Povratak u Bogotu

Piše: Prof. drNenad Dikićoktobar 19, 2024oktobar 18, 2024

Prvi put smo u Bogoti proveli samo jedan dan, čekajući avion za Evropu. Nametnuta pitanja vezana za bezbednost i kriminal uticala su na malu zabrinutost jer je, navodno, Bogota jedan od najnebezbednijih gradova na svetu. Ipak, taj jedan dan u tranzitu smo iskoristili da sa lokalnim vodičima prošetamo gradom, što sve češće radimo, jer tako najbrže saznamo sve što nas interesuje.

Kolumbija i Srbija – sličnosti i razlike

U neobičnoj turi nazvanoj Rat i mir, Natalija, izuzetno nadarena i obrazovana Kolumbijka, ispričala nam je istoriju Kolumbije od početka borbe za nezavisnost do današnjih dana. Ispostavilo se da su i Srbija i Kolumbija okupirane početkom 15. veka i da su se izborile za svoju slobodu u 19. veku. Prednost Srbije je u tome što je sačuvala jezik, kulturu i religiju, dok je Kolumbiji ostao nametnut španski jezik i katolička religija. Ekonomski problemi sa kojima se Kolumbija suočavala od samog početka, a Srbija tek u novijoj istoriji, takođe se mogu uporediti. Borba protiv neokolonijalnih zahteva se dešava i u jednoj i drugoj državi. Mi još nemamo prave kartele, ali i na našim ulicama imamo kokain koji je doveo do njih. Sve su svemu, dosta sličnosti, ako uopšte mogu da se uporede dve države koje se po broju stanovnika razlikuju osam puta (Kolumbija ima oko 52 miliona stanovnika) i oko pet puta po broju stanovnika u glavnom gradu (Bogota ima 8 miliona).

I naravno, ništa nam se nije dogodilo, dan je bio lep, nismo imali ni vrtoglavicu na 2600 m nadmorske visine, jer smo doputovali sa visina peruanskih Anda.

Autor sa zastavama Kolumbije i Srbije © Privatna arhiva

Bogota – južnoamerički Njujork

Povratak u Bogotu nam je omogućio da sagledamo Bogotu i Kolumbiju iz sasvim drugog ugla. Bogota je neverovatno dinamičan grad koji nikad ne spava, nešto kao Njujork, samo u Južnoj Americi, što znači da trpi sve ono što jug nosi sa sobom: beskućnike, siromaštvo i korupciju. Međutim, i pored toga, grad je izuzetno lep. Kao i svaki grad, ima boemski deo, Kandelariju (La Candelaria), gde dominiraju kolonijalna arhitektura, gastronomija, istorija i religija.

Kandelarija © Privatna arhiva

Zatim, ima toliko lepih muzeja da ih nije lako obići ni za nedelju dana. Dva najvažnija su pod direktnom nadležnošću Narodne banke, što im daje mogućnost da izgledaju svetski i da opstanu i u teškim vremenima. Prvi je Muzej zlata gde se vidi kakvi su majstori bili narodi Kolumbije pre dolaska Španaca; u muzeju se može videti samo deo zlata, onaj koji Španci nisu odneli. Kvalitet izrade i umetnički domet je takav da zadovoljava i današnje kriterijume, a legende svemu daju neophodnu mističnost.

Maske iz Muzeja zlata © Privatna arhiva

Drugi muzej koji podržava Narodna banka je Botero muzej. Ovaj muzej nosi ime po čuvenom svetskom slikaru Ferdinandu Boteru, koji je rođen 1932. u Medeljinu, gradu u kome je vladao Pablo Eskobar, a umro u Monaku 2023. godine. Kao veliki umetnik, ali i patriota, poklonio je preko 200 umetničkih dela vrednih nekoliko stotina miliona, uz uslov da slike budu javno izložene i da se ne naplaćuje ulaz. Tu je 128 njegovih dela, ali su tu i slike impresionista, Pabla Pikasa, Dalija i drugih velikih umetnika. Njegova želja je uslišena, pa tako Bogota ma svetski značajan muzej koji može da se uporedi sa najvećim muzejima na svetu po svemu, pa i po neverovatnom ambijentu i prostoru koji zauzima.

Boterove skulpture su, sem u muzeju, prisutne i na ulicama Bogote, ali i njegovog rodnog Medeljina, i predstavljaju pravu atrakciju, jer su sve osobe debele ili, kako je Botero objašnjavao, voluminozne. Možda mogu opet da uporedim Bogotu i Beograd jer kod nas mnoge zadužbine nisu sačuvane, a ovde je Botero priznat kao najveći Kolumbijac.

Botero – Porodica, Adam i Eva, Pikaso i Dali © Privatna arhiva

Bogota se nalazi na 2.625 m i taman kada se aklimatizujete nakon dva-tri dana, vreme je da se popnete na brdo ili bolje reći planinu iznad grada, Monserat na 3.115 m, gde se nalazi jedna od najznačajnijih crkava koja je posvećena palom Hristu. Njen značaj je pre svega važan za hodočasnke koji nekad i na kolenima pređu 1800 stepenika da bi okajali grehe ili se molili za ono što im je važno. To je zaista poduhvat jer 500 m uspona na visini od 3000 m jeste izazov i za dobre planinare. Sa vrha Monserata pruža se pogled na celu Bogotu, koja zauzima skoro 1600 kvadratnih kilometara, odnosno 40 km uzduž i popreko.

Pogled na Bogotu sa Monserata © Privatna arhiva

Na samom obodu grada nalazi se čuveni rudnik soli, nazivan Katedrala soli, po crkvi i skulpturama koje su napravili rudari. Danas rudnik nije aktivan i predstavlja jedno od sedam čuda u Kolumbiji. Rudnik zaista opravdava sve što je napisano o njemu, a sigurno je da ništa ne može da opiše njegovu grandioznost, lepotu i uzvišenost. Sama ideja da se dolazak u podzemnu katedralu dešava na putu koji simbolično predstavlja Hristovo stradanje na Via Dolorosa, i autentični krstovi koje su napravili rudari, predstavljaju pravo iznenađenje.

Pali Hrist © Privatna arhiva

A zatim, u katedrali se nalazi veliki krst koji je udubljen u „zid” od soli i preko koga se, smenjivanjem svetlosti, naglašava mističnost Hristovog stradanja.

Katedrala od soli © Privatna arhiva

Bogata gastronomska ponuda

Za Bogotu važe sve one preporuke koje turisti dobiju pred dolazak u Kolumbiju: da ne idu okolo sa mnogo nakita na sebi i skupim satovima, da nose minimalnu količinu novca i da se trude da budu neupadljivi. Verovatno da ne treba zanemariti preporuke, ali za vreme našeg boravaka u Bogoti nije se desio ni najmanji incident, niti smo se osetili na bilo koji način ugroženi. Naprotiv, imali smo osećaj da smo dobro prihvaćeni, ali nismo uvek mogli da do kraja komuniciramo sa ljudima koje smo sretali jer u Kolumbiji jako malo ljudi govori engleski. Zato je jedan od najvažnijih saveta da, ako planirate da dođete u Kolumbiju, obavezno savladate osnovne fraze i brojeve na španskom. Naravno, uvek može da pomogne Google translate i prevođenje teksta sa slika pomoću „lens” opcije.

To je pre svega važno u restoranima jer skoro da nismo sreli osoblje koje govori engleski, a ni jelovnik koji je dvojezičan. Ispostavilo se da je to dosta važno jer je količina specijaliteta koji ovde predstavljaju nacionalnu kuhinju u pravom smislu velika. Pomenuo bih samo empanadu ili testeninu punjenu mesom, sirom i sl., čičeron ili hrskavu prasetinu (po čemu smo takođe slični), kao i ahiako (ajiaco) supu sa kukuruzom i nekoliko vrsta krompira, bez koje ne postoji pravi kolumbijski ručak.

Pored toga, karakteristično je konzumiranje tople čokolade sa kriškom sira, ali i kafe pripremljene na mnogo načina. U većini slučajeva kafa se sprema kao neka vrsta filter-kafe, mada kod kuće mnogi kuvaju kafu onako kao se to radi i u Srbiji. Iako koriste robustu i arabiku, kafa je malo kiselija pa nije prijemčiva za prave kafedžije, koji je priju gorku, bez šećera i mleka.

Naoružajte se strpljenjem

Iako grad nema metro, kretanje nije otežano, jer gradski prevoz ima posebno ograđene trake, a i taksi prevoz je jeftin, mnogo jeftiniji od našeg taksija. Međutim, saobraćajne gužve su neopisive jer većina ljudi nema izbora i mora da koristi kola ili motore. Zbog toga je važno da se naoružate strpljenjem jer prelazak i tridesetak kilometra može da traje satima, pa je svako razgledanje važno planirati jer, ako niste pošli na vreme, često je nemoguće da stignete gde ste planirali, pa je na kraju dobro ako uspete da posetite bar jednu važnu destinaciju dnevno.

Kolumbija je siromašnija zemlja od Srbije, ako se u obzir uzme BDP po glavi stanovnika, koji je u Srbiji oko 9,5 hiljada američkih dolara u odnosu na 7,8 hiljada dolara Kolumbiji. Međutim, cene su u Kolumbiji znatno niže pa se čini da ljudi imaju veću kupovnu moć.

I na kraju, da avio-karte nisu toliko skupe, bila bi svaka preporuka da vidite Bogotu. Ovako, samo manji broj ljudi to uspe; uz to, mnogi i zbog priča o kriminalu i nasilju ne razmišljaju o putovanju u Kolumbiju. A to je greška, jer Kolumbija izlazi na dva okeana, ima predivne reke i planine, oivičena je Amazonom, planinskim masivima, ali i karipskim plažama.

Ime Kolumbije potiče od Kristofera Kolumba, čoveka koji može da bude ponosan na zemlju koju je otkrio, ali ne i na sve ono što se događalo kroz vekove.