako ga se ljudi pridržavaju umereno.

I na kraju…

Makrobiotička ishrana se fokusira na hranu bogatu vlaknima i složenim ugljenim hidratima, kao što su integralne žitarice i povrće. Iako anegdotski izveštaji (kratki, opisni zapisi o konkretnim događajima, ponašanjima ili iskustvima, koji se ne oslanjaju na statistiku već se fokusiraju na ono što je neko video ili doživeo u određenom trenutku) sugerišu da može smanjiti rak, nema još uvek naučnih dokaza koji to potvrđuju. Pošto je to restriktivan plan ishrane, praćenje makrobiotičke ishrane može izazvati nutritivne nedostatke ako se ne sprovodi uz praćenje biohemijskih parametara laboratorijskih analiza krvi.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com

Izvor:

1. https://www.businessinsider.com/macrobiotics-diet-george-ohsawa-erewhon-history-2023-11
2. https://www.cancerresearchuk.org/about-cancer/treatment/complementary-alternative-therapies/individual-therapies/macrobiotic
3. https://www.medicalnewstoday.com/articles/macrobiotic-diet
4. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4596721/
5. https://www.cancer.gov/about-cancer/treatment/side-effects/appetite-loss/nutrition-hp-pdq
6. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4398897/